FIBA protiv ABA - evo šta se pričalo!

MONDO iz pouzdanih izvora saznaje šta su na sastanku Borda FIBA govorili zagovornici, a šta protivnici ABA lige.

Košarka 09.03.2015 | 19:20

Bord FIBA Evropa oglasio se u nedelju uveče saopštenjem koje je izazvalo burne reakcije i mnoge nedoumice kod ljubitelja košarke na ovim prostorima.

Ovo saopštenje za medije poslato je dan nakon što je subotu, u Minhenu, bio održan sastanak na kojem je, između ostalog, tema bila regionalna Jadranska, ali i Balkanska liga. U mejlu koji su dobile brojne srpske redakcije navodi se da je Bord doneo odluku da poništi priznanje ABA lige, doneto 2009. godine i da prizna paralelnu Balkansku ligu, iz koje su srpski klubovi izašli iste sezone kada su zaigrali oni sa teritorije takozvane Republike Kosovo.

Šta se krije iza ove odluke i kakve bi mogle da budu posledice?

MONDO iz pouzdanih izvora saznaje da odluka o poništavanju priznanja ABA lige nije bila stavljena na glasanje, da se članovi Borda nisu izjašnjavali da li su za ili protiv, već da je posle razmene stavova načelno dogovoreno da se o problemima koji se tiču regionalne Jadranske lige, koja ima prohodnost u takmičenja u organizaciji ULEB i Evrolige, raspravlja na kraju tekuće sezone kada budu završena sva nacionalna takmičenja u zemljama koje participiraju u Jadranskoj ligi.

To se, između redova, i navodi u pismu koje je FIBA dostavila medijima.

Takođe, iste večeri iz Minhena stigla je poruka da FIBA Evropa generalno nije protiv regionalnih takmičenja, jer je "priznata" Balkanska liga, tako da su samo podgrejane sumnje u to da se FIBA, trenutno, obračunava sa ULEB i Evroligom preko ABA lige, koja je označena kao "najslabija karika", a da je konačan cilj povratak najjačeg evropskog klupskog takmičenja pod okrilje FIBA.

Šta su bili argumenti protivnika ovakve ABA lige, koje je između ostalog zastupao i dojučerašnji potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije i naš legendarni košarkaš, Dejan Bodiroga?

Prema saznanjima MONDA, čelnici Borda čuli su da nacionalni savezi sa prostora SFRJ nemaju nikakav uticaj na rukovođenje takmičenjem u ABA ligi, kao ni uvid u finansijsko poslovanje, iznete su zamerke na promenu kalendara takmičenja, jer je ukidanjem Fajnal-fora u ABA ligi produžen kalendar takmičenja i tako dodatno smanjen prostor za održavanje nacionalnih prvenstava, a kada je priča otišla dalje, pominjalo se i to da bi FIBA trebalo da iskoristi finansijsku krizu u ULEB (čiji je obrtni kapital navodno prepolovljen u odnosu na vreme posle osnivanja paralelnog takmičenja), itd.

Međutim, na primedbu srpske strane o tome da KSS nije involviran u rukovođenje ABA ligom, usledio je kontra argument da je KSS prepustio i domaće takmičenje kancelariji Košarkaške lige Srbije i da trenutno ne vodi brigu ni o nacionalnom prvenstvu, uz retoričko pitanje: "Pa, kako onda da učestvujete u vođenju regionalne lige"?

Poređenja radi, u zemljama bivše Jugoslavije nacionalni savezi vode takmičenja, a u Hrvatskoj konkretno na to obavezuje i Zakon o sportu. Ako bi KSS želeo ovo da ispravi, morao bi prvo jednu sezonu da potroši na promenu Statuta i vraćanje KLS pod svoju jurisdikciju, ali i tu se pojavio problem jer je Zajednica klubova KLS nedvosmisleno podržala projekat ABA lige i tako stavila do znanja Savezu da ne želi da okrene leđa projektu regionalne košarke.

Iza ovakvog stava KLS može se lako prepoznati jedinstvo vodećih srpskih klubova, Partizana, Crvene zvezde, Mega Leksa, Metalca i ostalih kada je u pitanju mogućnost da se kroz ABA ligu igraju jake utakmice i stekne pravo igranja u Evroligi i Evrokupu.

To su, rečeno nam je, između ostalog bili i argumenti koje su izneli zagovornici ABA lige, među kojima je bio i direktor Hrvatskog košarkaškog saveza, Željko Drakšić, član Borda FIBA od 1999. godine.

U lobiranju za nastavak saradnje sa ABA, pojedini članovi Borda podsetili su na sastanku da su svi klubovi učesnici Jadranske lige, čak i oni koji su u početku bili protiv, poput Partizana, nedvosmisleno podržali projekat, da je liga izbacila ogroman broj mladih igrača, koji svakog leta pojačavaju najveće evropske i NBA klubove, da je poseta na utakmicama dobra, a da su u međuvremenu incidenti prestali da se događaju i da, na kraju, nije logično dovoditi u pitanje ispravnost lige koja je 2009. godine, takođe od strane Borda FIBA, priznata po istim pravilima i propisima po kojima se sada dovodi u pitanje njeno postojanje.

Da sastanak nije doveo do zbližavanja stavova, potvrdio je i mejl poslat medijima, a prema saznanjima MONDA do leta će biti još pregrupisavanja, lobiranja, "saplitanja" i dogovaranja oko daljih poteza jedne i druge strane. Nacionalni savezi, poput srpskog, crnogorskog i bosansko-hercegovačkog, šansu vide u Balkanskoj ligi, u kojoj bi mogli da "uđu" u vlasničku strukturu i preuzmu brigu o organizaciji takmičenja, s tim što bi tada srpski klubovi morali da igraju sa kosovskim (ako uopšte budu krenuli za Savezom).

U Makedoniji i Sloveniji su podeljena mišljenja i nije nemoguće da sve bude završeno izborima u savezima i promenama u ljudstvu, dok je Hrvatski košarkaški savez, iako suvereno rukovodi domaćim takmičenjima, izabrao stranu i procenio da je za njihove klubove najbolje da nastave da igraju u ABA ligi.

Do leta, preneto je MONDU, iz dela rukovodstva FIBA biće preporučeno klubovima da se okrenu nacionalnim takmičenjima, da na kraju sezone ne apliciraju za učešće u ABA ligi, dok će sudijama biti najteže, jer njih FIBA zaista može da uceni i kaže: "Ako budete sudili regionalnu ligu nećete biti na listi arbitara za FIBA svetska i evropska prvenstva, a samim tim ni za Olimpijske igre".

Na kraju, ali ne i najmanje bitno, postavlja se pitanje kako KSS može da uslovi srpske klubove da naredne sezone ne igraju ABA ligu? Malo čime. Konkretno, prema aktuelnim propisima, samo licenciranjem košarkaša, koje se i dalje obavlja preko "Kuće košarke", a ne preko kancelarije Lige. Ni to nije nerešiv problem za klubove, ukoliko se odluče za učešće u ABA ligi naredne sezone, jer bi košarkaše mogli da registruju u ULEB i Evroligi.

Šahovska partija traje, samo je pitanje da li su igrači na prostorima eks-SFRJ pijuni ili kraljevi, kraljice, lovci i topovi.