Drulić na kućnom liječenju

Bivši fudbaler Crvene zvezde Goran Drulić posle operacije i osmodnevne nege u sredu je otpušten iz ćuprijske bolnice, i nastavlja lečenje u Negotinu kod tasta i tašte.

"Dobio sam prvo poluvreme, još drugo da prođe i vraćam se u Španiju", rekao je Drulić.

Poslednje trenutke u ćuprijskoj bolnici Drulić je proveo u opraštanju od lekara, medicinskih sestara, osoblja, kolega pacijenata i učenica srednje medicinske škole.

"Dobro se osećam, hodam, praktično sam kao nov. Lekari i svi zaposleni u bolnici su obavili odličan posao i prezadovoljan sam svojim zdravstvenim stanjem. Još dve nedelje ću nositi konce i u konsultaciji sa hirurgom dr Željkom Obradovićem i njegovom ekipom obaviću sve što je neophodno. Biću na oporavku kod tasta i tašte u Negotinu, a zatim se vraćam u Španiju svojoj porodici, deci i ženi", priča nasmejani Drulić.

Posle saobraćajne nesreće 11. novembra na auto-putu kod Paraćina, on je bio svestan sve vreme, ali zbog intenzivnog bola u stomaku prebačen je Ćupriju. Nije očekivao da će u ćuprijskoj bolnici naići na medicinske stručnjake i ostale zaposlene koji na vrhunskom niovu rade svoj posao.

"Bolnica ima svakom gradu, ali ćuprijska je nešto posebno. Niko nije znao ko sam ja kada su me dovezli kolima hitne pomoći. Prihvaćen sam kao i svaki običan čovek kome treba pomoć. Nisam tražio nikakve posebne tretmane i apartmane, bio sam u šok sobi i kasnije u sobi sa trojicom pacijenata. Na isti način su se lekari i osoblje odnosili prema meni kao i prema ostalim pacijentima. Uvek profesionalni i nasmejani, što je dodatno ulivalio snagu u što brži opravak", ćaskao je Drulić dok je čekao otpusnu listu.

On se posebno zahvaljuje svima koji su mu uputili poruke podrške.

"Dobio sam više od 1.200 sms poruka, brojne telefonske pozive, posete. Zahvaljujem se ljudima iz Ćuprije, koji su me videli prvi put, a odmah mi ponudili pomoć. Na samom auto-putu kada se dogodila nesreća veliki broj ljudi je stao da ponudi pomoć. Prvi su mi pomogli vozač i suvozač kamiona u koji sam udario, zatim tri momka koji su se predstavili kao navijači Crvene zvezde, odnosno 'Delije' iz Bora. Sećam svega što mi se dogodilo na auto-putu. Imao sam puno sreće, što nisam udario direktno u prikolicu, jer su balvani malo virili van prikolice. Ni tenk me ne bi spasao da sam udario direktno u kamion. Da sam 'leteo po putu' pa da mi ne bude žao zbog svega što se izdogađalo, ali sada sam baš polako vozio", priča Drulić o noći kada mu se dogodio udes.

"Bilo je predloga da me prebace na VMA u Beogradu, ali nije bilo potrebe, jer sam u Ćupriji dobio vrhunski tretman. Prezadovoljan sam, jer su ljudi izvanredni prema pacijentima. Imao sam samo ličnu kartu kada su me dovezli. Prvo su me pregledali pa tek onda pitali kao se zovem. Nisu mi ni zdravstvenu knjižicu tražili, a bez osiguranja u svetu nema lečenja", objašanja Drulić.

"Žao mi je što nisam mogao da gledam oproštajnu utakmicu Dekija Stankovića, ali me je on zvao odmah posle i rekao mi da je oblačio dres sa mojim imenom, da su me pozdravli navijači. Deki je veliki čovek i fudbaler. Trebalo je da i ja budem akter te utakmice, da se ponovo okupimo svi zajedno, ali biće prilike za fudbal, važno je zdravlje", navodi Drulić.

Drulić je igrom slučaja ili sudbine smešten posle operacije u sobi broj 9, što je njegov omiljen broj koji je dugo godina nosio na dresu.

"Pitao sam lekara i sestre da li je to namerno, međutim, oni su kazali da je samo ta soba bila slobodna i da oni o tome ne vode računa, već o zdravlju pacijenata".