E, Tole, Tole! Šta ćemo sad?!

Predsednik FSS snosi veliku krivicu što su Orlovi postali trećerazredna evropska selekcija. Posle novog kiksa teško može da upotrebi "mađiju" i sebe ponovo dovede u "vin-vin" poziciju. Funkcionersku karijeru mogao bi završi poput nestašnog Perice iz "Varljivog leta".

Fudbal 15.11.2014 | 22:00

„U zemlji slepih jednooki čovek je kralj“

Kada je opozicija udarala iz sve snage po Tomislavu Karadžiću, imajući za cilj da koristi sve blagodeti koje donosi fotelja prvog čoveka našeg fudbala, bilo je onih koji su popularnog Toleta branili pomalo infantilnom konstatacijom: „Karadžić je kralj za sve ove koji ga godinama napadaju“.

Imao je vremešni privrednik rođen u Zetskoj Banovini tu urođenu sposobnost da matira opoziciju efektnim kontranapadom, čak i da mangupskim izjavama zabavlja mase, ali je za vreme šestogodišnjeg mandata na Terazijama 35 uspeo ono što niko nije – da on nacionalnog selekcije Srbije napravi ruglo od tima,parodiju od ekipe koja već godinama pokušava da se uklopi u standarde modernog fudbala. Naravno, Tole nije neposredni proizvođač rezultata, ali, diktator sa Terazija, kako ga protivnici nazivaju, čovek neverovatnog upravljačkog iskustva svojski se trudio da svih ovih godina promaši temu. Svaki put, kada bismo u ranu jesen bili poniženi u kvalfikacijama, Tole se verovatno budio ispred svog ogledala u Subotici i uporno ponavljao: „Ogledalce, ogledalce, ko je napravio grandioznu kuću fudbala u Staroj Pazovi“... Kao da je zaboravio da je on predsednik fudbalske organizacije, a ne građevinskog preduzeća, te da je njegova osnovna delatnost da obezbedi bolji fudbal... Ima pravo da se Karadžić ponosi tim monumentalnim zdanjem u Pazovi, ali je kroz druženje sa brojnim ljudima iz sveta politike mogao da nauči vrlo prostu analogiju. Kao što patriotizam ne može da se sipa u traktor, tako i izgled našeg kuće fudbala teško da može da zadovolji one koji se nadaju da će srpska fudbalska reprezentacija konačno izaći iz gliba proseka. Verovatno će u penzionerskim danima, koje bi danski dinamit mogao da ubrza, Karadžić da hrani sujetu pogledom ka Staroj Pazovi, ali zidove i tu paradu glamura neće moći da namaže na hleb...

NEIMAR, ELETRIČAR ILI PREDSEDNIK

Dakle, Karadžić je pored mnogobrojnih karakteristika kao predsednik FSS demonstrirao i onu najturobniju. Prkosio je i zakonu velikih brojeva, pošto je prilikom izbora selektora pogodio samo jednom, kada je potegao u Beč kako bi dogovorio saradnju sa Radomirom Antićem. Ostalo su bili promašaji, jagnjad koja su posle neuspešnih ciklusa prinošena na Toletov žrtvenik.
„Naš cilj nije bio plasman na Mundijal u Brazil, nego odlazak na jedno od dva velika takmičenja“, pričao je na nedavnoj Skupštini Tomislav Karadžić.

Opravdao je naj način samoubistvo iz nehata sa Vladimirom Petrovićem i Sinišom Mihajlovićem, ali da bi preživao Advokatovo angažovanje Toletu će biti potrebna retorika Nikole Pašića...Lako će Karadžić da brigadu, koju godinama uspešno „zaliva“ praveći diviziju klimoglavaca, ubedi kako nije sve tako crno, kako rukovodi stabilnom organizacijom, međutim teško će sam sa sobom da rasčisti stvari. Čak i rođeni narcisi, ljudi koji se dive svojim delima, ne bi ostali imuni na podatak da je A selekcija pod njihovom šapom na dobrom putu da propusti treće veliko takmičenje. To se ne pamti od kada je gavran pocrneo...

Taj podatak da smo postali fudbalska provincija, slepo crevo Starog kontineta, toliko je posle Danske došao do izražaja da Karadžić više ne može da upotrebi svoju mađiju i u prepoznatljivom stilu dovede sebe u „vin-vin“ poziciju. Jednostavno, suviše dugo se pokrivao selektorima koji su na kraju mandata redom postojali otirači kojima je Karadžić brisao cipele.
„Nikada nisam želeo da zauzimam centralno mesto. Moje je da predvodim organizaciju u ispunjenju strateških ciljeva. Zato, pozivam sve da se u danima naših velikih nadanja po pitanju borbe za plasman u Brazil 2014. godine, a posebno u vremenu podmlađivanja nacionalnog tima, liše ličnih pitanja i da fudbalska Srbija bude jedinstvena i složna u ovom važnom periodu“, poručio je posle Mihajlovićevih vezanih kikseva Tomislav Karadžić.

HTEO DA BUDE MILJAN POSLE MILJANA

Međutim, Karadžić je uvek bio u gro planu. Voleo je više da pokazuje moć nad direktnim protivnicima, nego da pronađe selektora koji će od asova iz svih delova Evrope napraviti respektabilan tim. Poništavao je odluke Stručnog odbora, bavio se osvetljenjem na stadionima u provinciji (a nije ni električar prim.aut), skupljao gafove koji bi u razvijenim zemljama bili skandali prvog reda. Pored veličina poput Miljana Miljanića ili doktora Mihajla Andrejevića Tole je odlučio da centralni teren u Staroj Pazovi dobije ime po Mišelu Platiniju...

U društvu fudbalskih dinosaurusa poput Zdravka Borovnice ili Ratomira Babića Karadžiću je bilo lako da glumi natprosečnog funkcionera, čoveka koji u šaci drži i opoziciju i svoju poziciju. Zanesen sopstvenim likom, izveštajima koji su mu servirali pomenuti klimoglavci, Karadžić je verovatno pomislio da vlada da ima dovoljno kapaciteta da stane rame uz rame sa Miljanom Miljanićem.

Ta Toletova iluzija je predugo trajala, toliko dugo da će karijeru neponovljivog autoriteta ovdašnjeg fudbala završiti kao nevljali Perica u kultnom ostvarenju „Varljivo leto 1968.godine“. Potrebno je samo neko da kaže Karadžiću da pogleda na časovnik i poput autoritativnog Bate Stojkovića na uvce mu šapne: „Za tebe je noć, mrkla noć“!