''Orlovi'' postaju ''Vrapci'' kad igraju za Srbiju!

Kakve tajne krije svlačionica reprezentacije Srbije i zašto nam fudbaleri ne mogu priuštiti poneku radost?!

Fudbal 15.11.2014 | 23:30

Da je Tomislav Karadžić katalizator svega lošeg što se dešava u našem fudbala, to nije sporno. Da je Dik Advokat bio samo turista koji će naplatiti ček, rezultati najbolje govore. Ali…

Dole na terenu je njih 11 na 11. Dole na terenu su oni koji su neizostavni deo idelanih timova Premijer lige. Oni koji koštaju po 20 i kusur miliona evra i za koje se otima “pola Evrope”. Najbolje što imamo. Mada, ako je ono što smo gledali zaista najbolje što imamo, onda se našem reprezentativnom fudbalu crno piše.

Koliko god da im je teško kad iz udobnosti velikih klubova dođu na ovu muku od okupljanja, na kraju zavisi samo od njih šta će servirati narodu i da li će ih istorija pamtiti kao pobednike ili gubitnike. Reči Baneta Ivanovića da naši igrači imaju stav da se postavljaju iznad rivala, jer igraju u velikim klubovima, jasno govori koliki zapravo problem leži u našoj svlačionici. Naravno, dobar selektor bi makar pokušao da ga reši.

Bane je konačno progovorio i umesto kurtoaznih izjava zagrebao po površini. Ali, problem je što ova muka ne traje od sinoć već mnogo duže. Za to vreme Ivanović je kao kapiten morao i da javno progovori šta se desilo u Skoplju, potom i u Staroj Pazovi između njega i Siniše Mihajlovića. Neven Subotić bi morao da otkrije šta ga je nateralo da pobegne iz reprezentacije. Mogao je Bane i da kaže na šta je to mislio onom izjavom: “da se ja pitam, neke stvari bi bile drugačije”. Valjda je u interesu svakog Srbina da se problemi iz svlačionice Orlova isteraju na čistac. Da kažu ko im smeta i šta ih tišti i da im se obezbede idealni uslovi. Jer ako nisu srećni i zadovoljni, onda nam ni Joakim Lev ne može pomoći.

Igrači bi morali da pokrenu i pitanje menadžera, jer prema saznanjima MOZZART Sporta taj problem postoji. Dvojica članova prve postave su sinoć pojedinim saigračima bili trn u oku. Zašto se u kontekstu reprezentacije često pominju imena Falija Ramadanija i Vlada Lemića, fudbalskog “Kajzer Sozea”?

To su problemi koji ledbe nad orlovskim gnezdom. Problem nisu komentari na portalima koji su zasmetali Aleksandru Kolarovu posle utakmice u Jerevanu, 2.500 kilometara udaljenom od Beograda. Uostalom, kapiten Ivanović je sam rekao da će publika stati uz nacionalni tim kada to fudbaleri zasluže igrama. Tako je bilo i kada je reprezentaciju kod Antića na početku protiv Farskih Ostrva dočekalo 9.615 gledalaca, a godinu dana i kusur dana kasnije je ih je sa Marakane, posle petarde Rumuniji, ispratilo 50.000 frenetičnih navijača, koji bi ih nosili na ramenima do Terazija.

Zato, kakav god tim Srbija da izvede na teren, opravdanja za lekcije od Jermenije i Danske ne postoje. Činjenica da je Vladimir Stojković ubedljivo najbolji igrač reprezentacije Srbije i da je najzaslužniji za taj bedni bod iz Jermenije jasno govori kako stvari stoje u našem timu. Činjenica je da nijedan naš napadač nije dao gol u reprezentaciji u poslednjih sedam utakmica. Poslednji centarfor koji je dao gol za Orlove je bio Filip Đorđević protiv Irske u martu. Da li je to normalno? Činjenica je i da su naša dva najopasnija igrača u napadu bekovi Aleksandar Kolarov i Branislav Ivanović.

Šta se dešava sa Dušanom Tadićem kad obuče dres reprezentacije i zašto ne liči na igrača koji rastura po Premijer ligi? Imamo primer Bosanaca, Islanđana ili Danaca, čiji igrači blistaju u državnom timu nezavisno od forme u klubovima gde najčešće greju klubu. Zašto to ne bi bio slučaj i sa Lazarom Markovićem ili Filipom Đorđevićem? Toliko nam je loša igra u reprezentaciji da i Murinjov “monstrum” Nemanja Matić nije onaj isti igrač iz Čelsija. Jednostavno, ništa ne funkcioniše.

Orlovi igraju negledljiv fudbal, nebitno ko im je rival. U ovoj ekipi ima toliko fudbalskog potencijala koji bi bio nepremostiva prepreka za mnogo jače ekipe od Danske i Jermenije, ako bi jednog dana bio pretočen u jednu ideju i jedan zajednički stav.

Karadžić i Advokat će da odu, ali kako da promenimo 11 igrača kad nemamo mnogo boljih od njih? U mlađim kategorijama imamo rezultate za svaku pohvalu, ali retko ko od tih igrača zaista procveta u A timu. Da li je to zasluga FSS, selektora ili srušene svlačionice? Poptuno svejedno.

Nemamo ni rezultate, ni igru.

A, deluje kao da nema ni nade da će se nešto promeniti… Verovatno ni našim zvezdama iz Čelsija, Liverpula ili Intera nije svejedno kad u svlačionicama velikih klubova neprekidno moraju da objašnjavaju blamaže protiv Makedonije, Jermenije ili Danske. Oni sami biraju sudbinu i kako će ih istorija pamtiti. Golove i asistencije protiv Sanderlenda, Genka ili Palerma ćemo im brzo zaboraviti. Jedno veliko leto na SP ili EP pamtili bismo im decenijama. Kao što Danci pamte Dinamitaše iz ’92, Hrvati Vatrene iz ’98 ili Grci one Rehagelove Spartance sa početka milenijuma.

U fudbalu su čuda moguća. Valjda će i nas da pogodi neko. Blamaža nam je bilo na pretek.