Komentar: Pogled ispod uspjeha...

Novak Đoković je mnogo toga uradio i promenio u životu ne bi li postao najbolji na svetu. Da li je iko od nas spreman na takvu „žrtvu“?

Tenis 19.09.2015 | 00:00

Divimo se njegovim atletskim sposobnostima, uživamo u njegovim uspesima, umiremo i rađamo se s njim gotovo u svakom finalu. Novak Đoković je, evo već devetu godinu zaredom, u našim domovima i srcima i donosi nam radost i uzbuđenje, ali i nemir i stres. Kakav je – da je – naš je.

Ali da li smo mi njegovi?! To jest, da li smemo da se pogledamo u oči i nađemo deo njega, najboljeg sportiste na svetu u našem ponašanju, životu? Naravno, osim zajedničkog porekla...

Ljudi koji žive u inostranstvu ili često putuju sada najlakše, najlepše i najponosnije mogu da objasne odakle su i to sa samo dve reči: Srbija! Đoković! Poistovetiti se sa veoma uspešnim pojedincem je jedno, ali raditi makar deo onoga što on radi, a što ga je dovelo tu gde jeste, nešto je sasvim drugo.

Da bi čovek postao najbolji na svetu u bilo čemu, pa i u „pljuvanju udalj“ potrebno je mnogo rada, truda, fokusa i odricanja. Novak od pete godine života svakodnevno trenira između pet i osam sati. Pored toga, redovno je išao u školu i zapravo radio na sebi svaki dan iz svakog apsekta. Za to bi, pre svega trebalo da zahvali pokojnoj Jeleni Genčić koja je uspela da deo te njegove snage, marljivosti i želje usmeri ka detaljima koji sliku o njemu čine potpunijom. Pod njenin uticajem Novak je počeo da sluša klasičnu muziku i čita klasike svetske književnosti, te da uči jezike. On je to prihvatio i nastavio da razvija, postavši „svetski čovek“, s manirima pravog džentlmena i znanjem pet svetskih jezika. I nastavlja dalje da ih uči, ali i da čita pošto na svaki turnir ponese po dve-tri knjige. A kada završi sa karijerom sanja da upiše fakultet.

Onda je u njegov život došla druga Jelena, sadašnja supruga Đoković, majka malog Stefana. Holistički, netradicionalan pristup životu, da su telo, um i duh jedna nerazdvojna celina i da je pojedinac čvrsto vezan za okolinu, društvo i svet u kojem živi, preuzeo je upravo od nje. A to od čoveka traži promene u načinu životu u gotovo svakom aspektu. Od ishrane, preko odnosa sa ljudima, pa nadalje. Tu dolazi do „otvaranja uma“, to jest njegov prekompozicije. Ljudi koji vode ovaj način života dobro paze šta unose u svoje telo-hram, s kime provode vreme, kako se odnose prema drugima, te vežbaju svakodnevno jogu i meditaciju, to jest i telo i um. Upravo sve ono što radi i Novak. Takav odnos prema sebi i svetu doneo mu je i mentalnu i fizičku fleksibilnost, sposobnost da radi stvari koje nijedan čovek ne može, a da pritom ostane smiren, svestan u svakom momentu. Upravo ovo se pokazalo krucijalno tokom ovogodišnjih finala u Vimbldonu i Njujorku kada je u isto vreme igrao i protiv Federera i protiv publike. I pobedio.

Pored toga, Novak je osnovao fondaciju koja radi izuzetne stvari pre svega za decu u Srbiji, a nedavno je postao i globalni ambasador UNICEF-a. Retka, retka čast. A usput je i sin, brat, otac, muž koji nije zaboravio ko je i odakle je. Da bude pravi srpski ratnik, ali samo kada je potrebno, a kada nije da pomaže svom narodu i državi (pa i šire) kako može i ume.

Da li i dalje mislite da ste „Novakovi“?! Ako niste, potrudite se da mu se barem delom približite, jer ćete tako biti bliži najboljem na svetu.