Višak svaki šesti radnik

Uporedo s gomilanjem dugova koji se trenutno mere cifrom većom od 100 miliona maraka, u zdravstvenim ustanovama širom Srpske godinama je, ispostavilo se nepotrebno, gomilan i kadar, što potvrđuju i analize nadležnih institucija, prema kojima je u domovima zdravlja i bolnicama 1.720 zaposlenih višak!

Republika Srpska 02.03.2015 | 21:00

Kada je reč o domovima zdravlja, u kojima je zaposleno oko 5.300 ljudi, višak je čak 16 odsto, i to uglavnom nemedicinskog kadra.

A da su plate radnika najveća stavka u rashodima zdravstvenih ustanova, potvrđuje i podatak da na njih ode čak 62 odsto ukupnih troškova ili skoro 290 miliona maraka!

Kako bi stala na kraj praksi nepotrebnog gomilanja radnika u zdravstvu, Vlada RS nedavno je produžila odluku o ograničenju zapošljavanja u zdravstvu, koju je donela godinu dana ranije.
Vozača više nego lekara!

Naime, u slučaju potrebe za određenim radnicima, zdravstvene ustanove i fondovi moraće podneti zahtev za preraspodelu radnika iz drugih ustanova. To praktično znači da Fond zdravstvenog osiguranja (FZO) RS, bez saglasnosti resornog ministarstva, neće doznačavati novac zdravstvenim ustanovama za plate novih radnika i onih koje zadrže produžavanjem ugovora o radu na određeno vreme.

U FZO kažu da je, prema analizama koje su ranije radili, u domovima zdravlja zaposleno oko 850 radnika više nego što to predviđaju standardi i normativi u ovoj oblasti.

- U domovima zdravlja je oko 23 odsto nemedicinskog kadra. I ranije smo ukazivali na pojavu prekobrojnih radnika u zdravstvenim ustanovama, posebno u domovima zdravlja čiji su osnivači lokalne zajednice, koje su često glavni naredbodavci za zapošljavanje novih radnika - kaže za Press portparolka ovog fonda, Darija Filipović Ostojić.

Kako naglašava, problem je što većina lokalnih zajednica ništa ne izdvaja za finansiranje zdravstvene zaštite ili to čini u malom procentu.

- Godišnje izdvajaju tek 1,1 odsto svog budžeta, što je oko 6,4 miliona maraka. S druge strane, direktno utiču na politiku zapošljavanja u domovima zdravlja, kao i na izbor rukovodstva, pa su odgovorne i za višak radnika koji realno postoji. Međutim, taj višak ne plaćaju opštine, već FZO iz sredstava predviđenih za zdravstvenu zaštitu stanovništa. Ostvareni troškovi ovog fonda za primarnu zdravstvenu zaštitu koju pružaju domovi zdravlja lani je iznosio oko 114,4 miliona maraka. U pripremi su izmene pomenutog zakona, upravo kad je reč o obavezama lokalnih zajednica, čime će znatno biti poboljšan ovaj segment, a time i zdravstvena zaštita celokupnog stanovništva - ističe Filipović Ostojićeva.

Ne opterećivati opštine

Međutim, u lokalnim zajednicama u RS smatraju da je potrebna temeljna analiza o broju zaposlenih u zdravstvenom sistemu, te da nisu za varijantu da se obaveze prebacuju na lokalnu zajednicu.

Marko Pavić, gradonačelnik Prijedora, nedavno je izjavio da se ne može odjednom samo "preseći" broj zaposlenih i reći - nema više zapošljavanja!

- Prvo treba utvrditi kriterijume koliko zdravstvenih radnika treba na broj stanovnika. Slažem se da višak treba da finansira lokalna zajednica, ali ne ovako. Uglavnom, uvek ću biti protiv toga da se teret obaveza u ovom vremenu prebacuje s države ili republike na lokalnu zajednicu. Mnoge lokalne zajednice su pred izdisajem - naglasio je Pavić.

Vozača više nego lekara!

Ranija analiza FZO RS pokazala je da je u domovima zdravlja u Srpskoj zaposleno čak 160 vozača više nego što je propisano standardima!
Ispostavilo se da je u Novom Gradu višak devet vozača, u Modriči i Brodu šest, Šamcu, Foči i Kneževu pet...

Čak i u onim domovima zdravlja u kojima je registrovan manji broj zaposlenih u odnosu na normative, zabeležen je višak vozača, pa su u Laktašima suvišna četiri, a u Istočnom Sarajevu tri. Pomenuta analiza pokazala je da samo u Bijeljini, Kozarskoj Dubici i Istočnom Starom Gradu imaju optimalan broj vozača.

Izvor: PressRS