Imali svijet pod nogama, a završili na dnu!

Genijalnost se, nažalost, retko pamti. Uspesi su ono što kroji priču koja će ostati za vama, a za uspeh je potrebno mnogo više od talenta...

Fudbal 28.01.2015 | 11:20

Pred vama je deset neverovatnih talenata koji su uspeli da darom koji imaju, ne urade ništa. Bilo je teško odabrati samo desetoricu. Mnogi koji verovatno zaslužuju da se nađu na ovoj listi nisu tu. Bojanu Krkiću smo progledali kroz prste zbog sjajnih igara u Stouku ove sezone, a moramo malo vremena da damo i Mariju Baloteliju, koji, zaista je zastrašujuće, ima tek 24 godine.

Od Realovog najvećeg promašaja, do aduta Kajzerija u borbi za opstanak

Sve je počelo na prvenstvu Evrope za mlade, kada je Đuka doveo Baneta, Kolarova, Lolu, Boška i ostale, tada velike nade Srbije, do finala. Tamo su našu selekciju čekale aždaje u dresu Holandije - Drente, Babel, Donk, Maduro, De Rider, Bruins... Lale su nas zgazile u finalu rezultatom 4:1, a Rojston Drente je proglašen za najboljeg igrača turnira. Reagovao je odmah, ko drugi do Real Madrid. Drente je prešao u Kraljevski klub za 14.000.000 evra kada su Madriđani doživeli potpunu rekonstrukciju tima. Roben, Pepe, Snajder, Hajnce, Saviola, Mecelder... U kakvom se društvu našao veznjak iz Roterdama.

Imao je debi iz snova protiv Sevilje u Superkupu Španije. Utakmica je završena rezultatom 1:1 a Drente je postigao gol na prvoj utakmici u belom dresu i to kakav. Bomba sa 40 metara se odbila od prečke i završila u golu Andalužana. Pomislili su tada navijači Reala da će Drente biti novi ljubimac Bernabeua, a zapravo se desilo nešto malo drukčije. Posle tri sezone mučenja pod Berndom Šusterom i Huandeom Ramosom, Drente je pozajmljen Herkulesu.

Tada kreće sunovrat omalenog Holanđanina. Ređali su se redom, Herkules, Everton, Alanija, Reding, Šefild da bi 23. januara 2015. potpisao za Kajzeri. Turski tim koji se bori za opstanak u elitnoj diviziji.

Sem što je uspeo da od Real Madrida stigne do Alanije i Kajzerija, Drente je snimio rep pesmu sa Junikom, reperom iz Rojstonovog rodnog Roterdama, kao i da bude u vezi sa Malenom Garsijom, 16 godina starijom Plejboj zečicom.

Sa 14 zapalio svet, sa 25 isteran iz Jagodine

Znamo da je legenda o Frediju Aduu već hiljadu puta ispričana, ali jednostavno je nemoguće zaobići tamnoputog amerikanca iz Gane, kada je se priča o propalim talentima. Fredijeva je nesreća je bila to što je baš prerano postao superzvezda. Ne govorimo ovde o momku koji je sa 16, 17 godina polako priključen profesionalcima, pa je pukao zbog prevelikog pritiska. Fredi je prvi profesionalni ugovor potpisao sa 14 godina! Tako je postao i najmlađi profesionalac u Sjedinjenim Državama u istoriji.

Malo je reći da je Fredi izneverio očekivanja koja su bila pred njim. Na 133 utakmice u MLS-u postigao je celih 19 golova uz 11 asistencija, pa je posle četiri sezone prešao u Benfiku za samo 2.000.000 evra. Naravno na La Lužu su brzo otkrili da Fredi nije baš onakav igrač kakvim su ga zamišljali, pa je posle samo 11 utakmica u Lisabonu, prosleđen na pozajmicu u Monako. U kneževini je takođe podbacio, a Benfika nije znala šta da radi sa njim. Probao je u Belenensešu, pa u Arisu, pa u Rizeu i nigde nije odigrao praktično ništa.

2011. godine se vratio u Ameriku, tačnije u ekipu Filadelfije, gde je pokušao da oživi svoju karijeru. Za dve sezone je odigrao 35 utakmica uz 7 golova, da bi 2013. napustio istočnu obalu Sjedinjenih Država da bi prešao u brazilsku Baiju. Ubrzo je i u Brazilu dobio otkaz, pa je naredni period karijere proveo na probama u Evropi. Najpre u Blekpulu, pa u Stabeku, zatim u AZ Alkmaru, ali nažalost nigde nije bio dovoljno ubedljiv kako bi mu ponudili ugovor.

Prevarila se samo Jagodina. Fredi Adu je potpisao ugovor sa Ćuranima prošlog leta, a do dan danas je odigrao samo jednu utakmicu u plavom dresu i to u kupu Srbije protiv Borče. 21. decembra prošle godine, Jagodina je otpustila nekada najveću nadu svetskog fudbala.

Vunderkind pre nego što je to bilo moderno

Mnogo pre raznih Mesija, Krkića, Nejmara, Runija i ostalih klinaca koje od ranih dana prati oreol supertalenata, Luk „Soni” Pajk je davne 1990. postao senzacija. Ajaks je tada Sonija angažovao kada je Englez imao svega sedam godina!

Poredili su ga sa Bestom, Maradonom, Kigenom, Krojfom, novine su bile pune članaka o najvećem talentu koji je engleski fudbal ikada video, a mali Soni nije znao da se nosi sa takvim pritiskom.

Kada je imao 13 godina, roditelji su mu se razveli, a Soni je doživeo nervni slom usled nemogućnosti da iznese sve što je palo na njegovu grbaču. Napustio je Ajaks, lutao po amaterskim ligama engleske da bi 2006. sa 23 godine, konačno završio karijeru. Odmah potom je upisao psihologiju na univerzitetu u Dandiju gde i danas živi.

Najmlađi debitant u istoriji Kristal Palasa, sada božanstvo u drugoj ligi Belgije

Imao je samo 15 godina kada je postao najmlađi debitant u istoriji Kristal Palasa. Džon Bostok. Genijalni veznjak, smatran je najvećim talentom na ostrvu u jednom periodu. Posle debija za Orlove, 2007. naravno, gomila timova se zainteresovala da ga vidi u svojim redovima, a najbrži i najkonkretniji je bio Totenhem koji ga je doveo u svoje redove već godinu dana kasnije.

Ubrzo su Pevci odlučili da je ipak previše mlad i neiskusan da zaigra u belom dresu, te su ga gurali od pozajmice do pozajmice. Brentford, Hal, Šefild, Svindon, Toronto, da bi ga na kraju od Totenhema prošle sezone otkupio Antverpen. Nije imao bog zna kakvu sezonu, pa je letos potpisao za Ut-Everle Leven. Takođe belgijsku ekipu koja se takmiči u drugoj ligi.

Tamo je stekao status ikone, a na 18 utakmica ove sezone postigao je šest golova. Obožavaju ga domaći navijači, a čini se da je i on srećan u malom gradu u Belgiji.
„Odlazak iz Britanije mi je pomogao da se koncentrišem samo na fudbal. U Belgiji su otprilike znali ko sam, ali nisam bio popularan. Samopouzdanje mi je na visokom nivou, iako imam puno ponuda iz engleske, želim za sada da ostanem u Levenu. Ovde je sjajno.”, izjavio je nekadašnji kapiten kadetske reprezentacije Engleske.

MVP Svetskog prvenstva za mlade, Milanov poklon Partizanu

Dominik Adija je eksplodirao na Prvenstvu sveta za mlade 2009. godine u Egiptu, kada je njegova Gana osvojila tiulu šampiona. Dominik je tada proglašen za najboljeg igrača turnira, a ujedno je bio i najbolji strelac sa čak osam postignutih pogodaka.

Usledio je naravno odmah transfer u neki od moćnih timova Evrope, ni više ni manje nego u slavni Milan, i to dok su Rosoneri još uvek bili sila. No, Adija nikada nije debitovao za Rosonere, a krajem zimskog prelaznog roka 2011. Adija je potpisao ugovor sa Partizanom. U pitanju je bila šestomesečna pozajmica, a sve po čemu će ga Grobari pamtiti jeste stativa protiv Crvene zvezde u kup utakmici na stadionu JNA.

Adija je posle Partizana bio na pozajmicama u Karšijaki i Arsenalu iz Kijeva koji ga je 2012. i otkupio od Milana. Ipak, napustio je glavni grad Ukrajine usled nemira u zemlji, pa je prešao u Kazahstanski Atirau, gde i danas igra.

Vejn Runi, ali zamalo. Droga, hapšenja, pad u ambis

Daniel Leon Kadamartri, poznatiji kao Deni Kadamartri bio je otkrovenje decenije engleskog fudbala. Debitovao je kao sedamnaestogodišnjak u dresu Evertona.

Sezonu 97/98 je započeo kao 18-godišnji starter, a na prve tri utakmice postigao je četiri gola. Niste mogli da pobegnete od njegovog lika u Engleskoj. Deni je bio fantastičan, brz, jak, poreklom sa Jamajke, simpatičan, prosto stvoren da bude zvezda. Još kada je protiv Liverpula odigrao neverovatan derbi, postigao gol i bio najbolji na terenu, nije bilo sumnje da se na Ostvru rodila zvezda. Ili ipak ne?

Od tog trenutka je za Everton u naredne četiri sezone postigao celih deset golova na 77 utakmica. Pao je u depresiju, a 2001. godine je uhapšen zbog napada na žensku osobu. Everton je otpustio Kadamartrija, a on se nikada nije oporavio. Igrao je za Bredford, Šefild, Grejs, Lester, Donkaster, Hadersfild, Dandi i Karlajl, a u aprilu 2014. je završio karijeru.

Preskupo plaćeni piroman, Bajernov kiks decenije

U vreme kada Bajern nije frljao desetine miliona svakog dana, Breno je plaćen 12 miliona evra Sao Paulu. Tada još sedamnaestogodišnji štoper stigao je na preporuku Đovanea Elbera, a na probi se pokazao kao neko sa potencijalom da bude elitni štoper.

U rasponu od četiri sezone, odigrao je svega 21 utakmicu za Bavarce i sedam za Nirnberg gde je bio na pozajmici jedne sezone. No, fudbalski faktor kod Brena uopšte nije toliko zanimljiv. Brazilac je naime, piroman. Zapalio je svoju kuću u Minhenu, a šteta je dostigla 1.500.000 evra.

Ubrzo je uhapšen i osuđen na tri godine i devet meseci zatvora u Nemačkoj. Bajern je u najtežim trenucima stao iza svog oigrača, a kada je pušten iz zatvora 19. avgusta 2013. Gvardiola ga je uvrstio u svoj stručni štab, kao trenera mlade ekipe.

Ipak, Breno je ovog leta odlučio da se vratio u Brazil, u rodni Sao Paulo, gde će pokušati da oživi svoju karijeru.

Vrtoglav pad genijalnog Urugvajca, od Reala do Meride

Federiko Magaljaneš je bio predodređen da bude ili najbolji na svetu ili ovo što je postao – ništa. Stigao je iz Penjarola u Atalantu za 1996. orgomnih 4.000.000 evra, a prikazao je genijalnost, potpuno beskorisnu genijalnost.

Za plavo-crne je postigao tri gola na 24 utakmice, a možete zamisliti radost u Atalanti kada je veliki Real Madrid došao po Federika. Za 6.000.000 evra, Urugvajac se preselio u Madrid, a za Real nikada nije odigrao nijednu utakmicu. Selio se zatim od kluba do kluba. Santander, Defensor, Venecija, Sevilja, da bi 2004. završio karijeru. Prvi put.

Fudbalu se vratio prelaskom u Dižon! Kako se Dižon setio kudravog Urugvajca koji fudbal nije igrao tri godine, ne znamo, ali se prevario. Brzo je otpušten, pa je posle Dižona stigao i na svoju poslednju stanicu, Meridu, gde je završio karijeru 2009.

Najbolje je igrao u reprezentaciji gde je na 27 utakmica postigao 6 golova.

Raulov naslednik, Herkulesova legenda

Havijer Portiljo je oborio sve rekorde Realovih omladinskih selekcija. Beli dres je obukao sa 12 godina, i rastao kroz omladinski sistem Kraljevića kako bi jednog dana nasledio svog idola, Raula.

Sve je izgledalo kao bajka kada je 26. februara 2003. postigao izjednačujući gol protiv Borusije Dortmund u drugoj grupnoj fazi Lige šampiona (tada se dva puta igralo po grupama) za prolaz Reala u četvrtfinale i priliku za odbranu titule šampiona Starog kontinenta. Te sezone je Portiljo uglavnom ulazio sa klupe umesto Raula ili Ronalda, te na 23 utakmice dao 14 golova, što je bio fantastičan učinak. Ipak, Galaktikosi nisu trpeli mala, neatraktivna imena, pa je Portilju ubrzo ukazano na to da će morati da ode.

Najpre je pozajmljen Fjorentini gde se nikako nije snašao, da bi sezonu kasnije preseljen u Briž. Belgijanci su hteli, ali nisu imali sredstava da ga otkupe jer je Real za svoje dete tražio previše novca. Otišao je u Himnastik po dolasku Kapela 2006. godine, bez obeštećenja.

Vukao se po Španiji, igrao za Osasunu, pa za Herkules, zatim imao epizodu u Las Palmasu i onda se vratio u Herkules, gde je, čini se, pronašao sebe. Na 135 utakmica, postigao je 36 golova, te je jedan od najboljih strelaca kluba u istoriji.

Nije Ibra, Keirison je Barsina najskuplja greška

Koritiba je iznedrila ubojitog napadača. Sa samo 18 godina je rešetao po Brazilu i uveo svoj tim u Seriju A. U eliti je bio neverovatan, na 84 utakmice, postigao je 65 pogodaka u dresu Koritibe i Palmeirasa, pa je Barselona za Keirisona, 23. jula 2009. godine iskeširala 14.000.000 evra.

Oduševljeni su bili u Kataloniji što su dobili trku za supertalentovanog Brazilca, sada je samo trebalo da ga zaobiđu povrede i da zablista u novom dresu, no Pep Gvardiola je imao drugu ideju. Keirison je poslat u Benfiku na pozajmicu, a na Nou Kamp je stigao Ibrahimović. U Benfiki se izborio za celih sedam nastupa na kojima nije uspeo da psotigne pogodak. Poslat je u Fjorentinu, ni tamo ništa – 12 utakmica, dva gola.

Selio se potom po Brazilu, Santos, Kruzeiro i nije uspeo da pronađe svoju formu koja mu je zaradila potpis sa jednim od najjačih timova Evrope. Vratio se prošle sezone u svoju Koritibu pošto ga je Barselona otpustila po isteku, preskupog petogodišnjeg ugovora.

Sada ima 26 godina, po transfermarktu vredi 500.000 evra, i bori se za mesto u klubu u kojem je sa 18 godina bio najbolji igrač Brazila.