Evropa se brani žicama

Punih trideset godina od potpisivanja Šengenskog sporazuma i tri i po decenije od pada Berlinskog zida, barijere se šire na starom kontinentu. Bedeme podigli Mađarska, Bugarska, Grčka, Španija, Britanija.

Region 09.08.2015 | 16:00

Rušenjem Berlinskog zida, pre 35 godina, Evropa se, činilo se, oprostila zauvek od fizičkih barijera. Ali 2015. godine, kada se obeleževaju tri decenije od potpisivanja Šengenskog sporazuma, kojim su i "izbrisane" granice među članicama evropske porodice, novi bedemi se uzdižu diljem Evrope. Najveća migrantska kriza sa kojom se Evropa suočava otkrila je novo lice (ne)ujedinjene Evrope.

U EU je, samo tokom poslednjih godinu dana, azil u EU zatražilo više od 715.000 izbeglica iz Afrike, Azije, sa Bliskog istoka... I dok očejnici pokušavaju da pronađu spas od rata i bede u "obećanim" zemljama, evropska porodica ne samo da ne uspeva da se dogovori o "kvotama" za njihov prihvat, već svaka članica podiže sve više rampi protiv njih, uključujući i one najradikalnije, od bodljikave žice.

Nacije bez kolebanja stavljaju svoje interese iznad potreba evropske porodice. Ideja zajedništva i evropski duh na kojima počiva Unija naroda, padaju na ispitu, dok su rampe sve više.

Zidove su "jakim" argumentima podigli Mađari, Bugari, Grci, Španci, Britanci... Austrijanci, Danci, Francuzi i Italijani, pokušavaju gvozdenim zakonima da ostvare isti cilj.

Bugarska je sagradila 33 kilometra dugu, tri metra visoku žičanu ogradu, na granici sa jugoistočnim susedom, Turskom, u nameri da blokira protok migranata iz Sirije i drugih delova Bliskog istoka i severne Afrike. Više od hiljadu policajaca patrolira duž granice.

Grčkaje podigla deset i po kilometara dug, četiri metra visok žičani "zid" takođe na granici sa Turskom koji treba da preusmeri migrante ka susednoj Bugarskoj.

Španija je utvrdila zaštitne punktove u svojim severnoafričkim enklavama Seuti i Meljilji, zbog rekordnog priliva izbeglica iz susednog Maroka. Pogranična policija registrovala je više od 19.000 pokušaja preskoka preko utvrde kod Melilje tokom prošle godine, što je, prema podacima španskog ministarstva unutrašnjih dela, za čak 350 odsto više nego 2013. godine. Blizu 7.500 migranata uspešno je prodrlo u ove dve španske enklave prošle godine, od čega samo iz Sirije 3.300.

Britanija je oko tri i po kilometra dugom i oko tri metra visokom barijerom na prilazu Evrotunelu, koji vodi ispod kanala Lamanš i spaja Ostrvo sa Evropom. Cilj je da se migranati osujete u pokušaju da ilegalno pređu iz francuske luke Kale na britansko tlo. Minulih nedelja migranti iz Afrike i sa Bliskog istoka pokušavali su da izbegnu kontrole. Devetoro ih je, tokom juna i jula, poginulo u tim pokušajima. Više od 3.000 očajnika u ovom trenutku kampuje u Kaleu u nadi da će se domoći Britanije. Oko 40.000 migranata osujećeno je u pokušaju prelaza, što je dvostruko više nego prošle godine.

Austrija je 13. juna obustavila rešavanje zahteva za azil. Po rečima Johane Mikl-Lajtner, ministarke unutrašnjih poslova u Beču, "zaustavljen je austrijski azil ekspres". Pre ovog koraka, Austrija je u proseku rešavala ove zahteve za četiri meseca, što je bilo najbrže u EU. Broj podnosilaca molbi skočio je u prvoj polovini ove godine za 180 odsto, odnosno, na 20.620, a tim tempom bi, do kraja godine, dostigao 70.000!

Danska je 1. jula obznanila da će ukinuti dobar deo privilegija za azilante da bi smanjila njihov priliv. Statistika beleži da su tri od četiri izbeglice koji su tokom prve decenije ovog veka ušle u Dansku sada bez posla.

Francuska i Italija spore se oko toga ko je odgovoran za stotine afričkih migranata koji stoje kod Ventimilje na francusko-italijanskoj granici pošto je Pariz odbio da ih primi. Francuska optužuje Italiju da ne poštuje takozvani Dablinski dogovor, koji precizira da izbeglice treba da potraže azil u zemlji EU u koju su prvo ušli. Rim, s druge strane, nastoji da dokaže da je na desetine hiljada migranata koji su živi stigli preko Sredozemlja u Italiji samo u tranzitu.

Mađarska na granici sa Srbijom izgradnjom žičane ograde sa bodljikavom žicom, dugom čak 175 kilometara, i visokom četiri metra, pokušava da zaustavi nelegalne migrante. Ogradu su, istina, migranti već uspeli da probiju, ali Budimpešta nastavlja gradnju:
Nema silaska iz voza koji se zove multikulturna Evropa... Nema povratka na hrišćansku Evropu, niti na svet nacionalnih kultura - zaključuje premijer Viktor Orban..

Zidovipostoje na svim kontinentima. Za masivan i pouzdan važi onaj koji Meksiko odvaja od SAD. Barijera ima i na Bliskom istoku, na severu Afrike, u Izraelu, na svetoj zemlji, na Korejskom poluostrvu. Višestruko su opskrbljeni savremenim tehnološkim sredstvima: infracrvenim kamerama, detektorima pokreta, uređajima koji na osnovu temperature mogu da pokažu pristustvo živih bića u blizini. Nijedan, ipak, nije nepremostiv, a svaki je, bez izuzetka, svojevrsni spomenik političkoj nemoći.

Izvor: Novosti