Kako je JAT spasio flotu od NATO bombi

Na današnji dan, pre 16 godina, piloti našeg avio-prevoznika sačuvali devet aviona od NATO bombi. Kapetan Ignjatović: Pre poletanja rečeno nam je da niko ne garantuje da nas avioni NATO neće oboriti.

Tačno u podne, na današnji dan, pre 16 godina, poleteo je sa surčinskog aerodroma avion "boing 727" nacionalne avio-kompanije - "Jugoslovenski aerotransport".

Bila je to prethodnica za preostalih osam aviona, koje je takođe trebalo bezbedno izmestiti u Bukurešt. U tom trenutku, u vazdušnom prostoru tadašnje SRJ vrebalo je čak 200 borbenih aviona NATO alijanse.

Prkos, bes zbog bombardovanja jedne male zemlje, želja da se sačuvaju letelice i posle agresije nastavi život nacionalnog avio-prevoznika, nadvladali su strah. Za komandama kapetani piloti Stevan Ignjatović i Sava Ostojin. Bili su u tom "boingu" i flajt inženjer Mihajlo Rodić i avio-mehaničar Boban Živanić. Oko 12 minuta leta delilo ih je od bezbednog vazdušnog prostora Rumunije. I 12 minuta najdužih u životima članova ove posade.

- Tadašnji generalni direktor JAT-a Žika Petrović sve je organizovao i dogovorio sa Rumunima i našom komandom ratnog vazduhoplovstva - seća se Stevan Ignjatović. - Doneta je odluka da se JAT-ova flota od devet aviona, među kojima je bio i čuveni DC 10, prebace u prijateljsku Rumuniju. Jer, prvih dana bombardovanja padale su granate na prostor beogradskog aerodroma, uništen je policijski hangar i oštećen veliki hangar "JAT tehnike" u kojem su, osim aviona JAT, bila skrivena i dva "miga 29". Na sastanku pre poletanja, pilotima, a bilo nas je 20, koji su odabrani i pristali da učestvuju u ovoj operaciji, rečeno je da niko ne garantuje da nećemo biti oboreni.

Piloti su prihvatili rizik. Kada je prvi avion bezbedno ušao u rumunski vazdušni prostor, kapetan Ignjatović je obavestio direktora Petrovića da je sve prošlo po planu i onda su u razmacima od po pet minuta poletale ka Bukureštu i preostale JAT-ove letelice.

- Jedino što mi je tada bilo u glavi jeste da spasemo avione da bi nacionalna avio-kompanija posle bombardovanja mogla da nastavi da živi - ističe Ignjatović. - Za tih 12 minuta leta svašta mi je prolazilo kroz glavu, ceo život, slike iz detinjstva, želja da postanem pilot... Bilo me je strah, ali želja da preživimo i obnovimo JAT bila je jača. Isto osećanje delili su i ostali piloti koji su svesno krenuli u riskantnu operaciju ostavljajući svoje porodice u Beogradu, na koji su tada padale bombe. Pokazali smo izuzetnu hrabrost i profesionalnost za izvršenje tako složenog zadatka. Spasli smo flotu.

PRIZNANjE SAMO OD POSADE

NIKADA niko nije tražio, niti dobio bilo kakvo priznanje za spasavanje cele flote nacionalne avio-kompanije tog 29. marta 1999. godine.

- U toj akciji dobio sam najveću počast - ističe Ignjatović. - Kada su se određivale posade, ko će s kim da krene, mehaničar Boban Živanić je rekao da ako mora da se gine, želi da bude u posadi kapetana Ignjatovića. To je meni najveće priznanje koje sam dobio u životu.

Izvor: Večernje novosti