Analiza: (M)nogo (S)u (N)ezgodni!

Brojač je došao do 114, ali nije kraj...Još četiri gola im nedostaju da izjednače rekord Realove navale iz sezone 2011/2012!

Fudbal 15.05.2015 | 19:40

“Ne vidim kako to Barselona misli da se osloni na timsku igru ako na terenu u istom trenutku budu Mesi, Suarez i Nejmar. Njih trojica su preveliki individualci. Dovođenjem Nejmara i Suareza, klub je pokazao da će individualce staviti ispred kolektiva koji je do sada odlično funkcionisao”, napisao je legendarni Johan Krojf u kolumni za holandski De telegraf 13. jula 2014. godine.

Da je makar legendarni Johan ostavio rezervu sa floskulom “vreme će pokazati”, ne bi moglo da mu se zameri. Uostalom, Krojf je jedan od retkih velikana čije reči i pod stare dane imaju težinu i ne ustručava se da stvari nazove pravim imenom. Međutim, procena Barseloninog atomskog trilinga mu ne ide baš u prilog…

Ono što Mesi, Suarez i Nejmar rade ove sezone je najčistija lepota fudbala. Sve teorije o velikim individualcima koji ne mogu da funkcionišu zajedno su pale u vodu. Južnoamerikanci iz Barselone su napravili fatalan koktel od kojeg protivnici padaju na zadnjice (bukvalno, pogledajte Boatenga) i prete da postanu možda i najbolji triling u istoriji modernog fudbala.

Igrao je Pele u čuvenim brazilskim navalama, lepotom je osvajala i mađarska Laka konjica, a Milan je imao prvi veliki triling “Gre-No-Li”.

Bajern se dičio trozupcem Rumenige - Henes - Miler, Benfika je imala čuvenu petorku Augusto - Euzebio - Kolunja - Aguas - Simoes, a Mančester Junajted “Sveto trojstvo” Lou - Čarlton - Best. Svet je pao pod noge 2002. godine kada je u selekciji Brazila plesao RRR triling (Ronaldinjo - Rivaldo - Ronaldo).

Ali nijedan triling do sada nije bio tako ubitačan kao Barselonin MSN trozubac. Mesi, Nejmar i Suarez deluju kao da mogu da pomeraju planine.

Inače, Katalonci već decenijama imaju opsesiju o ofanzivnim tercetima i godinama su imali po trojicu velikih imena u napadu. Počelo je sa kvintetom Kubala - Evaristo - Luis Suarez - Kočiš - Cibor. U to vreme su njih petorica spadali među najbolje igrače sveta. Nastavilo se…

Opsesija o “tridente” napadu se pogotovo pojačala otkako je krenula nova era kod Laporte i Rajkarda. Počelo je sa Ronaldinjom, Etom i Žilijem kojeg je ubrzo zamenio Mesi. Od tada je Argentinac nezamenjiv, a partneri su se samo menjali. Prvo Eto i Anri, pa Ibrahimović i Anri, pa Vilja i Pedro, na kraju Sančez i Pedro. Većina tih trilinga je funkcionisala odlično, osvojen je veliki broj trofeja, ali niko nije bio ovako dominantan. Južnoameričke perle povremeno deluju kao da mogu da postignu gol kada hoće. Ko zna šta bi sve sinoć bilo u Minhenu da Enrike nije odlučio da odmori Suareza za proslavu titule na Visente Kalderonu…

Od Barseloninog “tridentea” jednostavno nema odbrane. Pogotovo kada rival hoće da igra fudbal i da malo krene napred. Nikada Katalonci nisu igrali ovako ubitačne kontre. Tiki-taka je odslužila svoje, a Luis Enrike je kada mu se klupa drmala prestao da izmišlja sa sistemom rotacije i pustio majstore da igraju. Mesi je prestao da se gura u sredini i deluje sa desnog krila odakle je i najubojitiji, Nejmar udara sa kontra strane, a Suarez ubada iz centra.

Istina, ovakav napad je san svakog trenera i svaki klinac koji je uzeo džojstik u ruke bi rekao dsa može da ih vodi. Ali Enrike se već u prvom delu sezone igrao vatrom i umalo izgoreo. Kada je bio na rubu otkaza, napravio je kompromis i prestao da izmišlja toplu vodu. Pustio je “troglavu aždaju” i prestao da je čačka. Ali i to je vrlina. Kada spoznaš da je jednostavnost najveće savršenstvo. Vidimo kako je prošao Gvardiola koji je od Hejnkesove mašine napravio ovo što je napravio, dvojicu najboljih bekova sveta je pretvorio u zadnje vezne, a najtalentovanoijeg nemačkog fudbalera prikovao za klupu i ukočio mu napredak u karijeri…

Na Barseloninom putu do finala u Berlinu su stajale jake ekipe poput Mančester Sitija, Pari Sen Žermena i Bajerna, ali nijedna od njih nije uspela da izbegne presudu MSN trilinga. I u svakom od tih mečeva je neko drugi bio dželat. Suarez u Mančesteru i Parizu, Nejmar protiv PSŽ u Barseloni i na revanšu u Minhenu, a Mesi kada je bilo najteže i kada je izgledalo da će Bajern odoleti na Kamp Nou.

Ukupno su Barsini čarobnjaci u sezoni postigli 114 golova u svim takmičenjima. Barsini trilinzi su do sada dva puta stizali do 100 golova u sezoni. Mesi, Eto i Anri su u sezoni kada je osvojena “tripleta” postigli 100 golova, isti broj golova su dve godine kasniji postigli Mesi, Vilja i Pedro. Ali, “MSN” ih je odavno prešišao. Brazilac, Argentinac i Urugvajac su do sada zajedno sakupili 114 pogodaka u svim takmičenjima!

Jure rekord Realovog napada iz sezone 2011/12 kada su Ronaldo, Benzema i Iguain zajedno dali 118 golova. Budući da Barselonu u nastavku sezone očekuju još četiri meča u kojima jure tri trofeja, teško da će Realov rekord odoleti. Već u nedelju će Barsin triling na teren protiv Atletika u Madridu gde pobedom može da overi titulu u Primeri i vrati ono što su im Jorgandžije uzele na Kamp Nou prethodne sezone. Potom sledi poslednje kolo protiv Deportiva koje može biti idealna ptrilika za popravljanje gol razlike, pa finale Kupa kralja protiv Bilbaa i na kraju vrhunac sezone u Berlinu.

Sada se onih 160.000.000 evra uloženih u Nejmara i Suareza uopšte ne čine kao rizičan potez.