Ko je bolji - Lalatović ili Milinković?!

Voždovački skener: Lalatović ili Milinković? Ko je bolji? Ko je zavisio od Babovića? Ko je igrao lepše?

Fudbal 26.03.2015 | 20:20

Iako navijači Crvene zvezde i Partizana često idu u krajnost i fanatično, a i nerezonski, tvrde da nemaju dodirne tačke sa najbližim rivalima na neko vreme će morati da se pomire da ipak imaju sličnost sa komšijama sa druge strane Topčiderskog brda – obe ekipe vode bivši treneri Voždovca.

Novi šef stručnog štaba crno-belih Zoran Milinković je tokom prošlosezonske zimske pauze nasledio sada najvećeg rivala stratega crveno-belih Nenada Lalatovića na klupi Zmajeva i zadržao se tu šest meseci duže od mlađeg kolege. Iskusniji trener je uspeo ne samo da izbegne ispadanje u prolećnom delu, već je impresivnom serijom obezbedio siguran plasman u sredinu tabele. Ali, poređenje ne može da stane tu jer u pobedničkoj formuli Milinkovićevog tima i te kako ima elemenata Lalatovićevog rada. Pritom je bivši defanzivac bio daleko uspešniji u bitnom segmentu – duelima sa dva stalna pretendenta na titulu u Superligi.

U turbulentnom srpskom fudba dva najtrofejnija kluba tokom svakog prelaznog roka ugrade rotirajuća vrata na stadion zbog broja odlaska i dolalu - gde iska fudbalera - poređenje učinka trenera nije egzaktna nauka, ali mirnija prošla zima tima sa krova tržnog centra nam ipak dozvoljava da to uradimo.

Treneri su se našli u sličnoj situaciji, ali ne i istoj i svakako izazavnoj. MOZZART Sport je u prethodnih godinu i po dana bio na svakom meču Zmajeva u Superligi i imao uvid kako su igrali kod Lalatovića, a kako kod Milinkovića.

FAKTOR BABOVIĆ

Vezista Partizana je kod Lalatovića postao ključni šraf igre Zmajeva, ali ne i alfa i omega tima kao kada je Milinković preuzeo kormilo. Lalatović se možda više uzdao u visokog, tehnički potkovanog, defanzivnog vezistu Dušana Mićića, nego u zeta. Zato ga je doveo u Beograd iz Proletera, a kasnije ga poveo sa sobom i u Napredak iz Kruševca.

Babović je bio prva violina Milinkovićevog tima, prošle, a možda još više u prvom delu aktuelne sezone pošto je i organizovao igru sa svoje polovine, i bio meta svakog napada Voždovca na protivničkoj polovini, izvodio skoro sve prekide uz Dejana Milovanovića, nosio kapitensku traku, a najčešće je i šutirao od svih igrača Zmajeva. Na utakmicama su njegovi saigrači igrali kao da imaju čiste instrukcije – „kad ne znaš šta ćeš ti daj loptu Stefanu“. I to je davalo rezultate, na terenu, ali ne i na tabeli pošto je Voždovac pretposlednji na tabeli. Sve je bilo podređeno Baboviću, ali veliko je pitanje da li će tako biti i u Humskoj pošto se fond igrača, ciljevi i pozicija Voždovca i Partizana veoma razlikuju.

REZULTATI

Lalatović se obreo u Zmajevom gnezdu leta 2013. i pripremao tim za Prvu ligu Srbije i borbu za promociju, ali je zbog istupanja Hajduka iz Kule iz prvenstva dobio šansu da meri snagu sa najboljim srpskim klubovima ranije i kako je on to često naglašavao sa igračkim kadrom dovedenim za drugi rang takmičenja. Onda je dobio nekoliko zvučnih pojačanja, pre svih bivšeg reprezentativca Stefana Babovića.

Sa brzo “sklepanim” timom, igranjem i na sopstvenom, ali i na stadionu Obilića u utakmicama visokog rizika Lalatović nije razočarao, ali ni oduševio rezultatima, na kraju svog mandata sakupio je 16 bodova, ali je tim igrom svakako zaslužio više. Na poslednja tri meča u jesenjem delu prvenstva na pravom domaćem terenu Voždovac je pretrpeo tri poraza, a na svakom meču je bio daleko bolji od rivala, uputio više udaraca ka golu, dominirao, napadao, ali ipak nije postigao gol, dok je primio četiri (po jedan od Spartaka i Novog Pazara, dva od Slobode) što je bila mala uteha za ekipu. Na kraju se Lalatović oprostio od navijača sa četiri vezana poraza kod kuće bez postignutog gola.

STIL IGRE

Milinković se prihvatio zadatka da ambiciozni klub održi u ligi, a za to je po Lalatoviću imao „treći najbolji tim u Srbiji posle Zvezde i Partizana“. I uspeo je u tome, na impresivan način. Zmajevo gnezdo je opravdalo svoj nadimak u prolećnom delu sezone pošto je ekipa na početku prolećne sezone vezala šest pobeda na domaćem terenu uz gol razliku 15:1 i odigrala osam utakmica bez poraza pred svojom publikom. Na kraju je Voždovac zauzeo sedmo mesto na tabeli sa 42 osvojena boda.

Nikako se ne sme zanemariti da boljka srpskih klubova i potpuno restruktuiranje igračkog kadra nije zaobišla tim sa Voždovca ovog leta te je Milinković na raspolaganju imao tek nekoliko standardnih fudbalera iz prošle sezone. Ostanak bivšeg igrača Miloša Mihajlova je bio redak primer, a i značajan pošto je štoper često učestvovao u organizaciji igre, neretko upošljavao ofanzivce dugim loptama i bio ključan kada su Zmajevi prepuštali dominaciju protivnicima i vrebali svoju šansu iz kontranapada.

FORMACIJA

Lalatović je najčešće igrao u formaciji 4-2-3-1 sa Babovićem kao igračem iza napadača. Mićić i on su zajedno činili duo bez koje nijedna akcija Voždovca nije počinjala, a veštačka trava na novom stadionu je omogućila da tim igra direktno, sa velikim posedom lopte i diktiranjem tempa meča. Veliki doprinos su pravili i krila Nemanja Obradović i Adam Marušić, desni bek Vladimir Jašić je često pravio višak po svojoj strani, dok je jedini napadač Vladimir Đilas razočarao u svojoj ulozi sidraša ili „target mena“.

Stefan Babović i Obradović su blistali i kod Milinkovića, a potpuno je ekplodirao mladi Adam Marušić, sada reprezentativac Crne Gore. On je u razgovoru za MOZZART Sport rekao da je na uspesima u belgijskom prvenstvu zahvalan obojici trenera. Poput Lalatovića, i Milinković je veran formaciji 4-2-3-1 s tim što je Babović imao veću slobodu u igru i igrao bliže protivničkom golu.

Poverenje u talentovane igrače nije strano obojici trenera, ali je aktuelni strateg Parnog valjka za nijansu više gurao mlađe fudbalere poput Stefana Tripkovića i Nikole Karaklajića, što se uklapa u filozofiju lidera prvenstva. Bekovi su kod Milinkovića imali mnogo veću ulogu, kako ove, tako i prošle sezone, ali i zadnji vezni, za tu ulogu je prošle sezone bio zadužen nekadašnji kapiten Zvezdinih omladinaca Marko Nikolić, mada je i on letos promenio sredinu.

PROTIV ZVEZDE I PARTIZANA

Sadašnji trener crveno-belih je uspeo da se pokaže kao dobar motivator i na već unapred izgubljenim utakmicama protiv večitih rivala uzeo je skalp svom sadašnjem klubu na Vračaru i neke od svojih sadašnjih igrača poslao “na ribanje” pred navijače Zvezde. Dok je bod na meču sa crno-belima ostao u beogradskoj magli. Arbitar tog meča Miodrag Gogić je po oceni Sudijske komisije oštetio Zmajeve za jedanaesterac u sudijskoj nadoknadi pri rezultatu 1:0 za Partizan. Milinković je protiv beogradskih velikana pretrpeo teške poraze, od Zvezde 5:1 i od svog novog, starog kluba 5:0.

PSIHOLOŠKI PRISTUP

Po završetku prvog dela sezone Lalatović je odlučio da napusti klupu Voždovca pošto od Uprave kluba nije dobio tražena, „potrebna, superligaška pojačanja“, mada je bio zadovoljan finansijama kluba i neuspeh protiv Spartaka opravdao time da su mu igrači siti jer redovno dobijaju plate, te zbog toga ne grizu na terenu. Tom logikom treba da bude oduševljen stanjem na Marakani. Rastanak sa Zmajevima ipak nije prošao bez čarki. To se najbolje videlo na prolećnom gostovanju Kruševljana na krovu kada se mladi stručnjak na kraju meča sukobio sa vodoinstalaterom Voždovca te je konferenciji za novinare posle utakmice prisustvovalo i obezbeđenje. A usledila je i borba saopštenjima. Milinkovićev mandat u Voždovcu nije bio obeležen kontroverzama, davao je odmerene i pomirljive izjave. Sušta je suprotnost Lalatoviću.

Pri povratku u Superligu Voždovac je na svom zvaničnom sajtu najavio da je cilj klub da postane „srpska Braga“, četvrti klub u Srbiji i učesnik evropskih takmičenja. Jedno je sada već sigurno, Zmajevi su postali rasadnik trenera za najveće klubove u Srbiji. Ljubiteljima domaćeg fudbala ostaje da se nadaju da će poput portugalskog kluba i Voždovac uspeti da nam podari po jednog Leonarda Žardima ili Žuana Žesusa.