Roditelji su 'slabiji' na prvorođenu djecu

Iako braća i sestre u proseku genetski liče 50 odsto, i odgajaju ih isti roditelji u istim uslovima, često su slična kao bilo koja druga deca koja žive u istom gradu. Mnogi se zato pitaju zbog čega deca iz iste porodice mogu da budu toliko različita.

Zanimljivosti 11.07.2015 | 08:13

Proučavajući porodične odnose i odnose među braćom i sestrama, pokazalo se da se u nekim porodicama braća i sestre trude da budu što različitiji jedni od drugih jer pokušavaju da pronađu svoj originalni identitet i mesto u porodici.

Iz dečije perspektive, ako je starije dete sjajno u školi, mlađe dete moglo bi da pokuša da lakše privuče pažnju roditelja tako što će se prebaciti na sportske aktivnosti umesto da isto ima 'samo' dobre ocene. Ali, na taj način čak i najmanje razlike mogu vremenom da postanu velike.

Međutim, i roditelji mogu da imaju ključnu ulogu. Na primer, kada roditelji primete razliku među decom, deca bi mogla da pokupe roditeljsku percepciju i verovanje o tim razlikama, čime će na kraju samo povećati i jače naglasiti razlike.

Da bi ovo pitanje bilo podrobnije istraženo, sprovedeno je istraživanje u kojem je učestvovalo 388 tinejdžera koji su prvo ili drugo dete u porodici s dvoje roditelja. Cilj je bio da se prouče njihove razlike u školskim postignućima.

Stručnjaci su pitali roditelje da li smatraju da njihova deca imaju različite sposobnosti, i ako je to slučaj - koje je dete 'sposobnije'. Takođe je napravljen popis ocena iz škole.

Analiza je pokazala neke zanimljive rezutate: roditelji su često verovali da je starije dete bolje u školi, i to čak i u slučajevima kad ono nije u proseku dobijalo bolje ocene.

Razlog bi mogao da bude taj što roditelji imaju veća očekivanja od prvorođene dece ili što je, u bilo kojem trenutku, starije dete imalo više obaveza oko škole od mlađeg.

Ali, postojao je i izuzetak u ovom slučaju: u porodicama u kojima je starije dete bio dečak, a mlađe devojčica, roditelji su smatrali da je njihova ćerka sposobnija. U stvari, u tim porodicama je mlađa sestra češće dobijala bolje ocene.

Takođe je dokazano da na roditeljsko poimanje dečjih sposobnosti nisu uticale njihove ocene u školi, nego su roditeljska verovanja o različitim sposobnostima među decom više uticala na njihove kasnije razlike u školskim postignućima.

Drugim rečima, kad su roditelji verovali da je jedno dete sposobnije od drugoga, ocene tog deteta su vremenom stvarno postajale bolje od bratovljevih, odnosno sestrinih.

Iako većina roditelja voli svu svoju djecu, svako od dece je osetljivo na svoje mesto u porodici. I iako roditelji žele da pokažu svoju ljubav prema deci, moraju da budu svesni da način na koji se odnose prema njima. Čak i najmanje razlike koje čine među decom imaju itekako veliki uticaj na to kakva će deca biti, uključujući i njihov razvoj i prilagođavanje, kao i odnos s bratom ili sestrom.

Neka istraživanja ukazuju na to da neslaganje među decom često proizlazi iz toga što žele da pokažu koliko su međusobno različiti, i koliko su vredni roditeljske pažnje baš takvi kakvi su.

B 92