Svetlana Cenić: Kad te kockar kući

Mislim da je san svakog kockara da prisvaja dobitak, a da gubitak sanira neko drugi. Gledala sam kako se znoje oni koji gube, posebno kad je ulog jako veliki. Znam i neke koji su se politikom počeli baviti da bi sanirali kockarske dugove, a i one koji su se i bukvalno kockali našim parama.

Republika Srpska 13.03.2015 | 07:26

Znoj kockarskog gubitka našim izabranim i postavljenim već odavno brišu malo zapisi i obveznice, malo kredit izvana, a posebno tenderi. Kockaju do iznemoglosti, a gubitak uvek sanira neko drugi, tj. poreski obveznici.

Deficit u budžetu, koji se pretvara u dug? Poreski obveznici. Promašene projekte? Poreski obveznici.

Malverzacije u tenderima? Poreski obveznici. Kilometar autoputa u koji su ugrađeni od naručilaca do izvođača, plus rodbina, kumovi i prijatelji? Poreski obveznici. Javna preduzeća, u koja se smešta i Kurta i Murta? Poreski obveznici kroz ne samo veću cenu usluga već i kroz budžete, koji pomažu obilato ovakva preduzeća. Nerad sve veće javne administracije? Poreski obveznici. Dugove tzv. uspešno privatizovanih preduzeća? Poreski obveznici. Propale privatizacije? Poreski obveznici.

I da ne nabrajam. Ogromni su kockarski dugovi. Mogla bih malo i o likvidiranoj banci, pa onda ovoj što se klima, a kojoj turiše Srpska u imenu, pa onda zašto se kupila Balkan Investment, a Bobar pustila da propadne. Pričaju zaposleni da se pare uzimale i "na teku". Što ne znači da ova Banka Srpske nije propast, samo se ušminkava računovodstvo.

Mogu i da pitam zašto kod nas inostrani faktor tako zdušno zagovara liberalni koncept, iako su imali ogromna izdvajanja o trošku poreskih obveznika sanirajući svoj finansijski sektor. Gde ćeš većeg socijalizma od toga?! Jer, ogromne banke, koje su se kockale parama i izmišljale nove finansijske derivate, trgovale direktno u nezajažljivoj trci do para, spasavane su parama poreskih obveznika. Obrazloženje: suviše velike da padnu, jer pad bi izazvao opšti kolaps.

Evo primera za SAD: Barry Ritholtz je došao do cifre od 4,62 triliona dolara, dok je iznos do kojeg je došao Bloomberg News Service 7,76 triliona dolara, što je više od ukupnog zbira za Maršalov plan, kupovine Lousiane (1803. od Francuske), krize štedno-kreditnih asocijacija 1980. (pad 1.043 od ukupno 3.234), rata u Koreji, New Deala, invazije u Iraku, rata u Vijetnamu, NASA-e i spuštanja na mesec! Ponavljam: veće od ukupnog zbira svega nabrojanog! I da. Iznos je preračunat na sadašnju vrednost dolara, odnosno inflacija uračunata. Da je tolika suma uložena u istraživanje i razvoj, sada bi već imali lek protiv raka, AIDS-a, ebole, glad u svetu bi bila iskorenjena, a teleportacija zamenila zagađivače u transportu.

Kolika je šteta od promašenih politika i projekata desetogodišnje vlasti SNSD-a sa satelitima, sabiraćemo dugo, jer se otkriva jedan po jedan promašaj. Da ne upotrebim goru, ali adekvatniju reč. Jednako možemo i o raznim periodima u Federaciji, ali i na državnom nivou. Menadžeri i uprava tih kockarskih banaka, da ih tako nazovem, nisu bili zakinuti ni za plate, ni za bonuse, baš kao i naši politički i administrativni kockari.

Tržište, tržište, tržište - viču uglas. Zaboravljajući da čovek pravi tržište, nije došlo urezano u kamenu. Što je jasno i na primeru Kanade, čije je banke OECD ocenila kao najsigurnije na svetu, dok su banke SAD-a na četrdesetom mestu, dva mesta iza Botswane, a Ujedinjeno Kraljevstvo je na 44. mestu. Kanada je jedina zemlja iz G8 koja nije morala finansijski da pomaže svoje banke. Naučili lekciju iz 1990. Od 2004. kanadski prosečan prihod je rastao po stopi od 11 posto godišnje, u poređenju sa pet posto u SAD-u.

Zemlja ne mora da ima hiperaktivan finansijski sektor da bi ekonomija rasla, zar ne? Jer, setim se svih onih budalaština naših o tome kako ćemo živeti od banaka i trgovine, a posebno su u Republici Srpskoj bili prezreni svi oni koji upitaše ko će proizvoditi i za koga. Sad se plaća cena te ublehe, jer eto i kamate na kredite građanima (skorašnji oglas jedne ugledne banke) veće su u RS-u nego u FBiH i Brčko distriktu.

Možda da pogledamo malo i kamate na trezorske zapise i obveznice u RS-u i FBiH? E sad, kad je u onakvoj Federaciji manji dug, a manja i kamata po kojoj se moraju zaduživati na domaćem tržištu, pa manja kamata čak i građanima na kredite, onda je lako zamisliti koliko je devastirana Republika Srpska. Zadnja emisija obveznica je jedna u nizu pokazatelja očaja, kao i priča da se odustalo od ruskog malog, pregovaraće se samo o velikom. I dobiće veliki, samo da razjasnimo šta upisati posle ovog veliki.

Jer, kako se zbog sankcija ruske banke ne mogu zaduživati na međunarodnom tržištu, ne znam kako to finansijska pamet zamišlja da će povući taj veliki?! I šta bi bila garancija? Ono što je ranije već traženo - cela Elektroprivreda RS-a? Ogromni su ti iznosi, pa se opet nameće pitanje šta bi bilo da nije bilo toliko neznanja, korupcije, kriminala i nedobronamernosti u rasipanju narodnih para.

I gle čuda, ni ovi izvana ne pominju istraživanje i razvoj u projektu nazvanom Sporazum o rastu i zapošljavanju, jednako kao što ni kod domaćih u "reformama" ni primisli o tome. I onda pitaju što sam skeptik. Ma, 'ajde?! Više je ipak onih koje su kockari raskućili nego što ih ima koje su skućili.

Izvor: Magazin "Dani"