Stjepanović žali za trećim zlatom!

Imao sam pogrešnu taktiku na 200 delfin i bio sam zbog toga vrlo besan. Ostavio sam nešto za SP i OI, rekao je za “Novosti” zlatni sprski plivač, evropski šampion.

Ostali sportovi 22.08.2014 | 13:54

Šta radi dvostruki šampion Evrope jutro posle najvećeg uspeha u karijeri? Žali za trećim zlatom! Blago promukao glas na telefonskoj liniji sa Berlinom odavao je utisak da je Velimir Stjepanović u vrtlogu emocija, iznuren, umoran, ponosan, srećan, ali i pomalo tužan. Bes zbog ispadanja u kvalifikacijama omiljenog stila, 200 delfin, iskalio je nekoliko sati kasnije, u finalnoj trci na 200 slobodno.

Pobedio je svetskog rekordera Pola Bidermana i olimpijskog šampiona Janika Anjela, vezao krune u dve kraljevske discipline, a u četvrtak je za „Novosti“ prvo govorio o onome šta nije uspeo...

- Stvarno sam bio mnogo besan što nisam prošao čak ni u polufinale na 200 delfin. To mi je omiljeni stil, tu sam najbolji. Imao sam potpuno pogrešnu taktiku. Nisam plivao kako znam i umem, ali eto. Ostavio sam nešto i za Svetsko prvenstvo u Kazanju sledeće godine, odnosno Olimpijske igre u Riju - u dahu je pričao Velja, kao da dva najveća planetarna nadmetanja već sutra počinju.

Sa 15 godina je gledao Felpsa kako osvaja osam zlatnih odličja u Pekingu, a u 21. pokazuje istu sportsku drskost. Nikome ne želi da prepusti tron. Ne voli da gubi. Rivale dvometraše voli da gleda sa visine.

- Osećaj kad otpevam „Bože pravde“ posle takmičenja ne može da se poredi ni sa čim. Jednom sam je pevao tri puta, na Mediteranskim igrama u Mersinu. I baš mi se dopalo. Želeo sam to da ponovim i u Berlinu. Ali, ipak je mnogo jače takmičenje. Mada sam mogao, imao sam šansu - uporno je Stjepanović premotavao film na sekvencu koju bi svako uveliko zaboravio pored dva zlata.

Finalne trke na 200 i 400 slobodno odjednom su mu proletele pred očima.

- Nije mala stvar. Imam tek 21 godinu. Oko mene je bilo dosta ozbiljnih ljudi - pokušavao je naš junak da pronađe prave reči.

Trebalo mu je malo vremena. Ne zbog jezika, na tečnom srpskom je pričao, iako je odrastao u Emiratima.

- Znam da sam usrećio navijače u Srbiji. Stiglo mi je mnogo poruka, celog jutra čitam čestitke na „Fejsbuku“, „Tviteru“, „Instagramu“... Mnogo mi znači to što je moj narod uz mene.

Više od 6.000 Nemaca bilo je uz Pola Bidermana na finalnoj trci. Svi su utihnuli kada je Velja iskočio iz bazena i pesnicom pokrenuo pobednički talas.

- Sve vreme sam znao da sam blizu prvog mesta, video sam da me svetski rekorder prati, a da olimpijski šampion, Francuz Anjel, posustaje. Kada sam došao do cilja, nisam znao da li sam pobedio. Onda sam poskočio od sreće - uz osmeh se prisećao Velimir.

Svih 600 metara šampionske trase preplivao je bez straha i respekta. Postao je prvak na 200 i 400 metara ne slobodnim, nego neustrašivim stilom.

- Da sam se plašio iskusnijih rivala, ne bih ni uskočio u bazen. Nisam imao razloga da se bojim okršaja sa najboljima. Zato sam i došao na Evropsko prvenstvo. Da vidim gde sam u odnosu na njih, da se plasiram u finale i onda da dam maksimum. I da pobeđujem. Kada sam osetio da mogu da pobedim svetskog rekordera, krenuo sam još brže. Ispalo je odlično.

U dve stotinke razlike između šampiona i drugoplasiranog stalo je mnogo radosti i tuge.

- Prišao mi je Biderman, sportski čestitao, iako mu je bilo baš teško. Ipak smo se takmičili na njegovom terenu. Obojica su mi na postolju rekli da sam bio sjajan, izljubili me, potapšali po ramenu. Baš su se lepo ponašali prema meni - stekao je Velja nove prijatelje, ali i ljute rivale.

U dva dana je zlatni momak pomerao sopstvene granice. U finalu na 200 slobodno je srušio državni rekord koji je postavio samo dan ranije u polufinalu. I to za sekund i jednu stotinku. Na 400 kraul je tek nadmašio sebe. Za dve i po sekunde je bio brži nego ikad.

- Verujem da to nije kraj. Imam još prostora za napredak, ali važno je da održim dobar ritam za Olimpijske igre u Riju. Pokušaću do kraja sezone da ostvarim još neki rekord. Očekuje me Svetski kup u Dohi i u Dubaiju, pa ću tek onda na odmor sa devojkom Džesikom. Naravno, pre svega toga moram do Srbije - zaključio je Velimir Stjepanović.

Trener srpskog šampiona Kris Tajdi bio je veoma ponosan na svog pulena, koji je prošao kroz pakao zbog problema sa leđima posle Olimpijskih igara. Posebno je naglasio pomoć fizioterapeuta Marka Bukvića, kome se i Stjepanović zahvalio.

- Ceo tim je dobro odradio posao, hvala svima koji su bili uz mene. Izmenili smo malo treninge posle pauze i to je urodilo plodom. Trener Kris je baš zadovoljan. Vikao je kao nikad od sreće, a on to nikada ne radi. Čuo sam ga iz bazena. Čim je tako „urlao“, mora da sam nešto izvrsno uradio - smejao se Velja.

Sve vreme je Velja imao podršku majke Ane i oca Milana, koji su zajedno sa njim pevali himnu „Bože pravde“.

- Odlično smo se proveli posle finala na 200 metara. Proslavili smo malo sa dragim ljudima u hotelu. Zapravo, tek tad smo se videli i pričali natenane o svemu. Obično nemam kontakt s njima tokom samog takmičenja. Uvek su pored mene samo trener i fizioterapeut. Tako se najbolje koncentrišem i usmerim enegriju na pravi način. Naravno, mnogo mi znači njihova podrška sa tribina.

Stopama našeg najboljeg plivača svih vremena Milorada Čavića krenuo je Velimir Stjepanović. Novi junak Srbije pomalo je tužan zbog toga što je legendarni as došao u Berlin da ga bodri u disciplini u kojoj se nije najbolje pokazao.

- Doputovao je u Nemačku da vidi moju trku na 200 delfin, a ja se nisam plasirao u polufinale. Biće prilike. Imam još mnogo da radim da bih njemu stao uz rame. Naši stilovi su drugačiji i nije baš zahvalno porediti nas. Ali, voleo bih da osvojim sve što je on osvojio.