Plan je da migranti ostanu zauvijek u Srbiji

Simeunovićje upozorio da bi trajno zadržavanje velikog broja migranata u Srbiji i drugim balkanskim zemljama povećalo rizik od nasilja i terorizma na ovom području.

Srbija 25.08.2015 | 21:30

Iako se diče gostoljubivošću, mnogi žitelji Srbije strahuju od mogućih posledica velikog priliva migranata na Balkan. Strepnja od porasta nasilja i terorizma rađa teorije zavere koje počivaju na pitanjima: otkud baš sada toliko migranata kad sukobi na Bliskom istoku traju decenijama i ko ih navodi da hrle baš u Evropu?

Bliskoistočne zemlje su nekada bile jedne drugima utočište. Ako bi se nešto desilo, recimo, u Libanu, ljudi bi odlazili u Libiju ili Siriju… Sada je zaista teško naći zemlju na Bliskom istoku koja bi bila stabilna i u mogućnosti da finansijski podrži veliki broj izbeglica, napominje sagovornik Sputnjika, ekspert za međunarodna pitanja i profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović.

Evropa je ogromnoj većini žitelja Bliskog istoka krajnje odredište ne samo zbog relativne geografske blizine nego i zbog toga što ima najliberalniju politiku kada je o azilantima reč.

Evropa je prosto neka vrsta prirodnog završetka njihovog puta. Ona je najliberalnija — primi, nahrani, da mesečno veliki iznos. Amerika je daleko. Tu je okean, prevoz je preskup. Slično važi i za Rusiju, Kinu…, objašnjava Simeunović.

Imućne zemlje tog regiona, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, veoma su zatvorene, a neke od njih u ratovima na Bliskom istoku učestvuju na strani SAD, bombardujući Siriju i delove drugih zemalja.

U očima begunaca s ratom zahvaćenih područja, te zemlje su veoma često tretirane kao neprijateljske, naglašava naš sagovornik i podseća da je među migrantima i mnogo bivših boraca koji bi u nekoj od susednih zemalja bili zatvoreni ili streljani. Istovremeno, migranti su se užurbali kako bi se domogli Evrope dok još postoji kao „raj za azilante“.

Bogate evropske zemlje počele su da napuštaju politiku takozvane ’države blagostanja‘. Strah od toga da bi mogli da zakasne i ostanu bez velikih iznosa socijalne pomoći takođe je važan motivacioni faktor, kaže Simeunović.

Simeunović odbacuje raznorazne teorije zavere koje se pletu oko sudbine migranata, među kojima je i pretpostavka da unesrećeni ljudi u Evropu dolaze pod okriljem nekog centra moći.

Da, postoje organizacije i pojedinci koji ih vode u Evropu, ali to nisu nikakvi islamistički centri koji hoće da ih rasele kako bi islam preplavio Evropu. Nema govora o tome da neki islamistički strateški genije hoće da natrpa Evropu muslimanima! Migrante organizuju kriminalci, trgovci ljudima, koji njihovu nesreću debelo naplaćuju, kategoričan je Simeunović.

On svoj stav potkrepljuje i činjenicom da je reč o oko milion izbeglica, što je, kako ocenjuje, nedovoljno za bilo kakvu dominaciju.

Za jednu Nemačku to bi bio tek svaki sedamdeseti stanovnik, i to bez prava glasa i bez mnogo čega drugog što bi moglo da izazove politički preokret, navodi Simeunović.

Balkan žiteljima Bliskog istoka nije interesantan kao krajnje odredište jer ovde ne mogu da računaju ni na kakvu socijalnu pomoć ili na posao.

Ipak, Evropa pokušava da ih zadrži što duže, ako ne i zauvek, na ovim našim prostorima, van Evropske unije. Velike ekonomske izdatke koje bi imala zbog migranata, pokušava da prebaci na zemlje koje su im na putu, napominje Simeunović, upozoravajući da bi trajno zadržavanje velikog broja migranata u Srbiji i drugim balkanskim zemljama povećalo rizik od nasilja i terorizma na ovom području.

To bi bilo tragično za nas jer bi se oni na ovim našim prostorima neminovno kriminalizovali kako bi imali od čega da žive. Mnogi od tih ljudi su nekada bili borci i mogli bi da zarađuju radeći za terorističke i ekstremističke organizacije posao koji jedino znaju — da ubijaju ljude, strahuje Simeunović.

On smatra da Srbija zbog toga treba da vodi humanu, ali opreznu politiku.

Ključna stvar je u tome ko je izazvao sve te probleme na Bliskom istoku. Da li je to izazvala Srbija, da li su balkanske zemlje izazvale sav taj haos na Bliskom istoku? Neke zemlje su veoma profitirale od tih ratova i od nesreće tih ljudi, zašto bismo mi sada to plaćali? Mi ne možemo prihvatiti tu vrstu odgovornosti da ih trajno naselimo ovde jer smo vrlo siromašna zemlja, zaključuje sagovornik Sputnjika.

Izvor: Kurir