Kako izgleda jedan dan u nadnici?

Berba malina je poslednjih nekoliko godina najtraženiji posao.

Srbija 04.07.2015 | 11:32

Velika je ponuda i potražnja, a cena i nadnice male. Ako je prema spekulacijama ove godine kilogram malina – 100 dinara, a celodnevna berba – 1500 dinara, postavlja se logično pitanje – da li se uopšte isplati branje malina kod drugih?

Da bismo se uverili da li je zaista istina da je za mukotrpan rad od 12 sati dnevno, na najvećem suncu, dnevnica 1500 dinara odlučili smo da posetimo neka od velikih seoskih imanja.

I evo kako smo se proveli:

– Tražila sam posao u okolini Arilja, selima Ivanjice i Užica. Cena za koju bih radila je 3.500 ili 4.000 dinara. Ljudi su mi govorili da “nema šanse” i da toliko ne mogu ni da zarade oni koji beru maline godinama, ali sam samouvereno krenula da to i proverim.

Kada se zaputite zlatiborskim krajem, kroz livade i polja svuda su redovi zasađenih malina… Kako i sami meštani kažu od toga žive, cele godine je obrađuju, sređuju, berba počne već krajem juna i traje više od mesec dana.

Srbija je poljoprivredna zemlja, a uzgajanje malina postao je unosan biznis od koga oni koji se ozbiljno bave tim poslom zarade i hiljade evra.

Ali kada treba da plate radnicima, kako smko se i sami uverili, tu se štekaju… Tu su izgovori, koliko ih košta tvoj smeštaj i hrana, i Bog te pita šta sve ne…

Naposletku tvoja nazovi realna zarada za jedan dan izađe 1500-2000 dinara.

– Dobar dan, ja bih da se prijavim da berem maline, ako niste već našli radnike, pošto je berba već počela – preko ograde pitam sredovečnu ženu za koju su mi usput rekli da ima veliki malinjak i da joj trebaju radnici.

– Jesi brala kad maline, kol’ko možeš da nabereš? – uz usiljeni pogled pita ona.

– Mogu dosta – kažem, a molim boga da me ne pita koliko gajbica, koliko kilograma, jer sam došla samo u izvidnicu.

– Pa ne znam, dođi onda sledeće nedelje, pa ćemo videti – odmeravajući me odgovori Ariljanka, pitajući me šta studiram i odakle sam.

Izbegavajući te odgovore, brže bolje upitam:

– A koliko se plaća, koja je dnevnica?

– Pa, za koliko bi radila, mi obično dajemo 1500 dinara, smeštaj i hrana su obezbeđeni – normalnim tonom odgovara ona kao da je rekla: “Dajem ti 1500 dinara da brojiš redove”.

– Molim?! Šta 1500 dinara?! – zapanjeno odgovaram – pa znate li vi koliko se tu radi za te pare, uvlačim se u šiblje i granje, crvene ruke od malina?

– Pa tako je, tako svi beru! Mene samo tvoj smeštaj i hrana koštaju 2500 dinara… Ja ne mogu da ti dam više od toga, pa ti vidi – odgovara mi sležući ramenima.

– Znate kako, ja bih radila za oko 4.000. Toliko mi treba za život i da kupim sebi nešto od tolikog mukotrpnog rada – krenem da je ubeđujem.

– Molim, 4000? Pa, toliko ni hladnjačari ne mogu da zarade, ne bereš duvan ženska glavo – šokirano me gleda koliko tražim.

– Pa, ja mislim da toliko radnici treba da imaju, tu se radi na temperaturi od 30 stepeni pod otvorenim nebom, ceo dan, dobiješ opekotine od sunca – nastavljam ja svoje, ona klima glavom, pa odmahuje i na kraju ne dogovorimo ništa.

Raditi za 1500 dinara, ceo dan, ne ide mi u glavu. Pa za te pare mogu da radim promocije u marketu, četiri sata i Bog da me vidi. Usput sam obišla neke kuće u Arilju. Neki su mi se smejali, a neki su krenuli da izvode računicu za moju dnevnicu:

– Pa mlada, nije to tako lako. Cena po nabranom kilogramu je 25 dinara, pa ti pomnoži i podeli. Ako hoćeš 4000 dinara ti bi morala da nabereš oko 100 kilograma, što je neizvodljivo svaki dan. Probaj ti, ali brzo ćeš da odustaneš od te ideje – sa osmehom me savetuju stari iskusni malinari.

A brdovit kraj, kuće jedna do druge načičkane, sa druge strane ogromne poljane. Ali zarada premala – gde naći više. Pomislila sam da neću nigde naći ni preko 2000 dnevnicu, ali eto, kad se najmanje nadaš, ubodeš.

Ta kuća je prava vila u celom Ariljskom naselju. Svratim ja po nagovoru komšija, kažu da dobro plaćaju, i imaju hektare u malinama.

A ljudi gostoljubivi i nasmejani. Ispričam im ja da mi treba sezonski posao, da mi branje malina izgleda najbolje rešenje, ali da neću da berem za 1.500 dinara. i kažem cenu koja bi bila realna.

– Dakle, ja bih dnevnicu 3.500-4.000 za jedan radni dan – kažem odlučno, iščekujući njegovu reakciju, a on se malo protrlja po glavi i složi se.

– Pa, dobro, mi toliko i plaćamo radnike, veliki je malinjak, ali moraš dobro da bereš za tu dnevnicu – sa osmehom mi se obrati mlađi čovek i potapša me po ramenu – A sada ajde da odemo do malinjaka, da vidiš kako to izgleda, kolima je 15 minuta odavde.

Usput pričamo o berbi, koliko je zahtevan posao…

Miodrag, ima maline već 15 godina, stalno ih je proširivao, tako da sada kada je berba ima i deset zaposlenih radnika, koji rade za dnevnicu. Bere ponekad i njegova porodica, ali pored svih obaveza na imanju, nemaju puno vremena.

– Ja plaćam radnike više od drugih ovde, oni su zadovoljni i beru kako treba. Dobro zaradim na kraju berbe, i radnici me koštaju dosta, ali makar znam da smo svaku malinu obrali i stavili u gajbicu – zadovoljno završava razgovor.

A onda smo stigli na odredište.

Mom šoku nije bilo kraja! Pa, ljudi vi ne znate šta je to!!! To su redovi dugački 50 metara, a kad pogledate sa dna njive, malinjak ide u beskonačnost. Da ne pominjem 100 stepeni i bube koje zuje na sve strane.

Gledam malinare, a njih po četvoro u redu, sa šeširima, preplanuli od sunca i beru… Verovatno im je samo crveno pred očima.

– Pa ovaj rad treba da bude plaćen 50 evra! Branje od rane zore, pa sve do mraka je fizički teško izdržati – mislim se u sebi, a istovremeno se divim ljudima koji izdržavaju takav tempo.

A šta me čeka, neću ni da zamišljam…

Izvor: Telegraf.rs