Banjaluka: Nema hlada bez kivija

U Banjaluci već nekoliko godina sve češće se u dvorištima okolo kuća može videti južno voće.

Republika Srpska 11.09.2014 | 14:49

Zasad najbolje uspevaju kivi i smokva, limun malo sporije, ali Banjalučani neće odustati, dok i on ne počne da raste.U porodicama Banjalučana koji uzgajaju južno voće kažu za „Novosti“ da su prezadovoljni novim voćkama i da daju plodove koji su jestivi i osvežavajući.

- Pogotovo se to odnosi na kivi, koji sada na pijaci košta osam maraka, a mi ga možemo jesti besplatno - kažu u porodici Mikenović.Naravno, uspeh oko uzgajanja južnih voćki zavisi od zemlje i mesta gde se posade, ali zasad uspeva dosta dobro širom Banjaluke.- Kivi i smokvu smo posadili pre pet godina. Već rađaju odlično. Pogotovo smo zadovoljni kivijem, koji nam stvara puno veći hlad od vinove loze. Kad je počeo da raste, nema više stajanja. Napravili smo konstrukciju gde je debela hladovina, a još ima i kivija da se jede - kažu u ovoj porodici.

Sadnice kivija i smokvi doneli su iz Hercegovine, tačnije iz Trebinja. Pokušali su da ga zasade, pa da vide šta će biti. I bilo je. Voćke su se odmah primile i od tada rastu kao iz vode.Savet za sve one koji žele da uzgajaju ove voćke jeste da se sadnica posadi u zavetrini i to na južnoj strani i da se samo prve zime dobro zaštiti.- Što se tiče obrezivanja, to se radi kad se formiraju prvi plodovi. Za kivi je najbolje da se pravi loza, jer tako najviše rađa - pojašnjavaju u pomenutoj porodici.

SMOKVA VOLI ĆOŠAK

Smokva je nešto specifičnija od kivija i počinje da rađa nakon tri godine.- Plodovi moraju da se beru u više navrata, jer ne dozrevaju u isto vreme i vrlo su osetljivi, pa ih treba pažljivo brati. Za sušenje se beru kad počnu da se smežuraju - objašnjavaju naši sagovornici.

Najbolje mesto za sadnju smokve je, takođe, južna strana i to u nekom ćošku, gde ima sunca.