Brzo, kratko, bolno... Nije Zvezda ni za Aziju!

Porazom u Almatiju (1:2) crveno-beli se na tužan način oprostili od Evrope.

Fudbal 10.07.2015 | 17:20

Nada fudbalera Crvene zvezde da mogu da se plasiraju u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope istopila se kao kockica leda na kazahstanskom suncu! Posle beogradskog minusa uveravali su učenici Miodraga Grofa Božovića da će delovati mnogo bolje u Almatiju, ali je to ponovo bila defektna igra sa više minusa nego pluseva. Čak i ako u maju budu prišili šampionske šiljele istorija će ovu generaciju Crvene zvezde pamtiti kao gubitnike na važnom istorijskom forntu. "Poginuli" su, ispaljujući tek povremeno poneki metak, a to je za ovakav limitirani, ali posloženi Kairat bilo malo. Najtrofejniji srpski klub oprostio se duplim porazom od međunarodne scene i upisao još jednu recku pod vinjetom blamantnih nastupa u Evropi: Kairat - Crvena zvezda 2:1.

Popucale kristalne niti Miodrag Božović za sedam dana nije uspeo da sakupi u svoju autoritativnu šaku. Odbrana Crvene zvezde pucala je kao jeftino odrađena brana pod bujicom vode posle svakog iole ozbiljnijeg napada učenika Vladimira Vajsa.

Bušno je bilo i po bokovima, i po centrali, a da će majmun okrenuti zadnjicu našem vicešampionu u dalekom Almatiju bilo je jasno posle strahovite bombe Saše Stojanovića u 22. minutu koja je završila na prečki. Ima jedna ozbiljna lekcija koju bi svi Božovićevi aduti morali da stave u prtljag za Beograd. Zvezda može da izgubi, ali nikada ne sme da se preda. Bar tu svetlu tradiciju koju su im slavni prethodnici ostavili u amanet mogu da ispoštuju jer sve posle vodećeg gola Kairata bilo je jako bizarno i tužno... Navijači Kairata u totalnoj euforiji gledaju kako će njihov klub do nogu potući bivšeg svetskog šampiona, možda naivno verujući da su Gou i Islamhan nekakvi fudbalski majstori koji mogu da igraju gde hoće. Pomenuti dvojac domaćih pored nespremnih crveno-belih izgledao je kao tandem jakih dečaka koji su prerano završili sa pubertetom i sada se poigravaju sa nejakim petacima.

Možda Kairat neće biti nikada klub kakvom teži prebogati gazda, ali čak i laiku bi bilo jasno da kazahstanski predstavnik ima ozbiljnog trenera na klupi. Slovak Vladimir Vajs ponovo je želeo da uhvati Božovića i njegove jurišnike u klasičnu fudbalsu mišolovku, davajući im loptu u noge. Vašarska atmosfera na Nacionalnom stadionu nije utihnula, niti su domaće mažoretkinje skinule narodnu nošnju, a Gou je mogao da završi ono što je započeo u Beogradu. Opet je kompletna odbrana crveno-belih pukla kao bižuterija na tankom koncu posle dubinske lopte, internacionalac iz Obale Slonovače je provozao Mbođa i Rendulića, ali šutirao iznad gola. Dobio je Božović mirnoću sa Stojanovićem u manevru, mogućnost da crveno-beli lako probiju prvi odbrambeni blok Kairata, ali ofanzivna partija crveno-belih nije niti smrdela, nit mirisala. Napadač Jović je bio dobro čuvan, a dobar šut Kataija u 15. minutu trener Miodrag Božović je propratio savijajući i onako bolna leđa.

Nije se domaćin obazirao na pogled s neba, znajući da odbrana Crvene zvezde koja je prvi put igrala zajedno mora da poklekne. Provocirajući kontre dočekali su 30. minut i pogodak Islamhana posle dobrog duplog pasa.

Vrištala je domaća publika, žuto-crni barjaci su podignuti u vis, dok je oficijalni spiker sa ispruženom rukom poput Alena Širera u magnovenju slavio vodeći gol. Totalni kolaps i umiranje nada za malobrojne Srbe na tribinama zdanja u Kairatu... Period zone sumraka nastavio se početkom drugog dela: Kuat je ovoga puta prevario Rajkovića, a navijači meksičkim talasima podgrevali su atmosferu, videvši da je Zvezda raskravljena, nemoćna i na kolenima...

Ostalo nije bilo ni važno. Ne, zemlja se nije otvorila da navijači Crvene zvezde propadnu u nju od stida.

A i onaj pogodak Savićevića iz nepostojećeg penala posle svega je zaista izlišno i pominjati, baš kao i zicer Jovića u poslednjim sekundama meča...