Logika valja ili ne valja raditi nije hrišćanska

Ilindan je hrišćanski i narodni praznik koji se slavi 20. jula po julijanskom kalendaru, odnosno 2. avgusta po gregorijanskom kalendaru. Posvećen je Svetom proroku Iliji.

Srbija 02.08.2015 | 14:21

Ilija je u Starom Zavetu prizivao kišu, tačnije zahvaljujući njegovim molitvama nakon perioda suše pala je kiša. Odatle i naziv Ilija Gromovnik.

A uobičajeno verovanje je i da se na Svetog Iliju ne sme raditi, kako ne bi bili kažnjeni.

Rad u toku praznika

"U narodu se inače misli da kad je crveno slovo da ne treba raditi. Svojim neradom čovek se neće približiti Bogu. Ukoliko je to vreme ispunjeno molitvom, ukoliko je ujutru tog dana išao na liturgiju, onda to ima smisla i opravdanja" kaže za portal SrbijaDanas.com teolog Pavle Karastojković.

"Uopšte, logika da se uopšte nešto valja i ne valja nije autentično hrišćanska", dodao je Karastojković.

"Za velike praznike se više posećuje crkva. Takođe, pošto je nedelja, neradni je dan, više se crkva posećuje, pa i na Ilindan", dodao je sagovornik.

Slavlja za vreme Ilindana

"Pošto venčanje podrazumeva slavlje, za vreme posta se ne prave venčanja. Krštenja se, sa druge strane, obavljaju i to tokom cele godine nezavisno od toga da li postovi traju ili ne", rekao je teolog Karastojković.

Sveti Ilija u našoj tradiciji

U srpskim pesmama, Ilija rešava spor zemlje i neba o pravdi i krivdi, pošto je neko vreme boravio na zemlji i spoznao da je "krivda na zemljici crno".

Ilija kažnjava ljude za njihove grehove, zatvarajući nebo na tri godine tako da sunce ne greje, a kiša ne pada; šalje boginje. U narodnim predstavama, Ilija je domaćin groma, munja i kiše.

Izvor: Srbija danas