''Štraus'' je ovo i više nego zaslužio!

Ivica Osim, jedan od najboljih fudbalera i trenera koje je Jugoslavija imala, dobio je biografiju. Iz pera pesnika i književnika Marka Tomaša. "Fudbal (igra) je iznad rata!", govorio je Osim, legendarni "Štraus sa Grbavice".

Fudbal 17.05.2015 | 00:00
''Štraus'' je ovo i više nego zaslužio!

Legenda jugoslovenskog fudbala. "Štraus sa Grbavice". "Poslednji jugoslovenski predsednik".

Sve to je Ivica Osim. Jedan od najboljih fudbalera i trenera koje je ona država koja se zvala Jugoslavija - imala.

Konačno se neko dosetio da napiše i biografiju ovog čoveka, fudbalskog znalca. A taj neko je Marko Tomaš, pesnik iz Ljubljane. U izdanju "Derete" ova knjiga je sada i u beogradskim knjižarama, a MONDO deli dva primerka čitaocima.

Usponi i padovi Ivice Osima u knjizi "Ivica Osim - Utakmice života" nižu se kao na filmu, od siromašnog dečaka iz naselja Hrasno, koji dane provodi između lopte, pruge, matematike i skromnih drugoligaških fudbalskih početaka u Željezničaru sa sarajevske Grbavice, preko uspona kluba i kobne utakmice sa splitskim Hajdukom, mučne godine suspenzije nakon "Afere Planinić", utakmica u dresu reprezentacije, pa sve do trenerske i selektorske karijere.

Kada su Osima u filmu "Poslednji jugoslovenski fudbalski tim" pitali kako to da su se svi igrači iz raznih republika borili do zadnjeg za Jugoslaviju, Osim je odgovorio: "Ne, ne, ne bori se tu niko za Jugoslaviju! Borili su se oni za igru. Igra je igra! Bilo je slučajeva u ratu, kad prestane, kad je zatišje, pa su znali na male igrat', raja koja se bori između sebe. Igra je iznad rata!".

Osim je rođen 6. maja 1941. godine u Sarajevu. Potiče iz mešovitog braka. Roditelji njegove majke bili su Poljak i Čehinja, a očevi roditelji - Slovenac i Nemica. U sarajevskom Željezničaru odigrao je 220 utakmica i dao je 65 golova.

Nadimak "Štraus sa Grbavice" i karijera

Osim je debitovao za Željezničar 1. decembra 1959. godine kada je imao samo 18 godina. Branko Stanković, tadašnji trener Željezničara, nije mu davao mnogo prilike da igrač. Čekalo se na Osimov "valcer". Posle smenjivanja Stankovića, za trenera dolazi Vlatko Konjevod, za koga je Osim uvek govorio da je imao najveći uticaj na njega i njegovu karijeru. Konjevod je dao igračima slobodu. I na terenu i van njega. A oni su mu vraćali.

"To je kao u orkestru, gdje, naravno, ima i neko ko time elegantno diriguje", govorio je Osim tada.

Konjevod je Osima u napadu "upario" sa Mišom Smajlovićem. Bili su gol-mašina. Malo je utakmica na kojima nisu dali bar gol.

Upravo gore navedena Osimova izjava bila je šlagvort za njegov nadimak. Spontano su ga izmislili navijači i novinari/komentatori - "Štraus sa Grbavice".

"Pomalo stidljivo, u prvi tim ulazi igrač košarkaške visine, prefinjenog driblinga i virtuoz kojem će prijatelji fudbala pljeskati na svim stadionima gde se pojavi. Bio je to Ivica Osim, kojeg je publika brzo prihvatila i zavolela. Zbog raskošnog fudbalskog umeća, veštih driblinga koji su podsećali na valcer, navijači su ga prozvali Štrausom", pisalo je tada u jednim novinama.

Igrao je do 37. godine. Završio je karijeru u Strazburu. U Gracu

"Afera Planinić"

Željo je u Osimovo vreme imao strašan, atomski napad. Ali, taj klub i uopšte jugoslovensku ligu davne 1963/64. godine potresla je afera. Željezničar je te godine MORAO da odigra namešten meč sa splitskim Hajdukom. Kasnije je to pisanom izjavom potvrdio golman sarajevskog kluba Ranko Planinić. Željo je u oktobru 1965. godine izbačen iz Prve jugoslovenske lige. Kazna je kasnije smanjena - Željo je ostao u ligi, oduzeto mu je šest bodova.

Klubovi takozvane "Velike četvorke" (Crvena zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo) bili su, na neki način, privilegovani u jugoslovenskom fudbalu. NIje bilo mogućnosti da ispadnu. A nije da nisu imali loših, katastrofalnih sezona. Upravo takva je bila sezona Hajduka, koji je bio na ivici ispadanja.

Igrači Željezničara bili su pod strašnim prtiskom. Stalno su odsećani da je Josip Broz Tito "počasni predsednik Hajduka". Osim se kolebao da li da uopšte igra tu utakmicu, a jednom prilikom je i priznao: "Kako ćeš igrati utakmicu za koju znaš da moraš da izgubiš?".

Ipak, Osim kaže i da su igrači Žečjezničara igrali utakmicu regularno... U Hajdukom muzeju na stadionu "Poljud" još se čuva transparent sa te utakmice: "SOS! Smajloviću, Osime - spašavajte!".

Željezničar je potom kažnjen (oduzeto mu šest bodova), a te fudbalere dugo su pratili "repovi" da su navodno dobili novac. Mnogo veći udarac bilo je to što su Osim i Smajlović oterani na jednogodišnju suspenziju.

Partizan...

Ako niste primetili, malo se zagledajte kada prolazite Sarajevskom ulicom, odnosno njenim početkom. Ispod table sa nazivom ulice stoji i fotografija Ivica Osima. Može se pretpostaviti ko je tu stavio...

Jedan od odeljaka ove biografije odnosi se i na period kada su čelni ljudi Partizana - Žarko Zečević i Nenad Bjeković - vrbovali Ivicu Osima da postane trener beogradskog kluba.

Osvajanje Kupa Jugoslavije sa Partizan 1992. godine bio je prvi Osimom veliki trenerski trofej. Značajniji utoliko što je Zvezda godinu dana ranije osvojila titulu prvaka Evrope.

"Negde u maju 1991. godine rukovodstvo Partizana počelo je da nagovara Ivicu Osima da preuzme klub iz Humske. 'Švabo' (drugi nadimak Osima) bio je već pet godina selektor jugoslovenske reprezentacije. Bjeković i Zečević su bili uporni. Opsedali su Osima prilikom njegovih boravaka u Beogradu, a nisu prezali ni od svakodnevnog zvanja u Oismov sarajevski dom", piše u knjizi.

- "'Ajde, samo si selektor, nisi dugo radio u klubu. Nama treba jak Partizan, Zvezda je prvak Evrope, treba joj pandan, želimo da idemo na viši nivo!", ovim rečima su Bjeković i Zečević nagovarali Osima da sedne na trenrsku klupu Partizana.

- "Neću, nemojte me zajebavat'!", odgovarao je Osim.

U knjizi se nastavlja: "Nagovaranje je trajalo puna dva meseca. Jednom od tih telefonskih poziva prisustvuvao je i Osimov sin - Amar. U jednom trenutku u domu Osimovih nastao je cirkus. 'Švabo' je rekao: 'Ma, ne interesuje me ništa!' i dao je slušalicu supruzi Asimi. Usledila je sprdnja. Asima je uključila spikerfon. Sa druge strane se čulo: 'Kupićemo vam kuću! Ajde, bfre, reci mu, kupićemo tebi 'mazdu'".

Nije baš jasno kako su se na kraju dogovorili, ali znao se jedan uslov - da mu bude omogućeno da nesmetano obavlja i funkciju selektora reprezentacije Jugoslavije.

I vrlo zanimljiv podatak:

Osim se nikada nije preselio u Beograd! Na posao je svakodnevno putovao avionom. "Stalno sam bio u zraku", kaže on. Stvar je uređena tako da nikad nije morao da se bavi formalnostima - putovao je a da nikad nije morao da kupuje kartu. Prolazio je kroz aerodromske kontrole kao kroz vrata vlastitog dnevnog boravka. Ako bi se dogodilo da u avionu nema mesta, sedeo bi u pilotskoj kabini.

Krajem marta 1992. godine, Osim je sa najmlađim sinom Selimirom krenuo put Beograda na jubilarni 90. "večiti derbi". Sledećih nekoliko godina Ivica Osim nije video Sarajevo...

***Sve ove zanimljive podatke i još mnogo toga možete pronaći u knjizi "Ivica Osim - Utakmice života", autora Marka Tomaša, a u izdanju "Derete".

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Bošnjak

17.05.2015 06:28

Jedan iz pleade jugoslovenskog fudbala. Legenda koja živi, GOSPODIN od glave do pete. Naravno GOSPODA su bili i ostali. To se ne može poreći.Vujadin Boškov, Rajko Mitić, Beara, Asim Ferhatović.......... da ih ne nabrajam više, sve legenda do legende.

ODGOVORITE