Sve barabe zabile su Mari, ja ću Ruži pa neka me tuži!

„Ulizice – to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost“ napisao je, svojevremeno, veliki Meša Selimović.

Republika Srpska 16.02.2015 | 22:10

Davno je narodni pjevač u mom kraju ispjevao ovu ojkaču. A podnapite barabe su je rado pjevale. I podvriskivale su uz nju. Nisam poznavao Maru, nisam poznavao ni Ružu, a ni narodnog pjevača.

Kao mali još sam mislio i to da su ovi stihovi iz naslova narodna „ajrotika“.

Danas ih poimam potpuno drugačije. Više... metaforički. Mara je simbol rada, reda i discipline: ne piti vruć vode, ne sjedati na studenu zemlju, jesti travuljinu i malo mesa kuvanog na pari, nikad ne preći ulicu na crveno, sjediti u prvoj klupi, slušati učitelje i roditelje, doktoru nositi prepečenicu, učitelju pršutu, šumaru kajmak, ljubiti popa u ruku, a vlast i u skute i u ruke; tako ja danas doživljavam tu njihovu Maru. I, da, zaboravih to, a važno je, pratiti samo režimske medije. To može svako. Biti ta njihova Mara. Pod uslovom da može da trpi da joj svako... ovaj, aplicira bezobrazni glagol. A ponajčešće kad joj do toga nije.

Ruža je, da ne dužim, suprotno od toga; ona je – vlast. Ona druge BIIIP, ni gaće im ne skida. Ali zato njoj, za razliku od Mare, rijetko ko smije zabiti. Go(l) pod prečku.

E sad, pošto sam na društvenim mrežama bio jedan od glasnijih protivnika novog Zakona o javnom redu i miru, red je da ga i prekršim među prvima. Da mislim kako mislim, da pišem kako mislim, da objavljujem kao što napišem, a oni da me kazne zbog svega toga. Sve po redu. Jer „red je red“; „tu su paragrafi pa zagrabi...“. Od novog Zakona o javnom redu i miru.

Ipak... ako Ruža misli da joj je novi zakon na „dupe“ obukao čelične gaće, grdno se vara. Baraba sa velikim „B“ je bilo i biće vazda. Vlast je vlast, al' čast je čast!

Drž' se Ružo!

Ko je ko u ovoj priči

Neka mi izvini ovi mali Savanović; Aco Savanović, tako zovu sve Aleksandre koje poznajem, pa valjda i njega, ali o tom mladom univerzitetskom profesoru znam malo; skoro ništa. Kažu da je proesedeseovac. Neki vele tako. Pa i da je esdeesovac to, valjda, nije zakonom zabranjeno ni kažnjivo. Ili još uvijek nije (je li, znate li vi, poštovani čitaoče, kažnjava li se to po novom ZJRM?)?

Peru Simića, Dodikovog s(z)avjetnika, međutim, znam ko zlu paru; po zlu ga znam, i to po zlu pisanju i istom takvom ponašanju, iako se lično nikad nismo upoznali.

O sebi imam reći malo: ja sam skoro 50 godina staro apolitično, pa čak i antipolitično piskaralo; ali od kako me je, iz čista mira, Režim ostavio bez hljeba, odonda sam ljuti antiesendeovac; „zviždač“ i protivnik režima; ne (samo) zbog sebe, nego najviše zato što su nam kriminal i korupcija domaće životinje, a nepotizam i politička diskrimacija kućni ljubimci.

Peromubica ispod tepiha

Pero Simić je... podijeljena ličnost. On je i Mara i Ruža. Baraba (sa velikim „B“) – nikad! Međutim, zbog neutažive želje da što većem broju Mara bude Ruža, on je svim Ružama Mara. A bi da ga svi doživljavamo kao Barabu. Jesam li ga zakompilovao?

Jesam? Dočaraću.

Najbolju definiciju Simićevog ponašanja početkom i sredinom devedesetih dao je kolega Slobodan Vasković na svom blogu kazavši: „Simić je u ratu bio urednik lista „Semberije i Majevice“ i apologeta Radovana Kardžića.“ I zaista je bilo tako. Od njega nije bilo većeg esdeesovca, zaštitnika Republike Srpske, patriote, i branioca predsjednika. Samo što se predsjednik tada zvao drugačije.

U zaštitu predsjednika RS svoj(e) P(p)ero hrabro je okretao i prema međunarodnoj zajednici pišući: „Kada su videli da se očuvalo političko i vojno rukovodstvo Republike Srpske Međunarodna zajednica pokreće ‘krivični postupak’ protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića kao i bivšeg ministra MUP-a Republike Srpske Miće Stanišića zbog navodno ratnog zločina Srba za koji su, opet navodno, oni odgovorni. O kakvoj se sramoti Međunarodne zajednice radi ovde nije potrebno ni govoriti” pisao je Pero tada.

Danas Simić piše slično. Ista je meta isto odstojanje, samo su se Mara i Ruža zamijenile: „Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je daroviti lider koji odlično obavlja svoju ustavnu obavezu – čuva Republiku Srpsku i u tome i jeste problem za jednog od novih mudraca SDS-a Aleksandra Savanovića, kao i za Bakira Izetbegovića, Mladena Bosića, London, Berlin i Vašington” piše danas panegirike Miloradu Dodiku Pero Simić. Kao što je nekad Radovanu Karadžiću i Biljani Plavšić.

I niko ne valja samo je Baja u pravu.

Šta se to u međuvremenu događalo sa ovim čovjekom? Samo 2 godine nakon što je pisao hvalospjeve Radovanu Karadžiću Simić je prešao na solilo kod sljedeće vlasti.

Poljubio je u skute i u ruke Biljanu, a onda i Dodika. Ispotaje, isprevare, sleđa, kroz emisiju „Ispod tepiha“ raspalio je po ključnim ljudima SDS-a, zapišavao je stabla koja su se sama već sušila bez vode, hrane i kisika, uredno je šiljio klinac na svakom mrtvom i polumrtvom političkom vuku, a u nebesa uzdizao kurjake koji su kidali živo meso starim vođama čopora i postajali novi alfa-mužjaci. A o tim istim, starim, pisao je dugo i lijepo, dok su oni bili na vlasti. Kakav čovjek!? Kakav karakter!? Pa još drugima drži lekcije iz morala!

“Izvor mržnje mi zaista nije poznat, jer je Pero Simić uživao povlašteni položaj u čestim kontaktima koje je imao sa Radovanom Karadžićem tokom devedesetih godina. Izuzev ako to samo po sebi Peri Simiću ne predstavlja toliki problem da rešenje potraži u drugoj krajnosti, bežeći i sam od sebe” pisala je, nakon jednog izdanja emisije “Ispod tepiha”, u kojoj je Simić pokazivao neskrivenu mržnju prema Radovanu, dr Ljiljana Zelen Karadžić direktoru RTRS. U pismu koje režimski mediji nikad objavili nisu.

Nezgodna potpitanja po ZJRM Vuka Brankovića

Sjećate li se onog legendarnog dijaloga između bezbjednjaka Vuka Brankovića, ondašnjeg „Dragana Lukača“ i Miloša Obilića u filmu „Boj na Kosovu“? „Lukač“ želi da, po „Zakonu o javnom redu i miru“, uhapsi Medikusa jer je govorio istinu:
- Kaže da će nam Turci sutra prosipati creva i seći glave! („Lukač“)
- A zar neće? (Miloš)
- Kaže da je Srpska carevina propala! („Lukač“)
- A zar nije? (Miloš)
- Kaže da su je raskomadali velikaši! („Lukač“)
- A zar nisu? (Miloš)

 

Uzeo sam par rečenica iz pamleta Pere Simića protiv mladog Savanovića pa od njih napravio izmišljeni dijalog, po uzoru na naprijed navedeni. Sve pozajmljene Simićeve rečenice su apsolutno autentične:

- A zar nije Izetbegović do juče bio partner Nebojši Radmanoviću u Predsjedništvu BiH? I zar nije Izetbegović, godinama, bio partner SNSD-u na nivou BiH vlasti? I zašto Simić smije pisati pamflet a Savanović ne smije? (Baraba)
- Tako Savanović navodi da je je Republika Srpska zapala u neku vrstu diktature i vladavine jednog čovjeka. (Simić)
- A zar Nije? (Baraba)
- Predsjednika Republike Srpske naziva tiraninom u pokušaju. (Simić)
- A zar nije? (Baraba)
- Republiku Srpsku kao zajednicu u kojoj nema dijaloga, konsenzusa, uvažavanja. (Simić)
- A zar ima? (Baraba)

I tako dalje, i tako dalje da vas ne zamaram više. Sramnim tekstom usmjerenim da suzbije slobodnu misao i izgradi jednoumlje po mjeri Velikog Vođe Simić pokušava da zaradi „višetisućnu“ sinekuru koju prima skoro punu deceniju. Ništa ne radeći. Da bogd'o nije ni ovo. Časnije bi bilo. Ovako je postao preteča primjene ZJRM u medijima. Hoće da on bude ku*ata Ruža a mi svi ostali koji pišemo gologuze Mare. Šipak ti, savjetniče Simiću, ko kuća!

Ja ovdje pošteno pokušavam da zaradim „prdekanu“ po novom ZJRM. Jesam li već uspio? Nisam!? Idemo dalje.

Nemoj da me uhvatiš za verbalnog delikta

1:10-1:14

Još nisam prekršio novi ZJRM!? A obećao sam. Zabiti Ruži. Sa početka priče. Go(l) pod prečku.

Većina ulizica, dupelizaca, juda, pušioničara, čankolizaca, srebroljubaca, ratnih profitera, pripadnika privatizacijske mafije, zloupotrebljivača službenog položaja i ostalog ološa i društvenog taloga najgore vrste okupilo se danas u SNSD-u. I obavljaju najviše funkcije, uključujuići i savjetničke. Kradu, varaju, lažu, otimaju toliko da je običan narod na ivici gladi. Upropastili su državu, zadužili su i našu unučad.

I nije nam neka država – DJL – društvo jednog lica. Ono što Milorad Dodik kaže to nam je i Ustav i zakon i opšti akt i bog i batina. Niko mu ništa ne smije. Ja stvarno ne znam šta bih više napisao pa da prekršim JRM: opisao sam SNSD, opisao sam Mileta, počinio sam najveću jeres. Ako treba još šta gadno opsovati, računajte da sam ospovao, kućno vaspitanje mi ne dozvoljava da se tako ponašam u „javnom prostoru“; nije da ne smijem.

Eh, da, još ovo sam zaboravio da kažem:

„Baciće se tako neki lik kamenom i na tvoj spomenik“! Đ. Balašević.

„Rijedak je onaj ko je sagradio vilu na Dedinju, a koji će doživjeti da u toj vili žive njegovi unuci“. Dr Nele Karajlić, „Fajront u Sarajevu, str. 371.

Autor: Zoran Janković

Izvor: Frontal.rs