Priroda sve liječi

Odmor i putovanje mogu da budu izuzetno blagotvorni za hronične bolesnike. Pažljivo planiranje i pravilan izbor destinacije je izuzetno važno. Srčani bolesnici treba da izbegavaju najtopliji deo dana.

Zdravlje 16.07.2014 | 18:16

Odmor u banji, na moru ili planini može da bude i pravi lek za hronične bolesnike. Naravno, pažljivo planiranje i pravilan izbor destinacije su neophodni, a sve zavisno od zdravstvenog stanja.

- Bez obzira na prirodu bolesti, svi bi trebalo svoj odmor da planiraju u prirodi. Jedino se postavlja pitanje kome odgovara more, a kome planina, mada nikako ne bi trebalo zaboraviti seoski turizam i jezera. Kada je reč o porodici sa decom, uslov je da dete nema bronhijalnu astmu ili neki drugi vid respiratorne bolesti, kao ni srčanu manu. Ako se radi o takvoj deci, onda je konsultacija sa pedijatrom o odlasku na letovanje neophodna. U svakom slučaju, planina sa nižom nadmorskom visinom bila bi pravi izbor - kaže  primarijus dr Nada Macura iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.

* Šta se preporučuje odraslima sa srčanim tegobama?

- Planinu sa nadmorskom visinom do hiljadu metara mogu da koriste i srčani bolesnici, kada su duže vreme u stabilnoj formi. To podrazumeva da nemaju anginozne tegobe i da se što više odmaraju. Njima se savetuju lagane šetnje, ali ne i penjanje uzbrdo ili osvajanje vrhova. Veća nadmorska visina traži zdravije osobe, jer je vazduh razređeniji. Penjanje uz brdo traži više kiseonika, a kada neko nema dovoljno kondicije lakše dolazi do zamaranja.

* Da li srčani bolesnici mogu da idu na more?

- Mogu, ali da izbegavaju najtopliji deo dana. Na plažu bi trebalo da izlaze pre deset i posle sedamnaest časova. Dozvoljeno je i kratkotrajno plivanje, ali ne u susret talasima i daleko od obale, već paralelno sa njom. Šetnja pored mora u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima predstavlja pravo okrepljenje za ove osobe. Preporučuje se i boravak u borovoj šumi ukoliko je ima. Zapravo je važan svaki kontakt sa prirodom, vazduhom, mirisima iz nje. Blagotvorno je i ako sede na terasi pod suncobranom. Međutim, gde god da se nalaze i koliko god da se dobro osećaju, srčani bolesnici nijednog trenutka ne smeju da zaborave kontrolu krvnog pritiska.

* Kome se savetuju planine, a kome banje?

- Oni koji imaju problema sa disanjem, odmor mogu da provedu u Sokobanji ili na planini Divčibare, koja se smatra vazdušnom banjom. U Banju Koviljaču, Vrdnik i Nišku banju treba da idu srčani bolesnici jer im odgovara klima, a u njoj rade i odgovarajući stručnjaci. Važno je samo da prilikom dolaska niko od njih ne vozi automobil, jer za srčane bolesnike to nije preporučljivo. Na kraju krajeva, treba biti kritičan u odnosu na godine i zdravstveno stanje kod izbora prevoznog sredstva.

Ako se neko i odluči da putuje u sopstvenom aranžmanu, poželjno je da se češće odmara, a u kolima obavezno da ima klimu i set za prvu pomoć. Avion kao prevozno sredstvo ne preporučuje se osobama sa operacijama na srcu, pejsmejkerom, čestom anginom pektoris, bronhijalnom astmom.

* Šta prija anemičnim osobama?

- Njima odgovara, recimo boravak na Zlatiboru, a psihijatrijskim bolesnicima Gornja Trepča, Sokobanja, kao i more. Miris četinara i mediteranska klima pravi su melem za njih, jer su uglavnom prikovani za kuću. A šetnja u prirodi, plivanje i sportovi, upravo su vid terapije. Reumatičarima takođe prija more, a od banja Niška, Banja Koviljača, Gornja Trepča, Sijarinska, Ribarska, Vrdnik. U Gornju Trepču, Ribarsku i banju Vrdnik treba na odmor da idu i neurološki pacijenti, dok je za osobe sa ginekološkim problemima pravi izbor Banja Koviljača, Vrdnik i Sijarinska banja. Bubrežnim bolesnicima preporučuje se Pribojska i Sijarinska banja, dok je za astmatičare, osobe sa bronhijalnom astmom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i alergijama idealan boravak na moru. Ljudi koji imaju problema sa štitnom žlezdom trebalo bi da se odmaraju na Zlatiboru i u Sokobanji.

* A seoski turizam?

- Seoski turizam odgovara svima zbog čistog vazduha, dosta kiseonika, nezagađene atmosfere, domaće hrane. Šetnja u prirodi, domaći čajevi, cvetne poljane i zelena oaza, uz okrepljujuću tišinu, predstavljaju pravu antistres terapiju. Dužina odmora takođe je važna. Deset dana za svakoga je malo, dve nedelje dovoljne su za adaptaciju organizma u novom ambijentu, dok su tek tri sedmice optimalne za potpuni odmor.

DIJABETIČARI
Za dijabetičare je od izuzetne važnosti šetnja radi očuvanja malih krvnih sudova. Oni najlakše propadaju, a posle njih ugroženi su i veliki krvni sudovi. Da bi otišli na odmor, dijabetičari takođe prvo moraju da stabilizuju svoju bolest i poštuju higijensko-dijetetski režim. Neophodno je da uz sebe da imaju zdravstveni karton i da destinaciju biraju u blizini zdravstvenog centra u koji blagovremeno mogu da stignu, ukoliko je to potrebno. Ako odaberu planinu, nadmorska visina ne sme da premaši hiljadu metara, jer je za njih opasno izlaganje većim fizičkim naporima. Ako se odluče za more, trebalo bi da biraju destinacije sa borovom šumom i što više zelenila.

AUTOMOBIL I PRIRUČNA APOTEKA

Ako putujete sopstvenim automobilom, pre polaska, vozilo mora biti dobro servisirano, a u njemu, između ostalih stvari i kutija prve pomoći. Pre sedanja za volan vozač mora da bude odmoran, ako je hroničan bolesnik, ne bi smeo da pije lekove koji smanjuju pažnju i koncentraciju, a pogotovo ne one koji na sebi imaju ucrtan znak trougla. Ne sme da preteruje sa hranom, a treba da pije vodu i osvežavajuća pića. Ali, ne previše jer se tada maskira zamor. Ako oseti umor, neophodno je da stane i odmori se. Naravno, alkohol ne dolazi u obzir, jer u sadejstvu sa zamorom nosi šest puta veći rizik od mogućeg saobraćajnog udesa.

Priručna apoteka automobila mora obavezno da sadrži prvi zavoj, pakovanje sterilne gaze, sredstva protiv sunčevog zračenja sa najvećim faktorom zaštite, kao i sredstva protiv mogućih opekotina. Od lekova ponestite aspirin, nekoliko pakovanja C vitamina, jedno pakovanje rastvora za rehidraciju, lek za stomačne tegobe koji bi trebalo uzimati po uputstvu, pakovanje medicinskog alkohola, kao i sredstvo protiv ujeda komaraca.