On je najbogatiji sportista u istoriji!

Znate li ko je u svetu sporta napravio više novca od Džordana, Šumahera, Vudsa, Federera, Ronalda? Kum Slobodana Živojinovića i Lepe Brene...

Tenis 10.12.2014 | 15:20

Kada pomislite na najbogatije sportiste svih vremena, bilo aktivne, bilo penzionisane, najčešće se dvoumite oko toga da li je reč o košarkašu Majklu Džordanu, legendi Formule 1 Mihaelu Šumaheru ili golferu Tajgeru Vudsu.

Možda bi se neko odlučio i za nekog slavnog boksera, poput Flojda Mejvederea, a u poslednje vreme bi među kandidatima mogao da se nađe i teniser Rodžer Federer.

Međutim, nijedan od njih nije na vrhu ove liste. U vrhu jesu, ali pozicija "Broj 1" pripada nekome ko je od sporta, dok je igrao, zaradio prilično malo. Ali je potom napravio pravo bogatstvo i postao 840. najbogatiji čovek planete, jedini bivši profi sportista koji na računu ima više od milijarde dolara.

Radi se o sada već vremešnom rumunskom biznismenu, prvo ragbisti, pa hokejašu, a onda veoma uspešnom teniseru iz 60-ih i 70-ih godina, Jonu Cirijaku. Ovaj 75-godišnji plejboj, sa 35 dece, od čega je 32 vanbračno, i još 300 njih koje je skućio u luksuznom selu za napuštenu decu u rodnom Brašovu, od 2005. godine je najbogatiji Rumun, od 2007. je milijarder, a od nedavno i najbogatiji čovek koji se bavio sportom.

Džordan je drugi sa milijardu dolara, nesrećni Šumaher treći sa 800 miliona, a četvrti bivši golfer Arnold Palmer sa 675 miliona dolara, dok peto mesto zauzima jedini još aktivni sportista, Vuds, sa 600 miliona.

Ipak, ovo je priča o Cirijaku, venčanom kumu Slobodana Živojinovića i Lepe Brene (videćete ga i na snimku), koji je, za razliku od nekih zemalja (računajući i našu) prepoznao šta pad Berlinskog zida zapravo predstavlja u istoriji čovečanstva, pa je nešto nepotrošenog novca zarađenog sa 25 titula u singlu i 27 u dublu sa Ilije Nastaseom, pretvorio u milijardu i kusur poslujuću i rodnoj Rumuniji.

Tek posle pada režima Nikolajea Čaušeskua, Cirijak se kao svetski putnik i agent nekolicine slavnih tenisera, računajući i Borisa Bekera, vratio u rodnu zemlju, svestan da će kapital sa Zapada jurnuti ka siromašnim Rumunima. Prvo je kontakte iz Nemačke, gde je bio direktor turnira u Hamburgu i Hanoveru, iskoristio da postane zastupnik grupe "Metro AG", a potom i velikog "Mercedesa".

S tim novcem, nije se zadovoljio, već ga je "okrenuo" uloživši u privatnu osiguravajuću kompaniju, privatnu banku (koja mu je i donela najveći deo bogatstva), zatim avio-kompaniju, turističku agenciju, itd. Kod Cirijaka radi oko 14.000 Rumuna, a koliko mu je, uprkos tome što je od početka teniske karijere 1966. godine živeo nomadskim životom, stalo do svoje zemlje, govori i to što je pristao da stane na čelo Olimpijskog komiteta Rumunije.

S te pozicije otišao je 2000. godine, kada je nekoliko Rumuna palo na doping testu posle Olimpijskih igara u Sidneju.

Cirijak zvanično živi u Monaku sa troje dece koje je dobio u braku, ali kaže da ima još 32 vanbračne dece i da se, u tom smislu neće zaustaviti. Odbio je nekoliko stranaca koji su želeli da usvoje neke od 300 napuštenih mališana koji žive u pravom privatnom raju, koji je za njih sagradio u Brašovu, ističući da su i oni njegova biološka deca.

Od pre nekoliko godina, vlasnik je madridskog Mastersa, od kog namerava da napravi peti gren slem turnir, plava šljaka je isključivo njegova ideja, od koje - tvrdi - nije odustao:

"Kada je u dvoranama zelena podloga promenjena na plavu, niko se nije bunio. Gde piše koje boje treba da bude podloga? Negde se igra na plavoj, negde na zelenoj, negde na teget, imamo čak i crvenu podlogu. Problem je samo plava šljaka... Ne razumem. Nisam odustao od ideje i ona će zaživeti jednom. Nakon što smo sklonili plavu, postavili su standardnu šljaku koja je bila za dva, tri tona tamnija od prethodne. Da li je neko primetio? Nije...", branio je svoju ideju Cirijak, koji tvrdi da tenis mora da se menja da bi išao napred.

On ima još jednu radikalnu ideju u glavi, o povećanju obima teniske loptice za oko 12 odsto.

"Tako bi dominirala tehnika, a ne snaga. Serveri ne bi mogli da pobeđuju one koji znaju više o tenisu od njih", obrazložio je.

Pitali su ga jednom i kako bi izgledao idealan teniski turnir...

"Samo 32 igrača, na plavoj šljaci".

Koliko u tenisu, toliko i u životu, Cirijak je bio slobodnih shvatanja i liberalnih uverenja. Tvrdio je da su mu potrebni biznis, da se lova okreće ("nikome neće biti bitno kada budem najbogatiji mrtvac", govorio je) i nova žena, kako bi začeo još jedno dete.

Cirijak je rođen 9. maja 1939. godine u Transilvaniji, u Brašovu i svakako je manje poznata ličnost od čuvenog vampira "Grofa Drakule", ali je jedan od najbogatijih ljudi iz ovog dela Evrope i, do daljeg, najbogatiji sportista svih vremena, koji je Srbiji donirao 100.000 dolara posle majskih poplava.

Njegovu vezu sa Srbijom održava kumstvo sa Živojinovićem, kojem je bio na venčanju i kojem je tada poklonio najskuplji mogući "Mercedes". Vezano s tim ili ne, popularni Boba je kasnije postao zastupnik "Mercedesa" za Srbiju.

O kakvom se tipu radi govori i podatak da je pre 1966. godine i odluke da započne profi tenisku karijeru, nastupio za Rumuniju na Zimskim olimpijskim igrama u Austriji, kao hokejaš.

"Grof Drakula" i "Nasti" (dubl Cirijak/Nastase) igrao je tri Dejvid kup finala u svoje vreme, uz titulu na Rolan Garosu 1970.

Šta s novcem od tenisa potom je podučavao Bekera, Meri Džo Fernandez, Giljerma Viljasa, Marata Safina, Štefi Graf, Gorana Ivaniševića, Anrija Lakonta, itd.

Upravo mu je uloga Bekerovog menadžera, u vreme kada je sadašnji Noletov trener bio prvi igrač sveta, otvorila kontakte u Nemačkoj koje je kasnije iskoristio kao zamajac za privatne biznise u Rumuniji. Bio je dovoljno blizu da čuje zvuk pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godne.

Posle toga sve je bilo lako. Ili nije?