Englezi: Zvezda je Mekdonalds, a Partizan ''francuska kuhinja''!

Londonski "Tajms" predstavio Partizanovu školu fudbala kroz priču sa legendarnim Dušanom Trbojevićem, fudbalskim ocem mnogih igrača koji sada igraju u inostranstvu.

Fudbal 17.04.2015 | 15:40

Dušan Trbojević je sada u svojim šezdesetim godinama, ali i dalje trčkara kao mladić. On je stavlja utisak čoveka koji svaki kamen podigne da vidi šta je ispod njega. Nikada ne staje.

Obilazi školska igrališta, ide na seoske utakmice, utakmice nižerazrednih klubova, na svaki turnir za koji čuje. Često, kaže, kada vidi klince kako pikaju fudbal na ulici, zastane, ostane da gleda nekoliko minuta.

"Za svaki slučaj, nikad se ne zna šta možeš da vidiš", kaže Trbojević.

Ovako je ugledni londonski "Tajms" počeo članak o Partizanovoj fudbalskoj školi, zvanično drugoj u Evropi i po kvalitetu i po broju igrača koje je "raselio" po Evropi.

Dušan Trbojević je kamen-temeljac te škole već nekoliko decenija unazad. On je razradio mrežu skauta, "doušnika" po celoj Srbiji i Crnoj Gori i reaguje na svaki signal. Davno je naučio da je svaka informacija zlata vredna i da je, ako ništa drugo, bar treba proveriti.

"Moja rođaka, kuvarica u jednoj školi, jednom mi je rekla da obratim pažnju na jednog malog. Odbrusio sam joj: 'Ti se drži svojih kutlača, ja ću svog teftera'. Ali, ona je bila uporna i tako je taj mali završio u našoj školi. Posle toga sam joj rekao: 'Kad sledeći put budeš videla nekog takvog - javi mi'".

Njegova posvećenost poslu koji voli, ali i ljubavi ne samo prema fudbalu, već radu sa decom se isplatila. Partizanova škola je zvanično druga, odmah iza Ajaksove, po broju igrača koje je proizvela, a koji su otišli u velike evropske klubove.

"Tajms" ističe da je Partizan ispred takvih klubova kao što su Barselona, lisabonski Sporting i daleko ispred engleskih klubova. Partizan, dodaje londonski list, ima dvostruko više proizvedenih igrača nego Mančester junajted koji je bez premca na Ostrvu!

Uz "čika Trbu" kako ga zovu, fudbalski su odrastali Lazar Marković, Stevan Jovetić, Matija Nastasić, Adem Ljajić, Aleksandar Mitrović... (Adem Ljajić je svojevremeno u intervjuu za MONDO gorovio upravo o "čika Trbi").

"Partizanovi igrači idu na zapad, ne na istok (Evrope)", ponosno ističe. Partizanov najveći rival - Crvena zvezda - takođe je iza crno-belih na ovoj listi. Gleda se kvantinet, ali pre svega kvalitet.

"Jedan od naših direktora svojevremeno je rekao: 'Oni (Zvezda) su kao Mekdonalds, oni su za široke mase, a mi smo više nalik francuskoj kuhinji, prefinjeniji".

Londonski list navodi da je Partizan na putu da osvoji novu titulu prvaka Srbije, sa timom u kojem su nosioci igre upravi mladi igrači ponikli u vlastitoj školi, poput Nikole Ninkovića, Andrije Živkovića i Ivana Šaponjića. Do ove zime u prvom timu je igrao i Danilo Pantić, koji se nije dogovorio sa upravom oko novog ugovora, ali koji će na leto otići u Čelsi. Kod svih tih igrača vidi se "potpis" Partizanove škole. Trbojević, naravno, ne misli da sve zasluge pripadaju njemu.

U Partizanovoj školi radi deset trenera pod palicom direktora Momčila Vukotića. "Mi smo toj deci i majka i otac i drug i učitelj i trener", dodaje Trbojević.

"Treba se brinuti o svojoj toj deci, a ima ih oko 400 u raznim kategorijama".

Sve to ne bi bilo moguće, primećuje novinar "Tajmsa", da uslovi za rad Partizanu nisu takvi kakvi jesu - sjajni. Partizan ima ultramoderan trening kamp u Zemunu, sa desetak terena, saunama, restoranom, Taj kompleks izrađen je u vreme vladavine Žarka Zečevića, moćnog generalnog sekretara koji je, koristeći i političke veze, doterao ovaj projekat do kraja.

"Putujući po svetu i igrajući na raznim turnirima, uvideli smo da bez ovakve infrastrukture ne bi moglo da se radi i da se napravi ovakva škola", kaže Trbojević. Partizanova filijala je Teleoptik, koji igra u nižem rangu takmičenja, i odakle se regrutuju igrači za prvi tim, upoznaje novinar "Tajmsa" svoje čitaoce sa strukturom funkcionisanja beogradskog kluba.

Kao primer navodi Matiju Nastasića, koji je svojevremeno prodat Fiorentini, upravo iz Teleptika, odnosno mlađih kategorja crno-belih, a da nije ni igrao za seniorski tim Partizana.

Ipak, mala je bara a puno krokodila. Konkurencija je sve žešća, jer ima sve više fudbalskih menadžera koji vrbuju decu, a njihovim roditeljima daju preko potreban novac samo da bi dete bilo u njihovoj agenciji.

Trbojević i ostali u Partizanovoj školi pokušavaju da budu brži, ali menadžeri su sve ofanzivniji, pogotovo Falji Ramadani, za koga londonski list navodi da je najuticaniji u Srbiji.

"Ne znam koliko novca oni daju deci. Čujem da im daju po 1.000 evra mesečno. Toliko nemaju ni profesionalni treneri! Ima čak i situacija da klinci pitaju svoje trenere da li im treba novac da preguraju mesec...", kaže Trbojević.

"Čika Trba" se i pored toga ne predaje, niti uzmiče. Nada se da će u klincima prevagnuti želja za sticanjem fudbalskog i svakog drugog znanja u jednoj školi kakva je Partizanova, pre nego da ih kupi neki menadžer. I da će neki klinac koji upravo sada šutira loptu u zid jednog dana biti ONAJ.