„Me­tal" u kandžama taj­ku­na

Ba­nja­lu­čko pre­du­ze­će „Me­tal“ pri­je ra­ta je za­poš­lja­va­lo 650 ra­dni­ka i bi­lo je­dno od na­jus­pje­šni­jih ve­le­trgo­va­čkih pre­du­ze­ća na ovim pros­to­ri­ma.

Na­kon što su „ne­po­zna­ti“ ra­tni pro­fi­te­ri u to­ku ra­ta is­pra­zni­li skla­di­šta „Me­ta­la“, u ko­ji­ma je pre­ma tvrdnja­ma lju­di iz pre­dra­tne upra­ve ovog pre­du­ze­ća bi­lo vi­še od 20 mi­li­ona KM vri­je­dne, ugla­vnom te­hni­čke ro­be, na sce­nu su stu­pi­li no­vo­pe­če­ni taj­ku­ni, ko­ji su „Me­tal“ do­ve­li u go­to­vo be­zi­zla­znu si­tu­aci­ju i na rub ste­ča­ja.

Akci­ja ovog pre­du­ze­ća u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je prvi se do­če­pao prnja­vor­ski bi­zni­smen Pe­tar Du­ša­nić, ko­ji je to­kom 2003. go­di­ne do­šao u po­sjed oko 22 od­sto akci­ja „Me­ta­la“.

Uprkos to­me što je tu pri­va­ti­za­ci­ju svo­je­vre­me­no ospo­rio i OHR, Du­ša­nić je ofor­mio se­bi lo­jal­nu upra­vu uz či­ju po­moć je u na­re­dnih pet go­di­na la­go­dno krčmio imo­vi­nu „Me­ta­la“, po­slu­ju­ći ugla­vnom sam sa so­bom, odno­sno skla­pa­ju­ći po­slo­vne ugo­vo­re izme­đu „Me­ta­la“ i broj­nih dru­gih fir­mi u ko­ji­ma je on vo­dio gla­vnu ri­ječ, a naj­vi­še s „Kom­pa­ni­jom Du­ša­nić“.

U tre­nut­ku ka­da se Du­ša­nić do­če­pao 22 od­sto akci­ja u ovom pre­du­ze­ću je ra­di­lo oko 250 ra­dni­ka, da bi po­sli­je pet go­di­na Du­ša­ni­će­ve vla­da­vi­ne taj broj pao na osam­de­se­tak ra­dni­ka, ko­ji ni­ti su pri­ma­li pla­tu, ni­ti su im upla­ći­va­ni do­pri­no­si.   

Kao i u ve­ći­ni os­ta­lih pri­va­ti­zo­va­nih pre­du­ze­ća, i u „Me­ta­lu“ su se taj­ku­ni oti­ma­li u ve­zi s tim ko će ste­ći ve­ćin­sko vla­sniš­tvo, ali u ovom pre­du­ze­ću su dva mo­ćna taj­ku­na na kra­ju pro­na­šla za­je­dni­čki je­zik.

U „Me­ta­lu“ je Pe­tar Du­ša­ni­ću u po­čet­ku bio u žes­to­kom su­ko­bu sa ba­nja­lu­čkim taj­ku­nom Jo­vom Vi­do­vi­ćem, da bi se na kra­ju udru­ži­li ka­ko bi za­je­dno po­tpu­no ras­krčmi­li „Me­tal“.

Na­ime, Jo­vo Vi­do­vić je pre­ko pre­du­ze­ća „Tem­po gra­dnja“, ko­je je for­mi­rao za­je­dno sa vla­sni­kom biv­šeg tržnog cen­tra „Tem­po“ i lan­ca mar­ke­ta „Moj mar­ket“ Mir­kom Ri­so­vi­ćem, ku­pio oko 11 od­sto akci­ja „Me­ta­la“.

On je uz po­dršku ma­lih akci­ona­ra uspio da uklo­ni Du­ša­ni­ća i nje­go­ve lju­de iz upra­vnih or­ga­na „Me­ta­la“ i po­lo­vi­nom 2008. go­di­ne za di­re­kto­ra je ime­no­van Bra­ne Mi­lo­še­vić, ko­ji je naj­bo­lji svje­dok svih taj­kun­skih iga­ra u ovoj fir­mi.

Mi­lo­še­vić ne kri­je da je za di­re­kto­ra, po­red po­drške ma­lih akci­ona­ra, od ko­jih su naj­ve­ći broj ma­li biv­ši ra­dni­ci ovog pre­du­ze­ća, do­šao i za­hva­lju­ju­ći blis­kos­ti s Jo­vom Vi­do­vi­ćem, ali is­ti­če da je na­kon što je odbio da ispu­nja­va Vi­do­vi­će­ve že­lje, odno­sno da po­drži nje­gov do­go­vor sa Du­ša­ni­ćem, ušao u su­kob s ova dva mo­ćna taj­ku­na.

Mi­lo­še­vić ne kri­je ni da su mu Du­ša­nić i Vi­do­vić pre­ko po­sre­dni­ka nu­di­li no­vac sa­mo da se sklo­ni i da di­re­ktor­sku fo­te­lju pre­pus­ti oso­bi ko­ja će ra­di­ti po nji­ho­vom na­lo­gu.

„Du­ša­nić je ‘Me­tal’ do­veo na rub pro­pas­ti i na­jod­go­vor­ni­ji je što se pre­du­ze­će da­nas na­la­zi u te­škoj si­tu­aci­ji. Za ovih se­dam go­di­na us­pje­li smo da is­pla­ti­mo ot­pre­mni­ne, kao i da po­ve­že­mo ra­dni staž, iako su nam zbog Du­ša­ni­ća go­to­vo sve vri­je­me bi­li blo­ki­ra­ni ra­ču­ni.

Po­se­bno je in­te­re­san­tno da po­res­ki in­spe­kto­ri dok je Du­ša­nić kon­tro­li­sao ‘Me­tal’ ni­su uop­šte do­la­zi­li u pre­du­ze­će, dok je Du­ša­nić go­mi­lao po­res­ke oba­ve­ze, a čim on vi­še ni­je bio u upra­vi, in­spe­kto­ri su po­če­li da ra­de svoj po­sao„, ka­že Mi­lo­še­vić.

On objaš­nja­va da je Vi­do­vić za­je­dno s Ri­so­vi­ćem u ci­je­lu pri­ču ušao zbog šest od­sto akci­ja ko­je je ‘Me­tal’ imao u pre­du­ze­ću ‘Gra­đa’, u ko­me se ta­ko­đe bo­rio za kon­tro­lu nad ve­ćin­skim pa­ke­tom akci­ja sa Du­ša­ni­ćem.

„Jo­vo Vi­do­vić je u fir­mu ‘Tem­po gra­dnja’ kao svoj ulog ulo­žio ze­mlji­šte, dok je Ri­so­vić dao no­vac ko­jim su ku­plje­ne akci­je ‘Me­ta­la’ ka­ko bi se na taj na­čin ste­kla kon­tro­la nad ‘Gra­đom’. Me­đu­tim, po­što se sve ra­zvu­klo, ugla­vnom zbog sud­skih spo­ro­va i pra­vne za­vrzla­me, Vi­do­vić se na kra­ju do­go­vo­rio sa Du­ša­ni­ćem da se udru­že i ime­nu­ju no­vu upra­vu, ali zbog tog po­te­za je Vi­do­vić iz­gu­bio po­dršku ma­lih akci­ona­ra.

Oni su se udru­ži­li s fir­mom ‘Lu­kić in­vest’, ko­ja je pre­ko Ba­nja­lu­čke ber­ze pos­ta­la vla­snik oko 14 od­sto akci­ja ‘Me­ta­la’ i za­hva­lju­ju­ći to­me što je vla­snik ‘Lu­kić in­ves­ta’ pos­ti­gao do­go­vor sa biv­šim ra­dni­ci­ma, odno­sno ma­lim akci­ona­ri­ma, us­pje­li smo da se otme­mo iz kan­dži Du­ša­ni­ća i Vi­do­vi­ća„, ka­že Mi­lo­še­vić.

Dušanić i Vidović se žale da je njih neko prevario!?Sa dru­ge stra­ne, Pe­tar Du­ša­nić ka­že da je sve što se ti­če ugo­vo­ra o ku­po­vi­ni ka­mi­ona u ru­ka­ma nje­go­vih advo­ka­ta i da su oni upu­će­ni u de­ta­lje, ali is­ti­če da je „Me­tal“ uni­šten ot­ka­ko je Bra­ne Mi­lo­še­vić do­šao na mjes­to di­re­kto­ra.

„On je otpus­tio sve ra­dni­ke, sro­zao vri­je­dnost akci­ja, či­me je na­nio di­rek­tnu šte­tu akci­ona­ri­ma, a uku­pna du­go­va­nja fir­me je po­ve­ćao na 20 mi­li­ona ma­ra­ka, od če­ga sa­mo Po­res­koj upra­vi du­gu­je tri mi­li­ona, a UIO BiH još mi­li­on KM.

Za to vri­je­me, Mi­lo­še­vić sva­ki mje­sec uzi­ma pla­tu od 4.000-5.000 ma­ra­ka i je­di­ni cilj mu je da do kra­ja uni­šti pre­du­ze­će„, ka­že Du­ša­nić.I Jo­vo Vi­do­vić ka­že da je za su­no­vrat „Me­ta­la“ na­jod­go­vor­ni­ji Bra­ne Mi­lo­še­vić za ko­ga ka­že da je nje­go­va naj­ve­ća gre­ška, jer ga je on pra­kti­čno i ime­no­vao za di­re­kto­ra.

„Ta­čno je da sam ka­sni­je po­ku­šao da se do­go­vo­rim sa Du­ša­ni­ćem, jer je u pi­ta­nju bi­lo 1,6 mi­li­ona KM ko­li­ko je ‘Tem­po gra­dnja’ da­la za oko 11 od­sto akci­ja ‘Me­ta­la’. Me­đu­tim, Bra­ne Mi­lo­še­vić je uz po­moć ma­lih akci­ona­ra i pre­du­ze­ća ‘Lu­kić in­vest’, iako vje­ru­jem da je Mi­lo­še­vić pre­va­rio i vla­sni­ka te fir­me Ran­ka Lu­ki­ća, pra­kti­čno pre­uzeo kon­tro­lu nad ‘Me­ta­lom’.

On uni­šta­va ‘Me­tal’, a naj­bo­lje je pos­ta­vi­ti pi­ta­nje Po­res­koj upra­vi RS za­što mu do­zvo­lja­va da po­slu­je pre­ko sin­di­kal­nog ra­ču­na i tro­ši no­vac od za­ku­pa, a ri­ječ je o 100.000 KM mje­se­čno, umjes­to da taj no­vac upla­ću­je drža­vi na ime po­res­kih oba­ve­za„, ka­že Vi­do­vić.

„Me­tal“ po­sje­du­je 60.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta!Di­re­ktor „Me­ta­la“ Bra­ne Mi­lo­še­vić objaš­nja­va da ovo pre­du­ze­će po­sje­du­je oko 60.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta, kao i vi­še od 4.000 kva­dra­ta skla­di­šnog pros­to­ra i to u čvrstim obje­kti­ma.

„Po­red to­ga, ve­li­ku vri­je­dnost ‘Me­ta­la’ pred­stav­lja­ju dva in­dus­trij­ska ko­lo­si­je­ka u du­ži­ni od po 300 me­ta­ra. Za­hva­lju­ju­ći to­me, ‘Me­tal’ je ne­ka­da na­ru­či­vao po dvi­je kom­po­zi­ci­je, re­ci­mo te­hni­čke ro­be iz slo­ve­na­čkog ‘Go­re­nja’ po naj­po­vo­ljni­jim ci­je­na­ma.

Po­sli­je ni­za sud­skih pos­tu­pa­ka, us­pje­li smo da osu­je­ti­mo Du­ša­ni­će­vu na­mje­ru da ‘Me­tal’ gur­ne u ste­čaj, iako su po­je­di­ne su­di­je ba­nja­lu­čkog Osno­vnog su­da po nje­go­vom na­lo­gu do­no­si­le pre­su­de da se po­kre­ne ste­čaj.

Sve te pre­su­de su po­bi­je­ne, na­po­kon će­mo us­pje­ti da de­blo­ki­ra­mo ra­ču­ne i uvje­ren sam da će ‘Me­tal’ po­no­vo po­če­ti da po­slu­je„, ka­že Mi­lo­še­vić.Ste­čaj­ni pos­tu­pak ko­na­čno za­us­tav­ljen!Su­di­ja Osno­vnog su­da u Ba­nja­lu­ci Mid­ho Vu­ke­lić pri­hva­tio je pri­je­dlog „Kom­pa­ni­ja Du­ša­nić“ od 2. okto­bra 2008. go­di­ne za otva­ra­nje ste­čaj­nog pos­tup­ka nad „Me­ta­lom“, ko­ji je, ka­ko je na­ve­de­no u pri­je­dlo­gu, du­go­vao „Kom­pa­ni­ji Du­ša­nić“ 1.558.396 KM.

Taj dug je na­prav­ljen ta­ko što je Du­ša­nić sta­re ka­mi­one „Kom­pa­ni­je Du­ša­nić“ po vi­so­kim ci­je­na­ma pro­da­vao pre­du­ze­ću „Me­tal“ i to na na­čin da je u ime „Me­ta­la“ on po­tpi­si­vao ku­po­pro­daj­ne ugo­vo­re, dok je u ime „Kom­pa­ni­je Du­ša­nić“ ugo­vor po­tpi­sa­la nje­go­va su­pru­ga Mi­ra Du­ša­nić.

Ste­čaj­ni pos­tu­pak, či­je po­kre­ta­nje je Du­ša­nić tra­žio tri pu­ta, na kra­ju je za­us­tav­ljen, a sud je do­nio pra­vo­sna­žnu pre­su­du u ko­rist „Me­ta­la“, a ugo­vo­ri o ku­po­vi­ni ka­mi­ona pro­gla­še­ni su ni­šta­vnim, ta­ko da vi­še ne pos­to­ji ni­ka­kav dug „Me­ta­la“ pre­ma „Kom­pa­ni­ji Du­ša­nić“. 

"Stočar" bez ijednog grla stoke

Ba­nja­lu­čko pri­vre­dno pre­du­ze­će „Sto­čar“ osno­va­no je 1956. go­di­ne i to kao po­slo­vni sa­vez za sto­čar­stvo i ze­mljo­ra­dnju za­dru­ga ba­nja­lu­čkog sre­za.

„Sto­čar“ je bi­lo pre­du­ze­će ko­je se ba­vi­lo proi­zvo­dnjom i pre­ra­dom ži­vo­tinj­skog me­sa.Naj­ve­ći broj akci­ja „Sto­ča­ra“ ima ba­zel­ska kom­pa­ni­ja „Kre­is-In­dus­tri­ehan­del“, ko­ja je vla­snik i „Fru­kto­ne“ i „Vi­ta­min­ke“, ali ve­ćin­ski pa­ket akci­ja ipak drži RS, pu­tem Akcij­skog fon­da, PREF-a i Fon­da za res­ti­tu­ci­ju.

Bla­žo Bu­ljić je di­re­ktor „Sto­ča­ra“ od 1997. go­di­ne. Ta­da je, ka­že Bu­ljić, u ovoj fir­mi ra­di­lo sve­ga 11 ra­dni­ka. Ni da­nas ih ni­je mno­go vi­še – tek 17. Bu­ljić tvrdi da ih je svo­je­vre­me­no bi­lo čak 177.

„‘Sto­čar’ je u to­ku ra­ta pro­dat kom­pa­ni­ji ‘Boj­če­ta im­pex’. Vla­da RS je tra­ži­la na­čin da vra­ti ‘Sto­čar’ u svo­je ru­ke i ja sam do­bio za­da­tak da to ura­dim.

To sam, na kon­cu, i uči­nio. Broj za­po­sle­nih je ras­tao od 1997. go­di­ne, da bi nas u je­dnom tre­nut­ku bi­lo – 177. Me­đu­tim, po­sla ne­ma i sa­da nas je sve­ga 17„, ka­že Bu­ljić.

On tvrdi da „Sto­čar“ ne mo­že da ra­di zbog pre­ve­li­kog uti­ca­ja pri­va­tnih pre­du­ze­ća na vlast u RS.„‘Sto­čar’ ne snab­di­je­va bol­ni­ce, MUP RS ili vrti­će.

To da­nas ra­de sa­mo pri­va­tni­ci. Drža­vno pre­du­ze­će, što ‘Sto­čar’ i da­lje jes­te, ne mo­že da­ti pro­ce­nat i on­da ni­ko s njim ne že­li da po­slu­je. Na ze­mlji­štu „Sto­ča­ra“ se na­la­zi hi­po­te­ka, jer smo mo­ra­li ser­vi­si­ra­ti aku­mu­li­ra­ni dug. Do­go­vo­ri­li smo s Vla­dom RS re­pro­gram svih po­res­kih oba­ve­za„, is­ti­če Bu­ljić.

Ova fir­ma, do­da­je on, ni­ko­me ni­je du­žna. Njoj su, ka­že Bu­ljić, du­žni mno­gi, ali je te pa­re ne­mo­gu­će na­pla­ti­ti.„Ima­mo 15 pre­su­da, ali ni­smo us­pje­li da na­pla­ti­mo ni­je­dnu mar­ku. Fir­me ko­je su nam du­žne su ili uga­še­ne ili pre­re­gis­tro­va­ne.

A ‘Sto­čar’ da­nas ni­ko­me ni­je du­žan. Ko do­ka­že da jes­te – spa­li­ću se, jer je me­tak pres­kup, ko­šta 1,25 KM. Ba­nja­lu­čka pri­vre­da je pri­je ra­ta bi­la bo­lja od nje­ma­čke. Sad mo­gu da po­slu­ju do­bro sa­mo oni ko­ji kra­du.

Na­ša pri­vre­da je mrtva­čki san­duk ko­ji je još otvo­ren, ali vlast či­ni sve da ga što pri­je za­tvo­ri„, ka­te­go­ri­čan je Bu­ljić.

„Stočar“ je prije rata imao 32 maloprodajna objekta. Buljić kaže da je tek polovina danas u vlasništvu ovoga preduzeća.

Trećina je, dodaje, prdana, trećina je u zakupu, a trećina zjapi prazna.„Danas samo jedna prodavnica radi sa svojom namjenom. Ostale ne mogu, nisu rentabilne.

U „Stočarevim“ prostorima danas su vulkanizeri, butici. Na inicijativu Grada Banje Luke podijelio sam 30 placeva „Stočara“ izbjeglim i raseljenim licima„, rekao je Buljić.

Izvor:CAPITAL.ba i Nezavisne novine