Darko Pančev: Inter je moj košmar i kobna greška!

Nekadašnji napadač Crvene zvezde, Darko Pančev, bio je tema članka fudbalskog sajta thesefootballtimes.co. "Inter je bio najveća greška u mojoj karijeri. Inter me je uništio".

Fudbal 23.04.2015 | 13:00

"Darko, Darko, Darkoooooo!", "Crvena zvezda je šampion Evrope!".

Verovatno nema navijača Crvene zvezde koji ne zna ove reči poznatog sportskog komentatora Milojka Pantića koji je prenosio finale Kupa evropskih šampiona 1991. godine Crvena zvezda - Olimpik Marsej.

Zvezda je osvojila titutlu prvaka Evrope upravo golom Darka Pančeva u penal-seriji.

Pančev je bio deo tima Crvene zvezde koji je napravljen da bi uradio nešto odnosno probao da uradi nešto u Evropi. Ne samo da je uradio "nešto", nego je taj tim ispisao zlatne stranice klupske istorije.

Makedonac je bio strah i trepet za golmane. "Kobra", kako su ga tada nazivali mediji, znao je da se namesti u šesnaestercu baš tamo gde treba i da "ujede" golmane.

Upravo je Pančev bio tema članka na fudbalskom sajtu thesefootballtimes.co pod naslovom "Darko Pančev - košmar u milanskom Interu".

Glavni deo teksta o makedonskom fudbaleru, koji sada ima 49 godina, odnosi se, zapravo, na odluku da posle Crvene zvezde i uspeha sa njom, ali i njegove golgeterske serije, ode u milanski Inter, što mu je, priznao je to godinama kasnije, bila najveća greška u karijeri.

Prenećemo vam deo teksta:

"Te 1992. godine Inter se očajnički borio za Pančeva protiv gradskog rivala Milana, Barselone, Mančester junajteda i Real Madrida, koji su svi želeli da ga dovedu. Pančev je u to vreme bio jedan od najcenjenijih napadača u Evropi, čovek koji je imao titulu prvaka Evrope i Interkontinentalni kup...

Pančev je u skopskom Vardaru postigao 84 gola u 151 utakmici i tako je stekao reputaciju centarfora od koga se svi boje u nekadašnjoj jugoslovenskoj ligi. Tada je prešao u Crvenu zvezdu, a u beogradskom gigantu je izrastao u jednog od najubitačnijih napadača i potom jedan od ključnih igrača u ostvarivanju istorijskog uspeha".

Pančev je bio osvajač Zlatne kopačke 1991. godine, a bio je u najužoj konkurenciji za najboljeg igrača Evrope. Bio je drugi, uz rame Dejanu Savićeviću i Lotaru Mateusu, i za korak iza Pjera Papena.

Posle Zvezde, o njega su se otimali. Izbor je pao na italijansku ligu, gde su već otišli njegovi saigrači (Vladimir Jugović, Dejan Savićević, Siniša Mihajlović). On je izabrao milanski Inter.

"Presrećan sam što sam došao u Inter. Znam da je ovde takmičenje surovo, ali to je odlično, jer što je teži izazov i cilj, on je i slađi kad ga ostvarite... Ja imam redak dar, nema ga mnogo ljudi. Ja dajem golove. A to je naročito dobro za timove kao što je Inter kojem su potrebni golovi", govorio je tada Pančev, koji je u Inter došao sa 27 godina.
Trener Intera tada je bio Osvaldo Banjoli koji je zamenio legendarnog Luisa Suareza. Iz tima je otišao nemački trio - Lotar Mateus, Jirgen Klinsman i Andreas Breme. Inter je bio na novom početku i bila mu je potrebna nova, sveža krv.

Ipak, početak sezone nagovestio je ono što se potom desilo. Pančev i trener Banjoli su bili u raskoraku. Banjoli je želeo od Pančeva da igra više za tim, da se vraća nazad, dok je Makedonac želeo ulogu koju je imao u Zvezdi - da ga hrane loptama, a on će se potruditi za ostalo.

Banjoli je na početku bio spreman da da šansu Pančevu i to je otvoreno govorio. Ali, ubrzo je izgubio strpljenje sa njim...

"Njegov mentalitet mora da se promeni, da se prilagodi, ako želi da igra. On mora da više da učestvuje u akcijama i da se vraća nazad kad je potrebno. Znam da on to može i insistiraću na tome. Milan je to uspeo sa Van Bastenom, ne vidim razloga da mi to ne uradimo sa Pančevom", govorio je tada Banjoli.

Ali, našla su se dva ovna na brvnu. Epilog je bio da je Pančev retko igrao, a i kad jeste bio je više nego prosečan. Nije se ni privikao na način igre u Seriji A, gde su odbrane tvrde, gde se "ide u meso".

"Pančev je tipičan i tužan primer fudbalera za koje kažete: 'Kakav je to igrač mogao da bude'", primećuje se u članku.

Tada se Makedonac obrušio na trenera Banjolija: "Ima napadača koji trče i onih koji ne trče. Ja sam talentovan za davanje golova i trčim najdalje 30 metara od gola. A Inter ne želi da prihvati moj način igranja".

Pančev je svoj prvi ligaški gol za Inter dao tek posle zimske pauze u sezoni 1992/93. godine protiv Udinezea.

"Razumem da on želi da igra na svoj način, da daje golove... Ali, ja tražim više od njega. On je Sloven. Ja sam iz Milana, a mi ovde nismo idioti. On mora da shvati da u Interu mora da igra drugačije", govorio je Banjoli.

Dolaskom Denisa Bergkampa za sezonu 1993/94. još više je bacilo Pančeva na margine u planovima Banjolija. Nije igrao nijedan minut do zimske pauze. Inter ga je pozajmio Lajpcigu. Tamo je dao dva gola u 10 utakmica, a Lajpcig je potom ispao.

Vratio se Pančev u Inter za sezonu 1994/95. a novi trener je bio Otavio Bjanki. To mu je ulilo nadu da će se stvari preokrenuti u njegovu korist. Sezonu je počeo dobro, dao je golove Fiorentini i Bariju, ali su ga povrede odvojile od terena.

"Sve te povrede su bile posledica mog neigranja dve godine", kipteo je tada Pančev, a bilo je jasno kome su bile upućene te reči.

Na kraju te sezone, njegovom "milanskom košmaru" došao je kraj. Potpisao je za Fortunu iz Diseldrofa, tadašnjem bundesligašu. Odigrao je 14 utakmica i dao je dva gola.

Poslednja stanica u njegovoj međunarodnoj karijeri bio je Sion, klub u kojem je objavio kraj karijere u 32. godini.

Njegova karijera je bila blještava, u Vardaru, potom Crvenoj zvezdi, a onda je išpla silaznom putanjom, do zaborava i crnila.

Pančev je bio proglašen za najgore pojačanje u istoriji kalča. Kada se osvrnuo na svoju karijeru, priznao je ono što su svi znali:

"Inter je bio najveća greška u mojoj karijeri. Zbog Italije sam i završio igračku karijeru ranije nego što sam mogao. Te 1991. godine želeli su me Barselona, Real, Mančester junajted, Milan, a Inter me je želeo najviše. Inter je igrao defanzivni fudbal i ja sam imao maksimum dve šanse po utakmici. Inter me je uništio. Nisam bio jedini. Inter je uništio igrače kao što su Zamer, Šalimov, Bergkamp...".

Čovek koji je došao u kalčo sa takvom golgeterskom reputacijom, nadimkom "Kobra", brzo je preimenovan u "Zelenog guštera". Bio je to simbolično opisan kraj fudbalera koji je bio strah i trepet za golmane širom Evrope krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka.