Nevjerovatne priče o krijumčarenju na prelazu Gradina

Na graničnom prelazu Gradina, kod Dimitrovgrada, carinici i granična policija osim borbe protiv krijumčara narkotika, tokom 2014. godine sve više posla imali su i sa krijumčarima ljudi koji organizovano,najčešće preko "zelene linije", odnosno planinskih bespuća, prevoze grupe ilegalaca.

Srbija 04.01.2015 | 12:05

Sve su češće i zaplene deviza, za koje, kada su u pitanju veće svote, postoje indicije da je namenjen kupovini narkotika, pa se u ovakvim slučajevima uz nezaobilaznu pomoć obaveštajnih službi sprovode dalje istrage koje po pravilu vode do"narko bosova".

Kako je Tanjugu kazao upravnik Carinarnice Dimitrovgrad Petar Kostov, kada je o zapleni narkotika reč, sredinom decembra, ostvarena je rekordna zaplena 38,5 kilograma heroina u kamionu slovenačkih tablica.

"Veliku pomoć nam predstavljaju mobilni skeneri kojima raspolažemo, a na kojima rade službenici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja. U ovom slučaju kamion koji je iz Turske za Bosnu prevozio konditorske proizvode pregledanje prvo na skeneru gde su zapažene nepravilnosti u krovu hladnjače nakon čega je izvršena detaljna fizička kontrola", objašnjava Kostov.

Dodaje da je u krovu u šupljinama cevi pronađen zapakovan heroin u metalnim kutijama.

"Krijumčari su računali da metalne kutije neće moći da se vide na skeneru", kaže Kostov i dodaje da je ova godina karakteristična i po velikom broju zaplena deviza.

"Povećan je iznos zaplenjenih deviza na Gradini. Do sada je zadržano preko 400.000 evra, dok je 2013. godine zaplenjeno oko 370.000 evra, što je značajan uspeh carinskih službenika. U kontrolama su učestvovali i službenici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, pa je i s njihove strane zaplenjeno oko 150.000 evra", objašnjava on.

Kada je reč o velikim količinama deviza, postoje indicije da se radi o novcu koji ima veze sa trgovinom narkoticima, tako da se tu istrage nastavljaju i verovatno ukazuju na izvršioce krivičnih dela krijumčarenja narkotika ili neke skupocene robe, dodaje on.

Jedan džip, 17 emigranata

Jedan od najdrastičnijih pokušaja ilegalnog prelaska granice osujećen je nedavno kada je policija uhapsila T.T.(35) iz Dimitrovgrada, u čijem džipu je policija otkrila čak 17 ilegalnih emigranata iz Iraka, među kojima je bilo i sedmoro dece.
Ovaj neverovatan pokušaj krijumčarenja ljudi osujećen je od strane policije početkom decembra.

Sve više posla sa imigrantima

Komandir Granične policije Gradina Slaviša Igić kaže za Tanjug da policija, osim u borbi protiv krijumčara narkotika, sve više posla ima i sa ilegalnim pokušajima prelaska granice.

"Broj ilegalnih prelazaka je u porastu u odnosu na 2013. godinu, s tim da je ovaj problem znatno izraženiji na 'zelenoj liniji', odnosno, preko planinskih bespuća", rekao je Igić, dodajući da su nagraničnom prelazu Gradina tokom 2014. imali 22 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

Objašnjava da se mahom cepaju cerade na teretnim vozilima, ilegalci ubacuju u sadržaj tereta i tako pokušavaju da prelaze granicu.

"Putem rendgena, endoskopa i ostalih uređaja pronalazimo ilegalne emigrante. Takođe, oni za prelazak koriste i železnicu. Na 'zelenoj liniji' situacija je drastična u odnosu na 2013. godinu, a veliki je broj grupa koje dolaze iz pravca Bugarske. Mi smo samo tranzitna zemlja, a ilegalci iz pravca Irana, Iraka, Somalije, Sirije, dolaze do Bugarske i preko naše teritorije pokušavaju da dođu do Zapadne Evrope", kaže Igić.

Posao policiji naročito otežava činjenica da među emigrantima ima i osoba koje potiču iz zemalja koja su žarišta ebole, ali na svu sreću, po Igićevim rečima, takvih slučajeva kod nas do sada nije bilo.

"Još uvek takvu kategoriju lica nismo imali. Policijski službenici koji su u kontaktu sa takvim licima koriste zaštitne rukavice i ostalu opremu koja je za to predviđena, a po potrebi uključujemo i druge službe koje su na graničnom prelazu prisutne, fitosanitarce i ostale. Nemamo za sada detektovanih takvih zaraznih bolesti", kaže Igić.

On objašnjava da ilegalci uglavnom koriste tuđe ili falsifikovane putne isprave za koje plaćaju i po nekoliko hiljada evra. Ogranizatori transporta ilegalaca, po Igićevim rečima, retko kada putuju sa njima kako bi izbegli da budu uhapšeni.

"Najčešće koriste falsifikovana ili lažna dokumenta neke od zemalja EU, jer tako lakše mogu da se dokopaju Zapada. Sve koje otkrijemo, vraćaju se nazad i procesuiraju. Imamo dobru saradnju sa pograničnim organima Bugarske tako da se takve osobe predaju nazad njima", napominje Igić.

Prema njegovim rečima, događa se da prave falš dokumenta Španije sa njihovom fotografijom što košta i po nekoliko hiljada evra.

"Događa se da ih ubace u sadržaj tereta još u Turskoj, tako da nema cepanja cerade, sve je plombirano i naizgled je sve u redu, ali mi uspevamo da i takve slučajeve otkrijemo uz pomoć rendgena, endoskopa, fibera i drugih sredstava kojima raspolažemo", zaključuje Igić.