Analiza: Zašto fudbalski "Orlovi" nisu uspješni kao košarkaški?

Drugarstvo. Jedna reč koja briše one naše čuvene dve koje stoje zajedno - "večiti rivali". Nema tog rivalstva, Zvezde i Partizana, ili Partizana i Zvezde, kada se igra za Srbiju, pokazuju naši košarkaški reprezentativci.

Naizgled jedna obična fotografija. Levo - veliki Zvezdaš i veliki talenat Nemanja Nedović, desno - idol mnogih koji su uživali u Partizanovim šampionskim čarolijama, Bogdan Bogdanović, koji je nešto iza ponoći fotografiju i objavio na društvenim mrežama. Obojica vrhunski mladi košarkaši, obojica reprezentativci Srbije, trenutno na pripremama za ovogodišnje Evropsko prvenstvo koje počinje za mesec i jedan dan pride.

Ali, u toj običnoj fotografiji, u toj jednostavnosti se vidi ono što nam na drugim mestima i prilikama nedostaje. Zajedništvo. Nema kod njih podele na Partizanovce i Zvezdaše, "cigane" i "grobare". Nema ni klanova koje stvore menadžeri, poput fudbalskih. Nema zavisti, jer znaju da su najbolji zaista tu, na istom mestu. I na istom zadatku. Nema podela.

Sretnu se slučajno na moru ova dvojica sa fotografije - i odu da četiri dana zajedno treniraju. Tokom ono malo odmora što imaju.

U sobama, tokom priprema reprezentacije - obojici im je cimer jedan, sadašnji ili bivši kapiten "večitih". S tim što je Nedović sa Draganom Milosavljevićem, a Bogdanović sa Lukom Mitrovićem. Tu podele na crveno-bele i crno-bele ne postoje. A takvih primera je kod njih bezbroj.

Mi smo, inače, stručnjaci za podele. Možemo da se delimo po ovom i onom osnovu, po tome treba li ustati starijim osobama u prevozu ili ne, da li treba plaćati TV pretplatu ili ne, da li su "rijaliti" krivi što smo ovakvi, ili su oni samo odraz onoga što, obezglavljeni, nosimo u sebi, da li onaj komšija loš ili, ipak, još gori. Srbi se, prosto, dele po mnogim osnovama i u mnogim prilikama. Kada bi trebalo da dobijemo svetsko zlato za podele, pola nas bi otišlo sa postolja. Šalu na stranu, ovo poslednje nam ama baš nikada ne bi na pamet palo. Mi možda umemo da budemo blesavi, ali čast se nije baš sasvim izgubila.

Ipak, i sve te podele... izlečiva je to bolest. Sve što treba je - voleti jedno te isto, zajedno. Ovi košarkaški "orlovi" - vole da se igraju. I to onoga u čemu su najbolji. A kada se igrate... Onda nije važno ko loptu, kao nekada kada se lopta kotrljala ulicama, šutne pod parkirana kola. Najbliži bi se podvukao ispod automobila, izvukao je, i igra bi se nastavljala. Zajednički. I tako u krug.

Krug koji su stvorili naši košarkaši, neki će to zvati i dobrom timskom atmosferom, malo je više od običnog dobrog raspoloženja saigrača. Ovde je u pitanju drugarstvo. I ljubav prema zemlji. Zato ova fotografija sa Instagrama nije obična. Ona je, zapravo, jedan dobar podsetnik koliko dobri možemo da budemo - kada bismo rešili da se ne ponašamo kao do sada.