Analiza: Hoće li Zvezdi biti treća-sreća?!

Prethodna rukovodstva crveno-belih i pored gromoglasnih najava nisu istrajala u ideji da resetuju klub. Sličan poduhvat najavljuje Zvezdan Terzić, pitanje je samo da li to stvarno misli?!

Fudbal 08.01.2015 | 00:00

Gledao je Zvezdan Terzić direktno u oči skupštinskim delegatima, delovao je hladnokrvno i samouvereno, kada je najavio promenu u načinu života Crvene zvezde:

„Možda je vreme da ovaj klub napravi dva koraka unazad kako bi u skorijoj budućnosti napravio pet koraka unapred. Nerezonska trka za rezultatima dovela je klub do ivice bankrotstva, to više ne sme da se dešava“, poručio je Zvezdan Terzić.

Možda bi ove reči novog generalnog direktora Crvene zvezde imale veću težinu, jači odjek u javnosti, da svi oni kojima je srce obojeno u crveno-belo nisu godinama unazad slušali istu ili sličnu retoriku. I ne radi se ovde o tome da li nekome Zvezdan Terzić uliva ili ne uliva poverenje, već o tome kako su navijači Crvene zvezde dva puta preživljavali stresove zbog neuspešnog restovanja. Bilo je tu i pomalo infantilnih mišljenja da je za crveno-bele bilo najbolje da su još tamo 2009. godine samovoljno odlučili da budu prebačeni u četvrti rang takmičenja i zbace sa sebe sve posledice amaterskog, ili kako to vole čelnici kluba da kažu, nedomaćinskog poslovanja. Međutim, jasno je da aktuelna uprava na čelu sa Terzićem i Kokezom kao frontmenima politike Crvene zvezde mora transparentno da kaže u kom pravcu će se razvijati klub. Za Zvezdu bi bilo bolje da istraje na pogrešnom putu, nego da konstantno egzistira na raskrsnici kao svih prethodnih godina...

KAKO JE LUKIĆ SKRENUO LEVO „KOD ALBUKERKIJA“

Postoji ozbiljna teza da bi Crvena zvezda danas izgledala mnogo ozbiljnije da je u svojim zamislima istrajao Vladan Lukić. Dolazak u klub nekadašnjeeg rasnog centarfora mogao je da nosi radni naslov „Povratak korenima“. Na trenersku klupu sela je istinska klupska legenda, roster je punjen igračima poniklim na Marakani, Lukić se trudio da Zvezdu približi narodu koja u periodu pre toga bila pomalo i elitizovana. Bio je to nasilan „ristart“, praćen populističkim govorima o tome kako je Crvena zvezda izvučena iz tajkunskih kandži, međutim već posle godinu dana Vladan Lukić i njegova svita su skrenuli sa zacrtanog pita. Što bi rekli u onom kultnom crtaću: „Skrenuli su levo kod Albukerkija“. Umesto prognane Zvezdine dece, mesta u prvom timu počeli su da zauzimaju skupo plaćeni stranci, mada je Lukić znao da balansira i zadržava duh zvezdaštva angažovanjem nove legende - Roberta Prosinečkog. Kao čovek odrastao u Ljutice Bogdana Lukić nije mogao da se pomiri sa činjenicom da Zvezda bude samo pasivni učesnik šampionske trke, nedostojan sparing partner večitom rivalu. Nagriženu klupsku kasu opterećivao je skupim investicijama kako bi sa trona skinuo omraženu komšijsku kravu, ali je tim činom, negacijom svog predsedničkog programa (titula obećana u trećoj godini prim. aut.) žurio u katastrofu. Taj Lukićev performans, simuliranje političara iz predizborne kampanje i odustajanja od osnovnih programskih načela, morao bi da posluži kao odlična opomena Zvezdanu Terziću i Slaviši Kokeze.

Klub je posle Lukićeve vladavine danima bio obezglavljen, tadašnji tim i trener Aleksandar Janković osećali su se kao obični siročići... Zvezda nije imala ni glavnu ni rep, ali se bojazan navijača o definitivnom krahu velikog kluba u ekspresnom roku transformisala u nikad veću euforiju. Te novembarske noći 2012.godine zajedno sa Aleksandrom Vučićem u odaje Marakane ušetao je Dragan Džajić, najveća ikona kluba. Verovalo se da će on u Ljutice Bogdana doneti miris prošlih srećnijih vremena, opet su dominirala infantilna mišljenja da je nekadašnje levo krilo Mandrak koji će mahnuti štapićem i svi problemi će biti rešeni. Uz Džajića je napravljen, na papiru, sjajan tim u Upravnom odboru... Ipak, politički i privredni radnici napravili su u vrhuški kluba dvoglavu ili troglavu aždaju (toliko je bilo struja u klubu) koja je izjedala i ono malo zdravih klupskih tkiva.

DŽAJIĆEVA TROGLAVA AŽDAJA

Ta Zvezdina uprava delovala je kao neka prelepa devojka koja vas opije anđeoskim licem ili dugim nogama, ali u prostoj komunikaciji sa njom shvatite da je u pitanju klasičan primer izreke – „spolja gladac unutra jadac“. Čovek koji je na zdrave noge digao košarkaški klub Nebojša Čović pojavljivao se na silnim konferencijama sa torbicom nalik onoj koju je nosio „Sport Bili“, objašnjavao kako su Zvezdi neophodne reforme... Ali Čović je bio ekstreman u mnogim situacijama, baš koliko su ostali bili ekstremni u samo jednoj zamisli- da zadovolje sopstvenu sujetu. Opet su priče o reorganizaciji, smanjenju budžeta, racionalizaciji na svim nivoima ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Zvezda nije živela od danas do sutra, nego od ujutru do popodne. Međutim, kada je bilo jasno da od finansijske stabilizacije, toliko puta pominjanog resetovanja, nema ništa tadašnja čelnici kluba sa Marakane odlučili su da sve zvanične i nezvanične resurse upotrebe kako bi se šampionski pehar vratio u Ljutice Bogdana. Po cenu nove pustoši, neigranja u Evropi.

Pitanje je samo od kakvog su materijala satkani Terzić i Kokeza. Neće za Zvezdu biti dobro ako u javnosti budu valjali priču o resetovanju, a gledali samo da rezultatima seniorskog tima, osnovnim paramterom uspešnosti, sačuvaju sebi pozicije. Zvezda posle ovog trćeg pokušaja resetovanja, više verovatno neće imati šansu...