Koliko je visoka cijena ruskog veta?

Srbija treba jasno da nam kaže želi li da Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija stavi veto na britansku rezoluciju o Srebrenici ili ne.

Srbija 19.06.2015 | 12:20

To je, kako saznaje „Blic“, državnom vrhu u Beogradu poručio Aleksandar Babakov, glavni čovek ruskog predsednika Vladimira Putina za Srbiju.

Babakov je prošlog petka, u tajnoj misiji u Putinovo ime, ponudio pomoć Rusije u Savetu bezbednosti UN „uključujući veto ili bar ublažavanje formulacije koja se odnosi na žrtve iz Srebrenice“.

- Srpski državni vrh je vrlo obazriv, jer vaga o posledicama eventualnog mešanja Rusije. Bilo bi krajnje neprimereno da nas Moskva brani od onih kojima težimo, a to je EU. To je i rečeno Babakovu, koji je zamoljen da se Moskva bez saglasnosti Srbije ne uključuje u priču oko Srebrenice - kažu izvori „Blica“ iz Vlade Srbije.

Međutim, da bi Srbija trebalo od Rusije da zatraži veto na rezoluciju Velike Britanije smatra predsednik Tomislav Nikolić. Bivši ambasador u Ukrajini Dušan Lazić kaže da bi nam to bila velika greška.

- Rusi će to drage volje da urade, ali ne zbog nas, već zbog svoje koristi. A Srbija bi ušla direktno u sukob Rusije i Zapada. S tim stvarima se ne treba igrati, jer veliki imaju u rukama i nož i pogaču. Ne smemo nigde ništa da zaoštravamo, jer i jedni i drugi mogu da nas popiju u čaši vode. Mi u ovom trenutku moramo biti ne borbeni već mudri. Rusku podršku u SB UN bismo jako skupo platili - upozorava Lazić.

Šta bi Rusija mogla da traži

Iz izvora bliskih ruskoj diplomatiji stigla je najava mogućih uslova Moskve da stane na stranu Srbije u Savetu bezbednosti UN:
- da u OEBS pomažemo Rusiji u rešavanju ukrajinske krize
- da se priključimo zahtevima za ukidanje sankcija Rusiji
- da se više ne približavamo NATO
- da ruske investicije u Srbiji budu bolje tretirane

Tibor Varadi: Srbija nema razloga za strah

Međunarodni sud pravde je presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici i nijedna rezolucija to ne može da promeni, kaže Tibor Varadi za „Blic“.

Varadi, profesor međunarodnog prava, bio je pravni zastupnik Srbije u procesu povodom tužbe BiH za genocid.

- Odluka MSP iz 2007. je jasna, genocida u Srebrenici jeste bilo, ali ga nije bilo u celoj BiH i Srbija ga nije počinila. Britanski predlog rezolucije u Savetu bezbednosti UN takođe ne okrivljuje Srbiju - objašnjava Varadi.

Na pitanje da oceni sadržaj dokumenta koji predlaže Velika Britanija, on ističe da se toj temi pridaje preveliki značaj.

- Srbija nema razloga za strah. Sada se obeležava 20. godišnjica tragedije u Srebrenici i, očekivano, pojavljuju se rezolucije kojima se priseća na to. Ovaj predlog u UN ne sadrži ništa novo. To da je bilo genocida već je presuđeno u MSP i Haškom tribunalu, ali su tu navedeni i odgovorni, Vojska Republike Srpske i general Krstić. I niko drugi i ništa drugo. Sudovi su već odbili tužbe i Hrvatske i BiH protiv Srbije - kaže Varadi.

Upitan da oceni zahteve da Srbija zatraži od Rusije pomoć, da u SB UN blokira donošenje rezolucije, sagovornik „Blica“ ukazuje da je to stvar političke odluke.

Nova rezolucija

Nacionalni front (NF) iz Francuske juče je u Evropskom parlamentu podneo inicijativu za donošenje nove rezolucije o Srebrenici, koja za cilj ima „utvrđivanje pune istine o svim događajima u Podrinju u periodu 1992-1995“, saopštila je organizacija „Treća Srbija“. NF je antiislamska stranka krajnje desnice koju vodi Marin le Pen.

- Ipak, mislim da se ovoj rezoluciji u domaćoj javnosti pridaje prevelika pažnja i da se stvaraju tenzije, a da bi traženje veta to još više pojačalo. SB UN ne može da nekoga proglasi krivim, i sudovi su rekli svoje. Državnici iz Srbije su odavali počast žrtvama iz Srebrenice, što je dobra praksa - kaže Varadi.

Beograd odlučuje

Državni vrh u Beogradu će danas, odmah po povratku premijera Vučića iz Norveške, početi konsultacije o stavu Srbije prema rezoluciji o Srebrenici, čije je usvajanje u SB UN najavljeno za 7. jul.

Izvor: Blic