Sale je NEOPHODAN Partizanu! Ali, da li je i obrnuto...?!

Nema razloga da juri rekorde, pošto je njegova pojava veća od svakog broja koji će se do kraja karijere pojaviti u statističkim kolonama, nije mu potrebno ni da se otisne u trenere, jer će ga potrošiti kao krpu, a ponajmanje da bude rukovodilac, jer će doživeti sudbinu Tomića, Krstajića, Nađa i Ćirića...

Fudbal 07.04.2015 | 23:40

Zamerila se nova uprava Partizana navijačima odlukom da proda Petra Škuletića i pusti Danka Lazovića, nije baš omiljena među Grobarima ni odluka da se u sred sezone smeni Marko Nikolić, ne sviđa se mnogima ni što su čelnici podigli kredit kako bi sanirali deo finansijskih nevolja, ali jednim potezom čelnici crno-belih mogli bi da „kupe“ navijače za duži vremenski period. Pod uslovom da već sad, dok traje prvenstvo, ponude novi ugovor Saši Iliću (37) stekli bi poene jednake onima koje legendarni kapiten donosi crno-belima često samo pojavom, a u subotu veče i konkretnim učinkom.

Ne samo zbog gola i asistencije u pobedi nad kragujevačkim Radničkim, najveći majstor fudbala kojeg je Humska 1 imala u poslednje dve decenije, demonstrirao je još jednom koliko je dragocen za Parni valjak, ućutkao dežurne kritičare, a predsedniku Zoranu Popoviću i njegovim saradnicima indirektno poručio kako je spreman da igra još najmanje godinu dana. Ako bi se samo iz tog ugla posmatralo ne bi smelo da bude dileme, a ponajmanje prenemaganja čelnika, kao u prethodne dve godine, kad su pod plaštom smanjenja troškova „krajcovali“ platu Saši Iliću, a on pristajao da igra za „rođeni“ klub pod drastično nepovoljnjim uslovima od onih koje zaslužuje. Bila je to potvrda da je veliki igrač i - još bitnije - veliki čovek - pošto nijednom nije galamio. A mogao je...

Ključno pitanje, međutim, nije hoće li najsmisleniji fudbaler Partizana i ove sezone dobiti ponudu da produži ugovor. Dobiće, verovatno, jer čelnici ne bi smeli da se kockaju. Glavno je, ipak, da li će Saša Ilić prihvatiti da se još godinu dana mrcvari po terenima jadne nam Superlige, bespomoćno gleda očajničke gestove rivala koji nemaju ni za hleb, prisustvuje neznanju ili nameri sudija da ga na pravdi Boga zakidaju za faul ili ofsajd, rizikuje da opet bude predvodnik štrajkačkog odbora i glasnogovornik ekipe ako plate kasne. A povrh svega, živcira se na svakoj drugoj utakmici ako saigrači ne mogu da utuve u glavu kako je fudbal toliko jednostavna igra da je samo potrebno, poput Ilića, odigrati iz prve i(li) gurnuti loptu u prostor.

Ponajmanje mu je potrebno da pod stare dane, kad maltene može da predaje fudbal onima koji su mu bili ili će tek biti treneri, dobija instrukcije da sedi na klupi. Ako je Vladimir Vermezović govorio kako „Partizan nije isti tim sa ili bez Saše“, a Avram Grant pre njega kako „nikad u karijeri nije trenirao pametnijeg igrač od Saleta“, onda deluje potpuno apsurdno kako je Marko Nikolić dozvolio da mu veliki kapiten za vreme njegovog mandata tek devet utakmica provede na terenu od prvog do poslednjeg minuta i u takvim okolnostima ko zna kad Zoranu Milinkoviću može da padne na pamet da „zarad interesa tima“ ostavi najboljeg na klupi.

Ljubitelji statistike će motiv da Saša Ilić produži karijeru tražiti u konkretnim podacima: da se primakne klupskom rekordu Momčila Vukotića po broju utakmica za Partizan (ima ih 716, a Moca 791) ili pokušaju da se probije na sedmo mesto večne liste strelaca ovdašnjih šampionata (trenutno šest golova iza Zorana Prljinčevića), ali...

Nema razloga da juri rekorde, pošto je njegova pojava veća od svakog broja koji će se do kraja karijere pojaviti u statističkim kolonama, nije mu potrebno ni da se, kad god to bilo, otisne u trenere, jer će ga potrošiti kao krpu, ako mu nekad ponude da bude rukovodilac trebalo bi da odbije, jer će u suprotnom doživeti sudbinu svojih kolega Ivana Tomića, Mladena Krstajića, Alberta Nađa i Dragana Ćirića.

Zato, njemu bi bilo najbolje da 30. maja saopšti čelnicima i navijačima Partizana:
„Ljudi, hvala vam na svemu, ali dosta je bilo.“
U savršenom scenariju, a on nije daleko od stvarnosti, na oproštaju bi podigao duplu krunu, zakoračio u fudbalsku penziju, a sredinom jula, kad počne nova sezona, a on se preseli u istočnu ložu, sa svih strana stadiona dobije najiskreniju nagradu jednom fudbaleru - aplauz.