Top 5 Srba januara! Uzmi Srbina i nema zime!

Transferi Stankovića, Kovačevića, Vidića, Ivanovića i Matića se smatraju jednim od najboljih akvizicija u istoriji zimskih prelaznih trokova. Nadamo se da će Nastasić nastaviti tradiciju.

Fudbal 14.01.2015 | 10:20

Zimski prelazni rok po atraktivnosti ne može da se meri sa letnjim. Januarska fudbalska pijaca je daleko manje glamurozna i uglavnom služi za "gašenje požara". Veliki klubovi koriste januarski prelazni rok kako bi ispravili neke greške iz letnje pijace ili kako bi nadomestili povrede bitnih igrača. Retko ko se usudi da potroši velike pare u januaru. Najskuplja januarska pojačanja poput Toresa u Čelsiju, Kerola u Liverpulu ili Huntelara u Realu su se pokazali kao veliki promašaji.

Ali, zato se dovođenje srpskih fudbalera pokazao kao proveren i uspešan recept! Srbija je zemlja čiji igrači su se do sada pokazali kao najbolje kupovine u januaru. Ni, Brazilci, ni Argentinci, ni Nemci. O precenjenim Englezima da i ne govorimo.

Četvorica najboljih fudbalera koje je naša zemlja imala u poslednjih desetak godina su najbolje poteze povukli kada su u januaru promenili klubove. Zimska fudbalska pijaca je bila prelomni momenat u karijerama Dejana Stankovića, Nemanje Vidića, Branislava Ivanovića i Nemanje Matića. Da ne zaboravimo povratak Darka Kovačevića u Real Sosijedad januara 2002. godine. Vredi pomenute i zimske transfere Adema Ljajića u Fiorentinu, Igora Duljaja u Šahtjor, Miloša Jojića u Borusiju iz Dortmunda…

Zato se nadamo da će i prelazak Matije Nastasića iz Čelsija u Šalke (za sada samo pozajmica) imati sličan epilog. Ujedno, ovo je i prilika da se podsetimo pet najboljih januarskih kupovina srpskih igrača u poslednjih desetak godina.

NEMANJA VIDIĆ (Spartak Moskva - Mančester Junajted, 2006. godine) - 10,5 miliona evra

Po mnogim izborima najbolje januarsko pojačanje svih vremena u Engleskoj! Liverpul i neki italijanski klubovi su mesecima jurili srpskog štopera iz moskovskog Spartaka koji je u Rusiji “prešao igricu”. Na kraju je Aleks Ferguson posle perioda oklevanja prelomio i ugrabio stenu na kojoj će u sledećih nekoliko godina sagraditi temelje granitne Junajtedove odbrane koja će postaviti neverovatan rekord od 14 vezanih mečeva bez primljenog gola u Premijer ligi. Na početku mu je Fergi dozirao minutažu, nije želeo da ga prerano sagori i napravio je vrhunski potez. Vidić je postao legenda Mančester Junajteda, kapiten i prvi defanzivac koji je u Premijer ligi izabran za igrača godine. I to dva puta! Old Traford ga je ispratio u suzama posle sedam i po nezaboravnih godina u kojima je Vidić osvojio praktično sve što se moglo osvojiti. Zaslužio je čuvenu pesmu na Teatru snova o “momku iz Srbije koji će sve da pobije”.

BRANISLAV IVANOVIĆ (Lokomotiva Moskva - Čelsi, 2008. godine ) - 12 miliona evra

Dve godine posle Nemanje Vidića, iz Moskve se na Ostrvo preselio njegov zemljak Branislav Ivanović koji je dugo bio na meti italijanskih velikana Milana, Intera i Juventusa. Ivanović je te zime postao drugo Čelsijevo pojačanje, posle dolaska Nikole Anelke. Plavci su platili 12 miliona evra za transfer, što iz ove perspektive izgleda kao jedno od najboljih i najisplativijih ulaganja u istoriji kluba. Poput Vidića, i Bane je dugo čekao na pravu šansu. Avram Grant mu za šest meseci nije ni pružio šansu da debituje u Premijer ligi, a razlog je navodno bila fizička sprema pošto je Srbin došao iscrpljen od završene sezone u Rusiji. Prednost su imali Fereira i Beleti kao desni bekovi, odnosno Teri, Aleks i Karvaljo kao štoperi. Već sledećeg leta su Milan i Juventus pokušali da opet angažuju Ivanovića, ali je novi trener Skolari stavio veto na prodaju Srbina. Međutim, ni Brazilac nije pokazao mnogo vere u Ivanovića i pružao mu je šansu na kašičicu, a prednost je imao novajlija Bosingva. Usred sezone, Skolarija je zamenio Hidink i posle dva meseca pod komandom iskusnog Holanđanina, konačno je svanulo i Ivanoviću. Godinu i kusur dana posle dolaska na Stamford Bridž! Prelomni momenat je bio meč sa Liverpulom na Enfildu u četvrtfinalu Lige šampiona kada je Srbin sa dva gola zacementirao svoje mesto u prvoj postavi Čelsija i do danas je jedan od najstandardnijih igrača Plavaca.

DEJAN STANKOVIĆ (Lacio - Inter, 2004. godina) - 4 miliona evra

Srpsko čudo od deteta je u Laciju izraslo u asa svetskog formata. Kao klinac je uspevao da se izbori za minutažu sa “zverima” poput Verona, Nedveda, Almeide, Simeonea… Ipak, finansijski krah Lacija i propast Serđa Kranjotija su rezultirali raspadom velike generacije Lacijala. Počeo je egzodus, ali to je donekle i odgovaralo Stankoviću koji se profilisao u jednog od ključnih igrača Lacija. Međutim, kriza je bila sve veća i na kraju je Stanković morao da napusti Rim. Uhvatio je poslednji voz u januaru 2004. godine. Bio je na ivici prelaska u Juventus, čak je bio potpisan i predugovor, ali je na kraju ipak rešio da se zahvali Lućanu Mođiju i preselio se kod kuma Mihajlovića u Inter. Lacio je dobio četiri miliona evra i Gorana Pandeva. Skoro deset godina je Deki nosi dres Nerazura, zaslužio nadimak Zmaj, osvojio brojne trofeje, postizao spektakularne golove, krvario za plavo-crni dres, bio deo generacije koja je uzela “tripletu” i kao legenda se oprostio od kluba. Na večnoj klupskoj listi je na 20. mestu po broju odigranih mečeva (326), a četvrti je po redu stranac na toj lestvici. Četiri miliona evra! A, setite se kolike pare i na koga je trošio Masimo Morati…

NEMANJA MATIĆ (Benfika - Čelsi, 2014. godina) - 25 miliona evra

Zvanično jedan od trojice najskupljih srpskih fudbalera svih vremena (istu sumu je Liverpul potrošio na Markovića, a Parma na Miloševića), ali definitivno najskuplji Srbin koji je u januaru promenio sredinu. Nemanja Matić je napustio Čelsi na mala vrata, kao kusur za Davida Luiza, a vratio se kao Monstrum od igrača. Na Stamford Bridžu u prvom mandatu zapravo nije nikada dobio pravu šansu, bio je mlad i neiskusan, a konkurencija paklena. Za dve i po godine u Benfiki je izrastao u jednog od najboljih igrača Evrope na svojoj poziciji. Real, Liverpul, PSŽ, Borusija Dortmund su bili samo neki od kandidata za Matićev autogram jer je Srbin prerastao Benfiku i portugalski fudbal. Žoze Murinjo je u njemu prepoznao prototip igrača kakav nedostaje Plavcima i nije imao dilemu da li želi da ga angažuje. Posebni ne dovodi često pojačanja u januaru, ali je pre godinu dana bio u panici da neko od konkurenata ne preotme Matića i kupio ga je iako je znao da ne može da računa na njega u Ligi šampiona. Čelsi je skupo platio grešku i vratio Matića za pet puta veću sumu od one na koju ga je procenio dve i po godine ranije. Sve ostalo je poznato… Srbin je izrastao u igrača bez kojeg se ne može zamisliti igra Plavaca.

DARKO KOVAČEVIĆ (Lacio - Real Sosijedad, 2002. godina) - 8 miliona evra

Darko Kovačević je u dresu Real Sosijedada žario i palio u periodu od 1996. do 1999. godine posle čega je kao veliko pojačanje prešao u Juventus. Tamo ga je sačekala strašna konkurencija u vidu Inzagija i Del Pjera i koliko god da je bio dobar, nije mogao da se izbori za poštenu minutažu pored italijanskih asova. Tadašnji trener Karlo Anćeloti je nedavno priznao da zbog Kovačevića nije mogao da spava jer nije uspevao da mu pruži veću minutažu. Preselio se u Lacio, ali je već posle šest meseci odlučio da se vrati na mesto uspeha - u San Sebastijan. Mnogi su sumnjali da će Darko ponoviti prethodni mandat u dresu baskijskog kluba, ali ga je na kraju debelo nadmašio. Već posle šest meseci je Kovačević u tandemu sa Nihatom krenuo u nezaboravnu sezonu Real Sosijedada u kojoj je čak i Realovim Galaktikosima bila potrebna pomoć sudija da ne izgube šampionsku trku sa čudom sa Anoete. Stranac je sa najviše utakmica (256) i golova (107) u istoriji kluba iz San Sebastijana. Živa legenda Real Sosijedada!