Uživamo dok Nole piše istoriju...

Po broju velikih titula srpski as se izjednačio sa Mekinroom i Vilanderom, zauzeo posebno mesto u istoriji svetskog tenisa i u skorije vreme bi mogao da nadmaši mnoge ikone belog sporta.

Tenis 07.07.2014 | 18:03

Ko je mogao da pretpostavi pre devet godina, da će neki tamo žgoljavi Srbin koji je na Rolan Garosu protiv tadašnjeg šampiona Giljerma Korije padao u nesvest pod napadima astme stati u društvo legendi koje su pisale istoriju svetskog tenisa?

Talenat nije bio dovoljan, bila je potrebna i čelična snaga vollje. Iz svakog poraza je izlazio jači, izvlačio pouke, a u svakoj pobedi znao da je krajnji limit “tamo negde” i da je to samo najava onoga što stvarno može.

Danas je taj klinja sa Rolan Garosa gotovo savršena teniska mašina za koju je Rodežr Federer juče rekao da nema slabu tačku. Za koju Fedeks nije uspeo da nađe rešenje iako je igrao sjajan tenis kao u vreme kada je brutalno dominirao ovim sportom. Danas se taj momak iz Srbije nalazi u društvu ljudi koji su pisali istoriju belog sporta. Neke je nadmašio, sa nekima je ravnoporavan, neke će tek da prestigne. Novak Đoković je osvojio svoju sedmu grend slem titulu. Malo je onih u istoriji tenisa koji su uspeli da sedam puta podginu trofej iz velike četvorke.

Novak je ušao među 22 najveća od kada se tenis igra, a među 10 u open eri, odnosno periodu od kada su profesionalci počeli da učestvuju na najvećim turnirima.

Osvojio je više grend slem titulu od takvih legendi kao što su njegov trener Boris Beker ili Federerov trener Stefan Edberg. Oni su svoje velike karijere završili sa po šest velikih titula.

Jednak broj tih trofeja poput imaju osmorica bivših asova poput Matsa Vilandera, Džona Mekinroa, Džona Njukomba… Samo jednu titulu više imaju legende poput Andrea Agasija, Ivana Lendla ili Džimija Konorsa. Nema sumnje da će i oni vrlo brzo gledati u leđa Đokoviću. Bil Tilden ih ima 10, Rod Lejver i Bjorn Borg po 11, Roj Emerson 12, Rafa Nadal i Pit Sampras dele drugu poziciju na večnoj listi sa po 14 grend slem titula, a na samom vrhu teško dostižan je danas poraženi Federer koji je tokom velike karijere osvojio 17 šampionskih pehara na nekom od četiri najveća turnira.

U Open eri, redosled ide ovako: Federer, Sampras, Nadal, Borg, Konros, Lendl, Agasi, Đoković, Vilander, Mekinro, Edberg, Beker, Lejver, Njukomb… Kakvo društvo!

Ono što je najbolje od svega: kraj se ne nazire. Pred Đokovićem je minimum još pet ili šest godina vrhunskog tenisa ako ga zadravlje prosluži. Realno je za očekivati da traje više od Nadala sa ovim stilom igre i da možda jednog dana i nadmaši svog najvećeg rivala.
“Ovo je verovatno najbolje grend slem finale koje sam igrao u karijeri“, rekao je Đoković koji je priznao da je lutao glavom kada je u četvrtom setu ispustio meč loptu i dozvolio Federeru da meč uvede u peti deo igre. Crne misli počele su da uzimaju danak...

“Mnogo mi znači ova pobeda. Prvo, zato što sam je ostvario protiv velikog tenisera i to na njegovom terenu, ali i zato što sam izgubio prethodna tri grend slem finala. Lagao bih kad bih rekao da mi nije prošlo kroz glavu da mi sledi novo razočaranje. Ta misao je počela da se igra mojim samopouzdanjem. Sumnjao sam u sebe. Ovo danas... Bio je ogroman psihološki test. Gurali smo jedan drugog do granica“.

Lepo je rekao da ga to rivalstvo sa Federerom i Nadalom gura da probija limite, da stalno teži ka nekom višem cilju… U vreme Lendla, Vilandera, Mekinroa, konkurencija je možda bila zanimljivija i izjednačenija. Ali, vreme u kojem igra Đoković, protiv titana kao što su Rodžer i Rafa je verovatno vreme najjače konkurencija u istoriji ovog sporta.

I zato je Novak Đoković postao jedna od najbitnijih figura u toj večnoj priči o belom sportu. A, mi imamo privilegiju da živimo u vreme kada jedan naš sportista radi takve stvari.