Krug bede

Nakon Bajinog oplemenjujućeg govora o tome kako neki penzionisani špijuni spremaju udar u izbornoj noći i to iz centrale u Tuzli, još jednom mi se potvrdilo kolika je njegova nostalgija za danima kad se tu sastajao, rastajao, obećavao, planirao, bratimio i mudrovao kako je bolje da Republiku Srpsku lagano ukidaju oni nego ovi iz Federacije.

Republika Srpska 08.10.2014 | 07:45

Majke mi, stvarno će ga ubiti nostalgija! Sad se delimo na meke i tvrde, jer reče da ovi penzioneri traže mekšu strukturu. K’o biva, on je tvrd, a oni hoće meke. Što znači da ćemo imati tvrde ispred mekih, onda meke  ispred tvrdih i na kraju sve moj do mojega. Mi, inače, biramo na svoju sliku i priliku, a narednih godina se iščuđavamo do  besvesti. Kažu da gospodar liči na svog psa ili pas na gospodara, šta  god, a meni se čini i da glasači liče upravo na likove za koje glasaju,  odnosno sluge na svoje gospodare: kopiraju obličje, poprimaju iste  manire, oči im se drelje na isti način kad se pare pomenu, istu muziku  slušaju i pocupkuju, a i smeju se na iste šale. Kaži mi šta te nasmeje,  pa da ti kažem nivo pismenosti i duha.

Ako te nasmeje ono: “Ka’em ja njemu š’a je, š’a ’oćeš...” ili “Vama ovakav treba, cipele 47...”, odmah znam koji je nivo i koja stranka. Većinsko glasačko telo, jednako kao i kandidati im, poznaje samo  usmeno predanje. Politika se kroji na osnovu rekla-kazala, govori se  sklapaju tako što je svaka laž dozvoljena, ona šoma veruje u usmeno predanje svojih vođa da je neka urota belosvetska kriva što su gladni,  mišljenje o svetskoj politici se donosi na osnovu: “Rek’o je meni jedan  čo’ek da je Obama ...”, o istoriji uče iz narodnih pesama, pa i o ljudima sude na osnovu trača, kao omiljenog vida usmene književnosti. 

Nije potrebno naglašavati i onu drugu vrstu, što će reći dilovi na reč,  usmeno, a predaja love na tajnoj lokaciji. Pročitati? Naučiti? Na stranu što je poražavajuća zvanična stopa nepismenosti, no zamolite nekog i od poznatijih novinara ili profesora da vam napiše poruku ili neki dopis u vašem prisustvu i sve će vam biti jasno koliko čitaju i koja je uloga  lektora u njihovom životu.

Neznanje rađa predrasude, predrasude podobnog glasača kojekakvim sirovinama i krug bede se zatvara. Koliko zaista ima nekog nacijom neopterećenog stanovništva, koliko je multientičnost i nacionalna tolerantnost zaista prisutna, samo  uporedite procenat glasača Naše stranke, recimo, sa brojem glasača SDA  ili HDZ-a, a u Republici Srpskoj videti šta se desilo sa liberalima i  zašto uspevaju naše stranke, ali ne i Naša stranka. Interesantno je da  što se više potencira bošnjaštvo i jedinstvo, to više kandidata i  pretendenata, dok je na drugoj strani što veća Srbenda, to siromašnija Republika.

Srbija je toliko srbovala da ne može da se oporavi ekonomski ni za  sledeću deceniju, a januara 1991. isprintali su 17 milijardi dinara bez  dogovora sa drugim federalnim državama. Hrvatska ekonomski tone sve  većajući o ćirilici, a od 1974. do 1979. ostvarivala je viši udeo  investicija u BDP-u od Japana. Zanimljivo mi je ekonomski porediti te etape Bosne i Hercegovine u odnosu na to koliko se nacionalno kliktalo i farbalo.

Uvek se postavlja pitanje da li siromaštvo rađa nacionalizam  ili obratno. Da se podsetimo da smo taman stali malo na noge sa Antom  Markovićem i reformama (i SAD su, u očajničkom pokušaju da spreče rat i  raspad države, Markoviću dali bespovratno oko 3,5 milijardi dolara kako  bi stabilizovao dinar), kleli smo se u njega, a izabrali šta smo  izabrali. Kad je počelo prepucavanje koalicionih partnera o državi,  otišli smo ekonomski (i ratno) u božju mater.

Valja samo uporediti posleratni period, odnosno kako je ekonomija  stajala kad je nacionalna retorika bila jača, a koliki se rast beležio  kad se sarađivalo, što prevedeno na naš način znači kad političke elite,uredno dilujući između sebe, nisu slale ratne pokliče u medijski eter.  Ili regionalno posmatrano, odnosno bivša Juga, koju sada vole zvati Jugoistočna Evropa, a čiji je ekonomski pad uzrokovan dobrim delom  neodrživim razvojem na kreditima i kad se krenulo ko u klin, ko u ploču, uz progresivno rastući spoljnotrgovinski deficit.

Sada prostor od nekih 25 miliona stanovnika, što predstavlja pet posto stanovništva EU, sa  kombinovanim bruto domaćim proizvodom od 153 milijarde evra što je manje čak i od jedan posto BDP-a Evropske Unije, predstavlja samo skup  rascepkanih tržišta i neinteresantni smo za ostatak sveta, pa nije teško ni onome sa jednom jedinom moždanom vijugom zamisliti koliko je tek  interesantna za poslovanje mala BiH sa podeljenim ekonomskim prostorom.

Uostalom, bruto nacionalni dohodak nam je 72 posto ispod proseka EU  (1973. godine u Jugoslaviji je iznosio 57 posto evropskog proseka, a  osamdesetih godina oko 50 posto), a po jednostavnosti poslovanja smo na  131 mestu, pa kad se to ukrsti sa neslavnim indeksom percepcije  korupcije i podacima o imovinskom stanju izabranih, stvarno nam trebaju  ukršteni čudotvorci sa svih kandidatskih lista ili jedna kombinovana  lista čudotvoraca i radoholika.

Možda konstitutivnost nema cenu, ali  otišli smo na sve načine u tri konstitutivne materine, pa možda da  probamo nekonstitutivno da se vadimo i naučimo nešto od države koju smo  po istom receptu razbucali.

Svetlana Cenić "Dani"