Perica: Odveden u Partizan, završio u Zvezdi!

Nekadašnji ljubimac Delija i poslednji Srbin u Real Madridu otkriva neke detalje iz karijere koji ranije nisu bili poznati javnosti.

Fudbal 19.08.2014 | 08:00

Nekadašnji ljubimac navijača Crvene zvezde i poslednji srpski fudbaler koji je obukao dres Real Madrida Perica Ognjenović se podsetio dana igračke karijere. Ognjenović je otkrio i neke detalje koji nikada ranije nisu bile poznati javnosti.

Shvatio sam da sam postao igrač kada...
“Prelomni trenutak u mojoj karijeri desio se jeseni 1997. u večitom derbiju. I pre njega sam bio svestan svog talenta, ali mislim da sam tek posle dva gola u mreži Partizanovog golmana Ivice Kralja, za 2:0 na našoj Marakani, ukapirao da nisam samo klinac koji obećava. Ta utakmica mi je raširila krila. Znanje i snaga su začinjeni velikim samopouzdanjem”, kaže Ognjenović za MOZZART Sport.

Najponosniji u karijeri sam bio...
“Kada sam došao u Real Madrid. Različite okolnosti učinile su da se ne naigram onoliko koliko smo klub i ja očekivali, ali dragocen mi je svaki minut za dve i po sezone provedene u najvećem klubu na svetu. Na reprezentativnom planu to je debi za tadašnju Jugu. Jeste učešće na Svetskom prvenstvu 1998. nezaboravno iskustvo, ali kada pomislim na dres s državnim grbom, prvo čega se setim je utakmica sa El Salvadorom 1995. Možete da zamislite sreću jednog osamnaestogodišnjaka.”

Hteo sam da ostavim fudbal kada...
“Bilo je dana obojenih crnim mislima, posebno dok sam se oporavljao od povrede leđa. Trebalo je da sa Real Madridom igram polufinale ili četvrtfinale Lige šampiona, kada sam osetio stari bol. I opet Jovo nanovo… Nije mi bilo lako tokom još jedne pauze, ali i pored sporadičnih kriziranja, nisam odustao od fudbala.“

Ovo još nikome nisam rekao, ali...
“Ako se ne varam, nijednom novinaru nisam otkrio da je malo falilo da završim u Partizanu. Ljudi iz mog prvog kluba, Mladosti iz rodne Smederevske Palanke, bili su u dobrim odnosima s upravom crno-belih, pa su im obećali moj potpis, maltene sve stavili na papir, spakovali me u kola i odveli u Humsku. Generalni sekretar Žarko Zečević i sportski direktor Nenad Bjeković smatrali su posao završenim, ali ni njih dvojica ni Smederevci nisu pretpostavljali kako je bilo u mom srcu. Ljubav je bila jača od interesa. Moja Zvezda je iskoristila situaciju. Ostalo se zna.”

Jedino žalim što...
“Nisam sa Crvenom zvezdom napravio nešto više u Evropi. Deki Stanković, Milojević, Živković, Sakić, Đorović, Njeguš, Ljubojević, Pantelić, Anić, ja.... Verujem da smo mogli više od onoga što smo uradili u tih nekoliko zajedničkih sezona, posle nesrećnih sankcija našoj zemlji. Šteta.”

Da sam mogao da promenim u igri, promenio bih...
“Ne znam šta bih vam tačno odgovorio na to retoričko pitanje. Čim sam igrao onako kako sam igrao znači da nisam mogao ili umeo drugačije. Ili bolje, uslovno rečeno. Neka bude da je trebalo više da radim na tehnici šuta levom nogom, s obzirom na to da sam bio izraziti dešnjak.”

Da mogu da vratim vreme...
“Kada s ove distance i s ovom pameću izvrtim ceo film moje karijere, vidim da mi nije bila potrebna epizoda u Ukrajini. Imao sam i drugih ponuda na stolu, ali ja sam krenuo za pozivom Dinama iz Kijeva. I naučio veliku životnu lekciju.”

Četiri reči koje govore sve o meni...
“Temperamentan, do tvrdoglavosti uporan i istrajan čovek.“