Zbog ljubavi 18 godina živi na drvetu

Kada ga je ostavila supruga Makedonka, Milija Stojanović se odmetnuo u šumu i sagradio kućicu u kojoj živi već skoro dve decenije. Jede zmije i puževe, čita Platona i Šopenhauera.

Srbija 02.01.2015 | 17:43
Zbog ljubavi 18 godina živi na drvetu

Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji. Ovaj citat portugalskog pesnika Luiša de Kamoiša najbolje opisuje život Milije Stojanovića (74) iz sela Drešnice nedaleko od Blaca, koji je razočaran zbog nesrećne ljubavi pre 18 godina napustio civilizaciju i preselio se u šumu. Tamo i danas živi u skromnoj kućici na drvetu.

Meštani Drešnice kažu da se do poslednjeg šumskog čoveka na Balkanu može stići samo peške. Posle nekoliko kilometara hoda po šumskim stazama, koje u ovo doba godine više liče na živo blato, stiže se do vodopada Golijske reke, pored kojeg se u krošnji drveta nazire mala daščana udžerica. U njoj starac duge sede brade već dve decenije vida ljubavne rane.

Milija, kao svaki pravi domaćin, gostima nudi da sednu na neki od mnogo panjeva, a potom sa uzdahom kreće da govori o svojim životnim nedaćama.

“Iako sam rodom iz Drešnice, gotovo 15 godina sam živeo i radio u Skoplju. Tamo sam zavoleo jednu prelepu crnku Packanu Gerovsku. Ona je pre mene imala dvoje dece, ali meni to nije smetalo i ubrzo smo se uzeli. Imali smo dogovor da mi samo rodi jednog naslednika”, otkriva Milija.

“Ali, avaj, sva moja ljubav je bila uzaludna pošto ona nije mogla da mi je uzvrati. Posle godinu dana, moja Packa me je ostavila i razvela se od mene. Skrhan i razočaran, vratio sam se u rodno selo, a tamo sam doživeo još veću bol, pošto su mi u kratko vreme od bolesti umrli brat, sestra i majka. Ostao sam sam u praznoj kući”, kaže Milija.

Porodična tragedija i činjenica da ljubav svog života ne može da preboli, nagnali su Miliju da se odmetne od ljudi i lek za dušu pronađe u bukovoj šumi.

“Razočarao sam se i u život i u ljude i pobegao sam u šumu. Napravio sam ovu kolibu, imam nešto posuđa, izdubljeno stablo za čuvanje hrane i tu sam već 18 godina. Sve što čujem su žubor vode i cvrkut ptica i mogu vam reći da nema veće slobode od samoće. Srce me i dalje boli, moju ljubav verovatno nikada neću prežaliti, ali sam ovde našao mir i ne želim nikada više da se vratim među ljude. Na neki sopstven način ovde sam srećan”, priča Milija.

On jedini kontakt sa civilizacijom ima kada ode u Blace u biblioteku. Voli da čita filozofiju i psihologiju, pa su ga meštani zato prozvali Platon iz šume.

“Čitam svakodnevno već 18 godina, a najviše mi leže Platon i Šopenhauer. Uz to sam veliki zaljubljenik u rusku književnost, pogotovo Tolstoja i Dostojevskog, koji je imao težak život kao i ja. Mnogi ljudi misle da imaju bogatiji život od mene jer žive u urbanoj sredini, a ja ću ih samo podsetiti na jedan citat Maksima Gorkog: “Na praznom licu i ožiljak je ukras”. Odnosno, džaba im sve ako su prazni, a moja duša je i dalje puna emocija, iako je bolom skrhana”, kaže taj večiti romantik.

Milija je otkrio i da je svojoj dragoj napisao mnogo pesama.

“Papir upija tugu, pa sam tako stalno pisao pesme o svojoj nesrećnoj ljubavi. Najlepša je “Lepotica sa Vardara”, u kojoj je i jedan od najemotivnijih stihova koje sam ikada napisao: “Vratih se da vidim divne kose te, ali lepotice sa Vardara tu ne beše. Ta se izgubi na kamenom mostu, u hodu, u narodu, u večitoj reci ljudi”, recituje Milija.

Kao pravi šumski čovek, ovaj starac se hrani samo onim što može da nađe u šumi i uprkos tome je izuzetnog zdravlja.

“Jedem sve ono što priroda nudi – biljke, pečurke, puževe, zmije, kornjače, rakove, ali i ribu koju ručno hvatam u reci. Nije to ništa preterano ukusno, puževi su, na primer, puni one sluzi, pa može da ti pripadne muka, rakovi tvrdi, a kornjača mora dugo da se kuva na vatri. Ali meni to prija i hvala bogu, izuzetnog sam zdravlja, nijednom se nisam obratio lekaru, sve ovo vreme”, jasan je Milija.

Milija je, kada se spustila noć, otkrio i jednu veliku istinu: “Divlje zveri nikada nikoga ne povređjuju bez povoda. To na ovom svetu čine samo ljudi”.

Stric Vudu Popaja
Starac otkriva i da mu je sestrić jedan poznati reper. "Sin mog brata je onaj muzičar Vudu Popaj. Čujem od ljudi da je napravio lepu karijeru, ali ga ja ne viđam. U svakom slučaju mi je mnogo drago, a možda jednog dana ispeva i neku pesmu o svom stricu", kaže Milija u šali.

I dalje mi igra srce za ženama
Uprkos tome što je već 18 godina u divljini, Milija ne krije da mu srce još uvek zaigra kada vidi neku lepu ženu. "Nisam asketa i uprkos tome što sam se odmetnuo u šumu, i dalje volim dobro vino i lepe žene. Kada siđem u grad po knjige i pored mene prođe neka lepotica, srce mi zaigra i u ovim godinama. Posle toliko godina konačno mi se svidela i jedna devojka. Zove se Milena, dosta je mlađa od mene i radi u jednoj prodavnici. Ko zna, možda pod stare dane nađem novu ljubav ali jedino ako hoće i ona sa mnom u šumu", kaže simpatični starac


Izvor: Informer

Komentari / 3

Ostavite komentar
Name

Dejo Gradiska

02.01.2015 19:30

Cim on moze sa 74 godine ovako zivjeti,nije se vruc vode napio,i ne otisla od njega zena.

ODGOVORITE
Name

re Dejo Gradiska

02.01.2015 20:21

A,dal´ ti nisi malo zavidan nekome ko voli dobru kapljicu uz lepo drustvo sa prozivelih 74 godine?

ODGOVORITE
Name

munja

02.01.2015 23:41

tako je najbolje tamo nema izetvegovića , Dodika itd da te prave budalom kako oni hoće niti slušaš njihove propagande

ODGOVORITE