Pas i djevojčica obilaze Srbiju

"On je moja duša. Neću ga dati nikada, nikome i vodim ga svuda sa sobom. On je sa mnom već 2 meseca i bio je mali kada sam ga našla samog i gladnog na ulici" započinje priču preslatka osmogodišnjakinja.

Srbija 27.02.2015 | 13:57
Pas i djevojčica obilaze Srbiju

Na beogradskoj Železničkoj stanici, svakog jutra okuplja se veliki broj ljudi, odakle kreće na različita putovanja, kako po Srbiji, tako i po inostranstvu. Jedni nose ogromne putne torbe, drugi u rukama drže glomazne kartonske kutije, a neki samo žurno prolaze sa rukama u džepovima.

U moru lica, ugledali smo jedno prelepo, mlado i čedno, koje nam je odmah privuklo pažnju. Devojčica od sedam, osam godina, trčala je ka jednom od vagona, dok je u naručju čvrsto držala neku malu, čupavu životinju. Krenuli smo za njom, jer nas je prizor fascinirao i odmah smo želeli da saznamo ko je i kuda se uputila.

Pošto smo uleteli u gužvu, izgubili smo je iz vidokruga, pa smo brzo ušli u voz koji je tog trenutka od prestonice kretao ka Skoplju. Ljubazni kondukter dočekao nas je na ulazu i upitali smo ga da li je slučajno video malu devojčicu, koja je u rukama držala neku životinju.

"Video sam neko dete, ali nije bilo nikakve životinje. Eno je u drugom vagonu, treći ili četvrti kupe. Samo pravo, ne možete da promašite."

Poslušali smo ga i kroz dugački uzani hodnik provirivali u sve moguće kabine, ne bi li je pronašli. A onda smo je ugledali. Sedela je mirno, pognute glave. Pokucali smo i ušli. Odmah nam se osmehnula.

"Zdravo. Ja sam Marija, a ovo je Meda" rekla je. Odgrnula je jaknu a na krilu joj je ležao preslatki psić.

"On je moj najbolji prijatelj i mi svuda idemo zajedno" nastavila je osmogodišnjakinja, koja nam je otkrila da je iz Aleksinca i da često dolazi u prestonicu, ali i da dosta vremena provodi u vozovima, pa je tako obišla gotovo celu Srbiju.

Marija je najmlađa od petoro mališana i još uvek ne ide u školu. Ne seća se kada je bila kod kuće poslednji put i kada je videla braću i sestre.

"Ne mogu da idem u školu. Nemam vremena. Stalno putujem negde. U vozu je toplo i Meda i ja se ovde grejemo."

Bilo nam je čudno što je sama, pa smo je pitali gde joj je majka i zašto ne putuju zajedno.

"Ona je kod kuće. Bolesna je. Ali Meda me čuva," rekla je devojčica.

Dok nam je govorila, nemirni Meda je skakutao po sedištu, grickao joj jaknu i lizao je po rukama. Želeli smo da saznamo nešto o ovom divnom prijateljstvu, a Marija nam je otkrila da se od Mede ne odvaja i da ga voli najviše na celom svetu.

"On je moja duša. Neću ga dati nikada, nikome i vodim ga svuda sa sobom. On je sa mnom već 2 meseca i bio je mali kada sam ga našla samog i gladnog na ulici. Nije mogao da vidi i grejala sam mu mleko i davala da jede. To radim svakog dana, sama."

Marija danima krstari našom zemljom i vozi se sa svojim Medom. Njih dvoje neprekidno idu od mesta do mesta i uživaju u vremenu koje provode zajedno. Ali, zabrinjavajuće je što devojčica od 8 godina sama luta našom zemljom, dok joj jedino društvo pravi pas od nekoliko meseci.

Izvor: Srbija danas

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

ZORICA

27.02.2015 14:33

Devojcica je divna a i njen psic .To sve mi izgleda cudno ,Dete prepustano sama sebi i svojoj sudbini .Strasno

ODGOVORITE
Name

VRS RVI

27.02.2015 18:28

Ovo se dirljiva priča nije smjela objaviti dok se djevojčica ne zbrine. Valjda svi vidimo šta manijaci rade!

ODGOVORITE