Analiza: Juve - Dobar scenario savršenog filma, još samo završnica...

Dobar scenario savršenog filma, nedostaje samo završna scena u kojoj otpisani dižu trofej! A fudbaleri Juventusa znaju kako se osvajaju trofeju... Posle 12 godina ponovo su u finalu Lige šampiona. Mnogo toga preturili su preko leđa, ali ovaj put Juventus je spreman da ide do samog kraja.

Fudbal 15.05.2015 | 23:40

Kada je švedski arbitar Jonas Erikson u 90 i “kusur“ minutu zviždukom označio kraj meča na Santijago Bernabeu posle kojeg se Juventus plasirao u finale Lige šampiona, golman Đanluiđu Bufon je urliknuo tako jako da su mogli da ga čuju sve do Torina.

U taj urlik stalo je mnogo toga što se desilo i njemu i torinskoj Staroj dami u prethodnih 12 godina, od trenutka kada je prethodni put Juventus došao do završne utakmice elitnog evropskog takmičenja. Put koji je Juventus prošao u tih deceniju i nešto bio bio dobar scenario za film, ali kraj još nije ispisan.

Svejedno, kako god se završi ovosezonski put Stare dame u Evropi, ono što navijači Juventusa sa pravom i ne malom dozom ponosa mogu da kažu je da su crno-beli ostali verni svom stilu fudbala i italijanskoj tradiciji koliko god se to mnogima sa strane nije dopalo.

Juventus se dugo tražio u Evropi, pogotovo posle poraza od Milana na penale te majske večeri na Old Trafordu. Dalje od četvrtfinala nije mogao da dobaci, uprkos svim zvučnim imenima koja su nosila crno-beli dres u tom periodu. A bilo ih je baš dosta: Zlatan Ibrahimović, David Trezege, Alesandro del Pjero, Đanuluiđi Bufon, Pavel Nedved, Lilijan Tiram, Fabio Kanavaro i mnogi, mnogi drugi...

Trenutak u kojem je gigant iz Torina dotakao dno desio se 2006. godine, kada je zbog afere Kalčopoli prvi put u klupskoj istoriji zaigrao u Seriji B kao deo kazne zbog nameštanja mečeva. Sladili su se tada navijači najvećih Juventusovih rivala, pre svega Intera i Rome i zaista, u jednom trenutku delovalo je kao da Staroj dami nema spasa.

Ali tada se desilo nešto što će navijači Juventusa pamtiti zauvek: Bufon, Del Pjero, Nedved, Kamoranezi i Trezege su doneli odluku da ostanu uz klub u najtežim trenucima i upisali se u istoriju... Za razliku od Ibrahimovića, Vijere, Emersona i još nekih čije ime se i danas sa prezirom izgovara u Torinu.

Iako ponižena zbog oduzimanja dve titule za zelenim stolom, Stara dama je preživela Seriju B i posle godinu dana ekspresno se vratila u najbolju italijansku ligu, ali proći će još pet godina dok se trofej ne vrati u Torino.

A u tih pet godina stali su i raznorazni eksperimenti sa trenerima, prodefilovali su Didije Dešam, Klaudio Ranijeri, Ćiro Ferara, Alberto Zakeroni i Luiđi del Neri, a konačno, Uprava je 2011. godine pogodila sa Antoniom Konteom.

U periodu pre Kontea velikan kakav je Juventus dozvoljavao sebi takve kikseve da ne pobedi poljski Leh ili austrijski Salcburg, a o mnogo jačim rivalima da i ne govorimo.

Resetovanje Stare dame i povratak korenima na neki način počelo je u leto 2011. godine kada je Juventus konačno otvorio svoj novi stadion, posle decenija “podstanarskog“ statusa na Dele Alpiju i Olimpijskom stadionu.

Dolaskom Kontea na klupu i pre svega fudbalskog Mocarta Andree Pirla i Artura Vidala, starosedeoci poput Bufona i Kjelinija mogli su konačno da počnu da razmišljaju o boljim danima vraćanju Juventusa na italijanski fudbalski pijedestal. I to su vremenom, za tri godine pod Konteovim vođstvom postigli. U Italiji niko nije bio ravan Juventusu, ređale su se pobede i rekord, ali je nedostajalo ono “nešto“ u Evropi.

Čak ni talentovani stručnjak kakav Konte nesumnjivo jeste, nije uspeo da pronađe magičnu formulu za uspeh u Evropi, a u jesen 2013. godine desilo mu se i to da je ispao već u grupnoj fazi takmičenja u Ligi šampiona, a polufinale Lige Evrope bila je slaba uteha.

Kada je u leto prošle godine naprasno otišao iz kluba, a uprava odlučila da dovede Masimilijana Alegrija, malo je reći da su navijači bili nezadovoljni.
“Prvog dana Alegrijevog dolaska, navijači su pljuvali i šutirali naš automobil u trening kampu i gađali ga jajima“, prisetio se prvi operativac kluba Bepe Marota teških trenutaka u letnjoj pauzi.

Koliko su se samo prevarili navijači Juventusa, kada se pogleda iz sadašnje perspektive. Alegri je u određenoj meri modifikovao igru Stare dame, ali je ona ostala jaka u odbrani i oslanja se i dalje na Pirlova dodavanja, Vidalova i Pogbina ubacivanja iz drugog plana, snagu i brzinu sjajnog Argentinca Karlosa Teveza.

Kombinacija svih ovih faktora vratila je Juventus na stari put slave, donela mu važnu pobedu u prvom meču polufinala protiv Reala i sačuvala mu nadu čak i kada je u revanšu gubio na Bernabeu sa 1:0, a odbrana se povijala pred napadima Ronalda, Bejla i kompanije.

Kao i u najboljim danima Juve se branio i čekao svoj trenutak. I dočekao ga je, a da ironije bude veća, Realu je presudilo njegovog dete Alvaro Morata. Mladi Španac je, kao nekada Đanluka Vijali ili Fabricio Ravaneli, pronašao pukotinu u protivničkoj odbrani i poslao loptu u mrežu.

Upravo posle tog gola Juve je pokazao kako dobro ume da se brani i još jednom potvrdio da su Italijani majstori za ovakve utakmice. Zato će 6. juna i igrati u finalu protiv Barselone u Berlinu.

Istom onom Berlinu, gde je Bufon pre devet godina, kao golman reprezentacije Italije podigao pehar namenjen svetskom prvaku pre nego što je Juventus izbačen u niži rang. Krug se, izgleda, zatvorio. Juventus će, iako autsajder, u nemačkoj prestonici imati šansu da se domogne treće evropske krune, a prve posle 1996. godine.

Pred Alegrijem će biti još jedan težak zadatak, pošto se niko toliko puta nije opekao u finalu kao torinska Stara dama. Čak pet puta je Juventus bio poražena strana u finalima najboljeg evropskog klupskog takmičenja.
“Pokazali smo da smo ujedinjeni oko zajedničkog cilja, nemojte da zaboravite da već nekoliko godina igramo zajedno. Ono što je Juventusov najveći kvalitet je jak timski duh“, objasnio je Arturo Vidal u trenucima slavlja u Madridu.

I to je ono što suštinski oslikava današnji, Alegrijev Juventus. Timskim duhom, verom u sebe i sa ogromnom željom da vrati italijanski klupski fudbal u evropski vrh, Juventus je došao do predvorja raja.

Tu se sigurno neće zaustaviti, jer mu to ne dozvoljavaju ni tradicija, ni ugled. A navijači Juventusa su još na početku sezone poslali jasnu poruku, verujući bezgranično i bezuslovno u konačan ishod.

“Fino alle fine. Noi andiamo a Berlino“.