809,2 miliona evra pomoći za BiH

Međunarodna donatorska konferencija za postradale u poplavama. Nepovratno 115,8 miliona za Srbiju i 138,5 miliona za BiH, ostalo krediti.

Bosna i Hercegovina 17.07.2014 | 11:17

Države, međunarodne organizacije i finansijske institucije iz celog sveta obećale su Srbiji 995,2 miliona evra pomoći, a Bosni i Hercegovini 809,2 miliona, uz 41,4 miliona za regionalne potrebe.

Ove sume podrazumevaju, zajedno, bespovratnu pomoć i pozajmice po povoljnim uslovima. Srbija je dobila 115,8 miliona donacije i 879,4 miliona pozjamice, a Bosna 138,5 miliona bespovratno i 670,7 miliona kredita.

To je rezultat u sredu održane Donatorske konferencije „Obnovimo zajedno“ za postradale u poplavama, kojoj su u Briselu predsedavali Evropska komisija, Francuska i Slovenija.

“Danas me čini posebno ponosnim što sam predsednik Srbije čija je sadašnja iskrena, ispravna i čvrsta pozicija ovde u Briselu okupila njene prijatelje, čak i one koji između sebe imaju besmislene i nepotrebne, a veoma opasne sporove. Ponosan sam na građane Srbije, posebno mlade, koji su bez mašina, svojim telima, zaustavljali poplavu kojoj nije bilo kraja, danima i noćima”, poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, obraćajući se skupu.

On je kazao da je tokom vodene stihije evakuisano 7.618 građana, da je 20 povređeno, a 24 izgubilo život.

Šteta je procenjena na 1,5 milijardi evra, a posebno su pogođeni stambeni sektor, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda, sistem za odbranu od poplava, rudarstvo i energetika, proizvodnja i trgovina, vodosnabdevanje, otpadne vode i otpad, životna sredina, saobraćaj i komunikacije.

Predsednik je rekao i da će se Srbija s neposrednim posledicama poplava nositi godinama, kao i da će one izazvati recesiju: srpska ekonomija će u 2014. zabeležiti pad od 0,4 odsto, umesto ranije predviđeni rast od 0,5.

“Srbija dobročinstvo ne zaboravlja. Podigla je spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć u Prvom svetskom ratu, obeležiće dostojno, spomenikom u nekom od poplavljenih gradova, i ovo do sada nezabeleženo svrstavanje celog sveta uz naš narod”, zaključio je Nikolić.

Otvarajući donatorsku konferenciju, evropski komesar za proširenje Štefan File je poručio da je pomoć Srbiji i BiH najveća zajednička akcija EU od formiranja mehanizma civilne zaštite.

Zahvalio je svima koji su učestvovali, „bez obzira na to da li je reč o ruskim avionima, američkim helikopterima, turskim timovima ili medicinskim ekipama iz Belorusije“.

“EU treba da pokaže primer u pomoći našim susedima koji su u srcu Evrope i koji žele da postanu deo EU”, rekao je File.

On je ukazao na opasnost od klimatskih promena i daljih elementarnih nepogoda, istakavši neophodnost rada na prevenciji.

“Naša predanost biće trajna”, rekao je File i najavio novu konferenciju već za šest meseci, da se rezimira šta se sve realizovalo, istakavši nadu da će rekonstrukcija tada biti u završnoj fazi.

Evropski komesar za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva je izrazila divljenje zbog čvrstog odgovora građana i vlasti pogođenih zemalja i evropske solidarnosti.

Alenka Bratušek, predsednica Vlade Slovenije, zemlje koja je uz Francusku inicirala organizaciju ovog skupa, poručila je da treba odmah da se započne s obnovom.

Predsednik predsedništva BiH Bakir Izetbegović je rekao da katastrofa, ali i odgovor vlada i ljudi nisu poštovali granice i ocenio da ovakvi odnosi na zapadnom Balkanu do sada nisu viđeni.

Evropska komisija je procenila da je BiH u prvom naletu kao najneophodnija pomoć potrebno 750 miliona, a Srbiji 830 miliona evra.

Nas konferenciji je učestvovalo više od 60 zemalja, 20 međunarodnih organizacija i finansijskih institucija i više od 30 predstavnika civilnog društva, s oko 400 učesnika.

Učestvovale su praktično sve zemlje EU, zatim Rusija, SAD, Brazil, Kina, Alžir, Andora, Albanija, Azerbejdžan, Bahrein, Bruneji, Kanada, Egipat, Japan, Kosovo sa zvezdicom, Kuvajt, Malezija, Meksiko, Moldavija, Maroko, Norveška, Pakistan, Filipini, Katar, Saudijska Arabija, Švajcarska, Ujedinjeni Arapski Emirati...

Od institucija, tu su bili Svetska banka, UN, OEBS, Organizacija za islamsku saradnju, Crveni krst, Fondacija princeze Katarine Karađorđević...

Izvor: Večernje novosti