Banka Srpske: Tri čovjeka dijele milione

Tročlana Uprava Banke Srpske ovlastila je samu sebe da može samostalno odobravati kredite do 20 miliona KM, bez saglasnosti Nadzornog odbora ili prethodno pribavljenog pozitivnog mišljenje odjeljenja za rizike.

Zamjenik i direktor Divizije (sektora) za upravljanje rizicima, bez Kreditnog odbora, imaju pravo da daje kredite do čak 300.000 KM, ekskluzivno saznaje poslovni portal CAPITAL.ba.

„Pravilnikom o ovlašćenjima i odgovornostima BS-PL-05-019“ koji je u posjedu CAPITAL-a, Uprava Banke Srpske koju čine Zdravko Trivundžić, Dejan Radmanović i Boris Knežević povećala je sebi limit odlučivanja sa dva na 20 miliona. Ovo je vrlo upitno sa obzirom na Zakon bankama RS koji propisuje da maksimalna izloženost može biti 40 odsto osnovnog kapitala banke. To znači da bi Banka Srpske za odobravanje 20 miliona KM morala imati minimalan kapital od 50 miliona KM ili 15 miliona više nego što ga ima.

Uprava banke zapravo može samostalno donijeti odluku da plasira kredit koji je jednak 2/3 ukupne državne investije u Banku Srpske. Poređenja radi, Uprava IRB RS ima limit odlučivanja od 500.000 KM, a odluku o svakom kreditu iznad tog iznosa mora donijeti Vlada Republike Srpske kao Skupštine akcionara IRB RS. Kada se vidi da su krediti IRB RS limitirani na iznos od pet miliona KM, očito je da je Uprava Banke Srpske sama sebi dodijelila privilegiju odlučivanja o četiri puta većim vrijednostima od najvišeg organa izvršne vlasti u Republici Srpskoj.

No posebno je indikativno da Uprava Banke Srpske može ovako visoke kredite odobriti čak i ako Kreditni rizničar i direktor Divizije za upravljanje rizicima prethodno daju negativno mišljenje na ovakav plasman.

Ni u jednoj drugoj banci u Republici Srpskoj službenici nemaju ovako velika ovlaštenja:
direktor Divizije za upravljanje rizicima ili njegova zamjenik mogu odobriti kredit do čak 300.000 KM. Štaviše, takav kredit uopšte ne ide na razmatranje Kreditnog odbora niti Uprave. Kreditni odbor, samostalno, odobrava kredit od pet miliona (pojedinačno) do 10 miliona KM kumulativne izloženosti, navodi se u „Pravilniku o ovlašćenjima i odgovornostima“.

Nadzorni odbor Banke Srpske razmatra isključivo kredite preko 10 miliona pojedinačne, odnosno 20 miliona KM kumulativne izloženosti. 

 Uprava: Poslujemo po zakonu



Prije nego što je redakcija CAPITAL-a došla u posjed „Pravilnika o ovlašćenjima i odgovornostima“, poslali smo su dopis Banci Srpske da provjerimo da li je tačna informacija da je povećan limit odlučivanja Uprava Banke Srpske sa dva na 20 miliona KM. Tvrdili su da to nije tačno, ali vjerovatno nisu računali da posjedujemo dokumet koji dokazuje suprotno.

„Informacija kojom raspolažete je apsolutno netačna. Sve banke u Republici Srpskoj svoje poslovanje vode u skladu sa Zakonom ABRS-a koji je jasno definisao način i limite odlučivanja u odnosu na kapital banke. Odluka ABRS-a kojom je navedena oblast definisana je Odluka o minimalnim standardima za upravljanje koncentracijom rizika banke, kao i sve njene pripadajuće izmjene. Navedena odluka ne
dozvoljava izlaganja Banke prema jednom pravnom ili fizičkom licu, kao i grupi povezanih lica veće od 40% u odnosu na kapital Banke“, navodi se u pisanom odgovoru.

Naknada za plaćeni posao

Članovi Uprave banke su članovi Kreditnog odbora. Prema informacijama sa kojim raspolažemo, tri člana Uprave Zdravko Trivundžić, Dejan Radmanović i Boris Knežević su sebi za članstvo u Kreditnom
odboru odobrili naknadu od 500 KM mjesečno. Iz Banke Srpske odgovorili su nam da „ne mogu komentarisati rad Kreditnog odbora zbog osjetljivosti posla“.

„Ne možemo komentarisati rad kreditnog odbora Banke Srpkse, zbog osjetljivosti posla koji članovi
kreditnog odbora rade i koji predstavlja poslovnu tajnu u svakoj banci. Što se tiče kontrole rada kreditnog odbora, isti je predmet svih kontrola ABRS-a i eksterne revizije u svakoj banci. Kada su primanja članova Uprave Banke Srpske a.d. Banja Luka u pitanju, ona su trostruko manja od primanja
bilo koje Uprave Banke u Republici Srpskoj“, navodi se u odgovoru.



Bez pojašnjena

S obzirom da nismo dobili jasne odgovore na postavljane pitanja, od Banke Srpske zatražili smo pojašnjenja, koja nismo dobili.

„Nakon što smo Vam poslali odgovore na pitanja koja ste prvobitno uputili, smatramo da smo ispunili
Vaš zahtev i da bilo kakav dodatak na poslate odgovore nije potreban. Dostavljene su Vam sve tražene informacije koje ne zahtevaju dodatno pojašnjenje. Banka Srpske a.d. Banja Luka, kao i sve ostale banke u sektoru, posluje isključivo u okvirima zakona i propisa koje propisuju za to nadležne institucije“, navodi se u kratkom odgovoru.

Bankari: Ovo je nečuveno

Većina bankara u Republici Srpskoj sa kojima smo razgovorali prije objave ovog teksta, bila je šokirana kada smo im pokazali „Pravilnik o ovlašćenjima i odgovornostima“ u Banci Srpske koji omogućava Upravi da odobrava kredite do 20 miliona, a direktoru Divizije do 300.000 KM, bez saglasnosti Kreditnog odbora.

Bankari kažu da njihove uprave i direktori sektora imaju znatno manja ovlašćenja.

„Moguće je da u posebnim slučajevima šef za rizike da negativno mišljenje, a Uprava odnosno Kreditni odbor ipak odobri kredit. Međutim za to mora postojati dobro obrazloženje i ne može biti praksa, već vrlo rijedak izuzetak. Od ovlašćenja Uprave da odobri 20 miliona KM, šokantnija su ovlašćenja zamjenika i direktora Divizije. Najblaže rečeno, za ovako nešto treba imati hrabrosti, jer to znači preuzeti na sebe ogromnu odgovornost za tako velike plasmane, posebno ako se zna da je ovo većinski državna banka i pritiske koje kao takva trpi“, kažu bankari.

Kada je u pitanju naknada za rad u Kreditnom odboru, svi kažu da u njihovim bankama ni jedan član Uprave ne prima naknadu za članstvo u Kreditnom odboru, jer jednostavno to je njegova posao. „To bi bilo kao da dobijate platu, a kada dođete u kancelariju, samo zato što ste taj dan došli na posao, dobijete dnevnicu“, kažu u bankarskom sektoru.

Nepotizam

Pored svega, jedan od članova Uprave, Dejan Radmanović, početkom godine zaposlio je svoju suprugu Ornelu Orlando Radmanović u Banci Srpske bez javnog konkursa i procedure koja bi trebala biti poštovana u javnom sektoru. Upućeni tvrde da Ornela ni jedan dan nije provela na poslu iako je za cijeli period uredno ostvarivala mjesečnu platu. Nakon što je informacija o njenom zaposlenju procurila u javnost, odjavljena je i prema informacijama koje smo dobili iz Banke Srpske trenutno je evidentirana kao nezaposlena u Zavodu za zapošljavanje Republike Srpske.

Izvor: CAPITAL- Siniša Vukelić