Srbija zemlja direktora

U javnim preduzećima u Srbiji na direktorskim funkcijama najmanje je 4.200 ljudi, a svaki peti je neki od rukovodilaca Elektroprivrede Srbije.

Srbija 19.07.2014 | 09:02

Zvaničan podatak o ukupnom broju direktorskih funkcija u javnim preduzećima u Srbiji ne postoji. Kako ni Ministarstvo finansija nema precizan podatak, „Blic“ je napravio računicu na osnovu nekoliko smernica. U tom ministarstvu kažu da Srbija ima 681 direktora javnih komunalnih i 46 direktora javnih preduzeća, što je cifra od 727 čelnika.
 
Ovaj podatak odnosi se samo na generalne direktore. Koliko ima zamenika, pomoćnika, izvršnih direktora i direktora sektora državne finansijske službe - ne znaju.
 
Ako se, međutim, računa da, pored generalnog, ima minimum bar još pet direktora, onda dolazimo do računice po kojoj Srbija plaća najmanje 3.600 direktora, plus još 600 rukovodilaca EPS.
 
Samo kabinet direktora EPS Aleksandra Obradovića ima sedam direktora i još po jednog pomoćnika i zamenika. Ako se uzme da je prosečna plata najviših rukovodilaca oko 100.000 dinara, a mnogima je i znatno veća, samo na zarade direktora mesečno ode oko 3,5 miliona evra, odnosno oko 40 miliona evra godišnje.
 
Građani Srbije izdržavaju rukovodioce više od 160 propalih preduzeća koja su sada u fazi restrukturiranja, kao i sve one koji godinama uspešno vode firme koje konstantno posluju s gubicima. Na sve to ne treba zaboraviti privilegije koje sa sobom nose rukovodeće funkcije. Svaki direktor ima službeno vozilo, kartice za restorane, gorivo, a nad tom potrošnjom niko nema kontrolu.

U EPS-u priznaju da je sadašnji način organizovanja neefikasan i neracionalan, kao i da bi se reorganizacijom kompanije i jedinstvenim upravljanjem u poslovima finansija, prava, IT, javnih nabavki, ljudskih resursa i odnosa s javnošću godišnje uštedelo 36 miliona evra.
 
Priča o racionalizaciji, međutim, nije novost, o tome se priča godinama.

Velikim brojem direktorskih funkcija mogu da se pohvale i JP „Elektromreže Srbije“ sa 49 fotelja i Železnice Srbije sa 36. Inače, pitanja o broju rukovodećih pozicija koja je „Blic“ uputio još pre tri dana ignorisala su preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“, „Srbijavode“, Železnice Srbije, Skloništa Srbije...

 

Izvor: Blic