Merkel: Saveznici treba da pomognu Ukrajini da plati gas

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je danas ukrajinske saveznike da pomognu toj ratom zahvaćenoj zemlji da plati dug za gas Rusiji, zabrinuta zbog isporuka tog energenta tokom predstojeće zime, preneo je Frans pres.

Svijet 21.10.2014 | 08:40

"Svako mora da doprinese, uključujući Slovačku", rekla je Merkelova u Bratislavi posle razgovora sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, ističući da se rešenje traži i da ga još nema "a zima već dolazi", navela je francuska agencija.

TAS S prenosi da je nemačka kancelarka rekla da je za garantovanje snabdevanje Ukrajine gasom potrebno naći sredstva za davanje kredita.

"Radi se o tome da nađemo kredit, koji će omogućiti prevazilaženje situacije. Prešli smo dobar deo puta, ali do cilja nismo stigli. Dok je još moguće, EU bi želela da pronađe konkretna rešenja, ali su potrebni dalji pregovori", rekla je Merkelova tokom jednodnevne radne posete Slovačkoj.

Premijer Slovačke, koja se mnogo oslanja na ruski gas i taj energent po nalogu EU prosleđuje Ukrajini, rekao je da se slovački deo odgovornosti sastojao u osiguranju reverzibilnih isporuka gasa Ukrajini ali da ništa neće funkcionisati "ukoliko Ukrajina bude čeka da nešto za rešavanje njenih problema učine svi, samo ne ona sama", navodi ruska novinska agencija.

U Briselu će sutra biti održan trilateralni sastanak Rusije, Ukrajine i Unije o gasu, na kom će učestvovati ministri energetike Rusije i Ukrajine, Aleksandar Novak i Jurij Prodan, i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger.

Učesnici pregovora treba da utvrde uslove isporuka ruskog prirodnog gasa Ukrajini za prelazni sporazum, najavila je agencija Prajm.

Odsustvo sporazuma stavlja u pitanje stabilnost isporuka ruskog gasa zemljama EU, koji se transportuje u tranzitu preko Ukrajine, zbog velike verovatnoće uzimanja gasa tokom zimskog perioda radi zadovoljavanja sopstvenih potreba Ukrajine, navodi ta ruska agencija.

Prajm podseća da je 17. oktobra tema rešavanja gasnog spora s Ukrajinom bila jedna od glavnih na pregovorima u Milanu u okviru samita ASEM predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Petra Porošenka, Merkelove i predsednika Francuske Fransoa Olanda.

Posle susreta ruske i ukrajinske delegacije ukazali su se elementi kompromisnog rešenja, čija se potvrda očekuje na sutrašnjim pregovorima - da Ukrajina plati 1,45 milijardi dolara na ime gašenja duga do kraja oktobra i još 1,65 milijardi dolara do kraja 2014.

Pored toga, navodi agencija, usaglašena je privremena cena od 385 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, po kojoj će se ostvarivati isporuke tokom zime uz avansno plaćanje.

Prethodna runda trilateralnih pregovora bila je održana u Berlinu 26. septembra, kada je bio pripremljen paket-sporazum koji je trebalo da usaglase vlade.

Merkel izjavila je sinoć da je dug put do primirja u Ukrajini.

"Na žalost, dug je put do primirja u Ukrajini imajući u vidu broj ubijenih od kad je dogovor (o primirju) postignut", rekla je Merkelova na konferenciji za novinare posle susreta sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.

Merkelova je istakla da teritorijalni integritet Ukrajine mora biti garantovan i to "ne samo na papiru", prenosi AP.
"Dogovor o prekidu vatre mora biti poštovan u svim njegovim odredbama", istakla je nemačka kancelarka.

Sporazum o prekidu vatre početkom septembra postigli su ukrajinski predsednik Petro Porošenko, predsednik Rusije Vladimir Putin i predstavnici proruskih snaga, ali se on često ne poštuje, navodi agencija.

UN procenjuju da je više od 300 ljudi ubijeno od postizanja sporazuma o prekidu vatre na istoku Ukrajine prošlog meseca, a da je najmanje 3.660 izgubilo život u sukobima u proteklih šest meseci.

Evropska unija veruje da su prekid vatre i mirovni plan pomogli da se smanji intenzitet borbi između vladinih i proruskih snaga na istoku Ukrajine, ali osuđuju brojna kršenja postignutog sporazuma, saopšteno je sinoć posle sastanka Saveta EU na nivou šefova diplomatije a prenosi AFP.

Ministri spoljnih poslova zemalja-članica Unije naveli su u saopštenju da očekuju da sve strane ispunjavaju obaveze koje su preuzele sporazumom postignutom u Minsku u okviru Kontakt-grupe, naglašavajući "odgovornost Rusije u tom kontekstu", navodi francuska agencija.

Ministri su, takođe, pozvali na "povlačenje nelegalnih oružanih grupa, vojne opreme, boraca i plaćenika" iz Ukrajine i založili se da misija OEBS obezbedi stalan nadzor ukrajinsko-ruske granice.

U kominikeu se ističe da izbori zakazani za nedelju treba da se održe bez smetnji i naglašava da EU "neće priznati rezultate izbora koje organizuju pobunjenici", navodi AFP.

Aktuelne sankcije uvedene Rusiji zbog uloge u ukrajinskoj krizi ne pominju se, a to pitanje će biti raspravljeno u četvrtak i petak na samitu lidera EU u Briselu, dodaje francuska agencija.

Prema diplomatskim izvorima agencije, nema velike želje da se ili proširuju ili ublažavaju sankcije, budući da su zemlje-članice svesne koliko je teško dostići saglasnost o njima, uz jake rezerve nekih članica zbog dovođenja u opasnost trgovinskih i političkih veza sa Rusijom.

Ruska novinska agencija TAS S prenosi da su ministri inostranih poslova EU istakli da je dostizanje prelaznog sporazuma Rusija-Ukrajina-EU o gasu izuzetno važno za obezbeđenje isporuka i tranzita tog energenta za predstojeću zimu.

"Savet naglašava neophodnost da sve strane hitno postignu dogovor na osnovu protokola predloženog na poslednjem trilateralnom sastanku", navodi se u izjavi.

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn posle sastanka ministara izjavio je TAS S-u da 28 ministara nije danas razmatralo pitanje izdvajanja dve milijardi evra pomoći Ukrajini.

"Ne mislim da MMF ili bilo koja druga međunarodna institucija može da plati Rusiji gas, ali shvatam da treba da se poštuje princip plaćanja po pravednoj ceni. Upravo zato vodimo trilateralne pregovore", rekao je Aselborn.

Ruska agencija prenela je iz Praga izjavu premijera Slovačke Roberta Fica, koji se sreo sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da je Bratislava spremna da pomogne Kijevu, ali da je neophodno da Ukrajina sama rešava svoje probleme.
"Imam takav utisak da Ukrajina očekuje rešenje svojih problema od svih, osim od same sebe", rekao je Fico.

Niko nije poginulo niti povređen u velikoj eksploziji koja je jjuče ujutro zatresla nešto iza podneva po lokalnom vremenu jedno hemijsko postrojenje u Donjecku, gradu pod kontrolom proruskih snaga na istoku Ukrajine, saopštile su lokalne vlasti a prenele agencije.

Regionalne vlasti su saopštile da u atmosferi nema opasnih hemikalija i da nije pređena njihova maksimalno dozvoljena koncentracija, preneo je AFP.

Predstavnik ukrajinske vlasti je negirao da je eksploziju prouzrokovao projektil kijevskih oružanih snaga, dodajući da vlada u Kijevu nema nikakve veze s tim incidentom.

Kako navodi "Raša tudej" (RT), usled eksplozije su popucala prozorska stakla na kućama u radijusu od nekoliko kilometara.

Lokalne proruske snage su saopštile da je postrojenje pogođeno balističkim projektilom "Točka-U", a novinari RT sada pokušavaju da provere tu informaciju na licu mesta.

Dopisnik RT Roman Kosarev je na svom nalogu na Tviteru napisao da se eksplozija čula u čitavom Donjecku.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 300 ljudi poginulo je otkako je saopšten prekid vatre, a najmanje 3.660 ljudi u šest meseci sukoba, navodi AFP.