Ovo će zaboljeti Rusiju jače nego sankcije

Cene nafte na svetskom tržištu pale su od juna ove godine skoro za 30 odsto i nalaze se na novom četvorogodišnjem minimumu, a cena barela "brent" opala je za još tri dolara posle odluke Organizacije zemalja izvoznika nafte (OPEK) da ne smanji proizvodnju, iako je svetsko tržište zasićeno.

Svijet 28.11.2014 | 09:00

Odluka zemalja OPEK-a imaće teške posledice po ekonomiju Rusije koja je već bila uzdrmana prethodnim padom cena nafte koji jako je pogodio rusku valutu. Ovog meseca ruska rublja izgubila je gotovo 45 odsto svoje vrednosti. Najteži dan bio je 7. novembra kada je vrednost iznosila 60 rubalja za jedan evro i 48 za jedan dolar.

Neposredno pred ovu odluku, u Moskvi su se sastali ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, princ Saud al-Faisal i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Lavrov je tada upozorio da je obaranje cena nafte uporeno protiv Rusije.

„Neko pokušava da sruši cenu nafte upravo da bi se Rusiji nanela šteta, naročito pošto je postalo jasno da aktuelne sankcije neće uzrokovati preveliki udarac Rusiji“, rekao je tada Lavrov..

Ruska ekonomija se i dalje previše oslanja na izvoz energenta (nafte i gasa) i veoma je osetljiva na fluktuaciju cena ovih resursa. Međutim, ako se zaista ciljano radi na rušenju cene nafte, bez obzira na tržište, ta operacija ne pogađa samo Rusiju već i zemlje poput Saudijske Arabije, Venecuele,Irana i dr.

Pretpostavlja se da bi cena barela mogla da se spusti i na 60 dolara ukoliko članice OPEK-a ne postignu dogovor o smanjenju proizvodnje.

Gotovo svim zemljama proizvođačima nafte nikako ne odgovara cena ispod 75 dolara po barelu jer tada već gomilaju gubitke. Međutim, kada je reč o balansiranju budžeta, svaka zemlja je različita.

Na primer, Iranu treba čak 140 dolara po barelu da bi imao balansiran budžet od toga, dok recimo UEA treba svega 73,30 dolara po barelu. Saudijskoj Arabiji, recimo, treba cena od 90,70 dolara po barelu, što znači da im aktuelna cena, koja povremeno pada i ispod 75 dolara, nikako ne odgovara, piše Raša tudej.

Sve to govori u prilog tvrdnji ruske strane da je reč o političkoj, a ne ekonomskoj odluci.

Analitičari su, nakon sastanka Lavrova i al-Faisala, tvrdili da će odluka OPEK-a pokazati da li je Saudijska Arabija, kao vodeća zemlja OPEK-a, izabrala kompromis ili konfrontaciju? Odluka da se proizvodnja nafte ne smanji nedvosmisleno predstavlja konfrontaciju sa Rusijom.

Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin prethodnih dana upozoravao je članice OPEK-a na moguće posledice njihovih odluka.

"Ako se namerno snižavaju cene energenata, to će pogoditi i one koji izazivaju pad cena. To uopšte ne znači da će sankcije, nagli pad cena nafte i devalvacija nacionalne valute imati negativne rezultate ili katastrofalne posledice samo za nas. Ništa od toga se neće dogoditi!", rekao je Putin.

Ruski predsednik je kazao da problema ima, da su oni prisutni i da će se povećavati, što će pogoršati situaciju, ali ne samo u Rusiji već i u partnerskim zemljama, uključujući one u kojima se proizvode gas i nafta.

Izvor: Srbija danas