Ivan Obradović: Lane mi spasao karijeru!

Skauti Liona i Verdera već su redovni na tribinama stadiona “iza vojničkih baraka“, selektor Radovan Ćurčić ne krije zadovoljstvo... Bek kome je svojevremeno Kolarov bio rezerva u Belgiji proživljava drugu mladost.

Fudbal 20.02.2015 | 08:40

Beše to oktobar 2008. godine. Retko viđenom fintom Ivan Obradović je polomio pršljenove jednom defanzivcu Austrije, a zatim poput najboljih svetskih napadača slabijom desnom nogom poslao loptu Maningeru iza leđa. Bio je to jak dokaz da je srpski nacionalni tim dobio levog beka iz orbite, momka na čijim kvalitetima treba da počiva igra nacionalnog tima...

Međutim, nekadašnji član Partizana, posle meteorskog uspeha i igranja na Mundijalu u Africi suočio se s godinama koje su pojele povrede. Posle odlaska u Saragosu dva puta je morao da operiše koleno, sve je nagoveštavalo da će kreativni levi bek otići u folder zaborava, ali je u belgijskom Mehelenu pronašao detelinu sa četiri lista. Fudbalski je vaskrsnuo do te mere da bez imalo lažne skromnosti kaže u razgovoru za MOZZART Sport da igra u životnoj formi.

"Kao danas se sećam. Bio je 14. februar prošle godine. Odmarao sam se u rodnom Obrenovcu posle odlaska iz Saragose kada sam na displeju mobilnog telefona video broj Milana Jovanovića. Predložio mi je da dođem u Mehelen, bez uvijanja saopštio da ću morati da dođem na probu. Nije sumnjao u moj kvalitet, ali ljudi u Mehelenu su želeli da vide da li sam fizički spreman posle duge pauze. Imao sam sreće da Laneta ovde mnogo poštuju i cene. Nekako su nam sudbine slične. I on je fudbalski oživeo baš u Belgiji. Dugujem mu mnogo", kaže u razgovoru za naš portal Ivan Obradović.

Više og godinu dana naš sagovornik je živeo u bajci. Debitovao je za prvi tim matičnog Partizana još kao tinejdžer, zaslužio dobrim partijama da ga Radomir Antić promoviše u jednog od glavnih aduta u mundijalskom ciklusu... Kasnije je u Saragosi osetio drugu stranu fudbalske sudbine, ali ne opterećuje sebe hipotetičkim pričama koje počinju sa: "Šta bi bilo kad bi bilo..."

"Kada sam se suočio s teškom povredom, morao da budem dva puta operisan, znao sam da mogu da se vratim. Bilo je i pre mene sličnih primera, igrača koji su se vraćali u velikom stilu mentalno jači... Stvarno, ne vidim svrhu da se opterećujem i prognoziram gde bih bio da nije bilo povreda, pošto sam sa 22 godine bio učesnik Svetskog prvenstva. Prosto, fudbal te pojede ako tako razmišljaš, ne postoji minuli rad. To ću moći da pričam deci kako sam i šta mogao. Ali nemam mnogo za čime da žalim, stvarno mi je prelepo u Mehelenu".

Dobar glas o igrama Ivana Obradovića raširio se Evropom poput virusa. Na stadionu u Mehelenu često obitavaju predstavnici Verdera i Liona kako bi se uverili u sposobnosti najbolje ocenjenog beka PRO lige. Došao je uživo i da ga pogleda selektor Srbije Radovan Ćurčić...

"Pročitali ste i vi isto što i ja... Ne bih da budem lažno skroman, bilo mi je drago kada sam pročitao da se jedan od izaslanika francuskog Liona pohvalno izrazio o mojim kvalitetima. Ipak, do leta ima mnogo. Meni je bitno da odigram i preostali deo sezone kao prethodni. Imam balans u Mehelenu, pokazao sam da mogu da igram u teškom ritmu, te da ne osećam više posledice povrede kolena. Vidim i u novinama da sam jedan od tri najbolje ocenjena defanzivaca, ali iskreno, nije baš da mi mnogo znače te ocene..."

Kao da je namerno želeo da izbegne priču o dolasku Radovana Ćurčića.

"Ma sjajno je što je došao ovde. Želeo je da se uveri ima li istine u pričama da igram kao nekad. Ako hoćete iskreno, bilo je mečeva koje sam odigrao bolje nego ovaj s Anderlehtom koji je uživo gledao selektor. Javili smo se jedan drugome, znamo se dugo. Videćemo šta će biti... Nemam ja šta kome da se dokazujem, bio sam već član reprezentacije, i znam kako je biti u društvu najboljih. Normalno, kao i svakom igraču, bila bi mi čast da budem pozvan za nastavak kvalifikacija. Isto tako lepo je da čujem pohvale o svojim partijama. Nedavno mi je baš menadžer rekao da sam sazreo kao igrač i da nikada u karijeri nisam igrao bolji fudbal".

Crveno-crno-bela kolacija donela je mnogo radosti Mehelenu ove sezone. Činilo se, u jednom trenutku, da će ekipa koju predvodi Aleksandar Janković biti konkurentna u borbi za plej-of. Međutim, “ubice velikana“ nikako nisu uspevale da se izbore sa sebi ravnima.

"Janković je, pre svega, veliki drugar, a potom i odličan trener. Baš me je zvao drugar iz Srbije nedavno i pitao kako sarađujem s okorelim zvezdašem, a-ha-ha. Ma nema to veze, stvarno imamo iste poglede na fudbal. I to mi je mnogo pomoglo da se vratim na pravi put... Mehelen je prethodnih sezona uvek igrao u plej-autu. Trener Janković je bio na dobrom putu da to promeni, iako je tim skroman..."

Međutim...

"Mnogo smo bodova ispustili na svom terenu protiv ekipa koje smo mogli do dobijemo. Dešavalo se da u poslednjih pet minuta ostanemo bez boda ili dva. Te mečeve na klackalici nismo dobijali. I dalje postoji teoretska šansa, međutim i drugi klubovi igraju dobro. Isti onaj drug me zeza i kaže da smo kraljevi remija. Eto, i Anderleht smo zaustavili, nismo izgubili ove godine od Briža."

Belgija je postala obećana zemlja za brojne Srbe. Pored Mehelena, srpski se doskora govorio u svlačionici Lirsa, Adem Marušić blista u redovima Kortrajka, Aleksandar Mitrović je prva zvezda Anderlehta.

"Promenilo se sve... Nekada nas je bilo u Španiji u svim klubovima. Sad su tamo sa Rukavina, Lekić i Pantić... Čini mi se da nam Belgija baš leži. Kvalitet nije na nekom svemirskom nivou, mada je liga fizički teška. Samo mi smo doneli tehniku, mekoću, i zato nas ovde cene. Ovde u Mehelenu imaju izuzetno poverenje u nas Srbe! Dobro igramo, normalno se ponašamo, ne pravimo probleme izvan terena... Sada će ispasti da hoću da se dodvorim Lanetu, ali on je mnogima otvorio vrata. Bio je sjajan u Standardu i Anderlehtu."

Osvrnuo se Obradović i na odlične partije Aleksandra Mitrovića, te različite komentare o njegovom ponašanju.

"Igra pod velikim pritiskom. Kao da novinare iritira njegova frizura i ponašanje. Od njega se mnogo očekuje, ali je definitivno najveća snaga Anderlehta. Ako mi verujete nismo se još videli na nekoj večeri. Razmenili smo telefone, ali nikako da se organizujemo. Mi se držimo Mehelena... A baš bismo mogli. Znam da je Mitar dugo bio usamljen. Srećom sad je došao Marko Marin, pa su se nekako našli, a-ha-ha".