Ko je uspešniji - igrači ili selektori?

Svetsko fudbalsko prvenstvo uveliko traje, a ovih dana trebalo bi da dobijemo sve članove osmine finala.

Fudbal 24.06.2014 | 09:40

Tokom prvih deset dana Mundijala viđeno je mnogo iznenađenja, zanimljivih podataka, kao i brojnih rekorda koji su oboreni.

Mnogi igrači već su ostavili odličan utisak iako nije završena ni grupna faza, a pored njih istakli su se i neki treneri.

Mnogi od tih selektora ranije su bili veliki fudbaleri koji su pravili fenomenalne rezultate na svetskim prvenstvima. Ovo je priča o igračima-selektorima, fudbalerima koji su uspešno nosili državni dres, a onda sa istim uspehom nastavili kao selektori.

SAD igra odlično u Brazilu i na pragu je plasmana u osminu finala, ali malo ljudi zna da je njihov selektor Jirgen Klinsman najuspešniji u kategoriji igrač-selektor. Klinsman je bio važan šraf u reprezentaciji Nemačke koja je osvojila ’Boginju’ 1990. godine u Italiji.

Nemci su u finalu savladali Italiju rezultatom 1:0, a Klinsman je direktno zaslužan za isključenje Pedra Monsona. On je taj turnir završio sa tri postignuta gola i titulom jednog od heroja nacije. Dve godine kasnije našao se u finalu Evropskog prvenstva, da bi 1996. bio deo šampionske ekipe.

Po završetku igračke karijere prešao je u trenerske vode, a 2004. godine postavljen je za selektora nacionalnog tima Nemačke. O trenutka kada je seo na klupu ’pancera’ javnost ga je kritikovala, ali je on svima odgovorio nastupom na Mundijalu u rodnoj zemlji, gde je reprezentaciju vodio do bronzane medalje.

Kada se spominju uspesi sa reprezentacijom, prva asocijacija najčešće je selektor Španije Visente del Boske. Španci su vezali tri velika takmičenja na kojima su pobedili (dva Evropska i jedno Svetsko prvenstvo), ali su na ovom doživeli potpuni debakl i ispali posle dva meča.

Ipak, Del Boske će ostati upamćen kao jedan od najboljih selektora u istoriji, ali kao igrač nije imao mnogo uspeha sa reprezentacijom. Bio je u timu ’furije’ koja je na EP u Italiji takmičenje završila u grupi.

Definitivno nama najbliži selektori sa ovog Mundijala koji su učestvovali kao igrači su Niko Kovač, Vahid Halilhodžić i Safet Sušić. Kovač je na klupi ‘kockastih’ nasledio Štimca i ovo mu je prvi ozbiljniji posao u karijeri. On je od 1996. do 2008. bio član nacionalnog tima i kapiten, a učestvovao je na dva Svetska i dva Evropska prvenstva.

Halilhodžić je u nedelju vodio Alžir do istorijske pobede, a za selekciju Jugoslavije debitovao je na Evropskom prvenstvu u našoj bivšoj zemlji 1976. Šest godina kasnije upisao je ukupno 60 minuta na Mundijalu u Španiji, kada je selektor bio Miljan Miljanić.

Miljanić je u špicu napada preferirao Safeta Sušića koji koji je odigrao 54 utakmice i postigao 21 gol u karijeri. Poslednji je postigao na prvom meču Mundijala u Italiji ’90, protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pre toga bio je deo EURO1984 i SP dve godine ranije. ‘Pape’ je uspeo da Bosnu i Hercegovinu prvi put odvede na najveće fudbalsko takmičenje, ali više od nastupa u prvoj rundi nisu mogli.

Mnogo uspešniji od njega za sada je Didije Dešam, čovek koji vodi Francusku koja ima možda i najubedljiviji start Mundijala u Brazilu.

Dešam je bio deo zlatne generacije ’98 kojoj je Zidan baš u Francuskoj doneo pehar najboljeg na svetu. Odigrao je čak 103 utakmice za ‘petlove’ i učestvovao na svakom velikom takmičenju u poslednjoj deceniji XX veka.

Njegov saigrač u to vreme bio je sadašnji selektor Obale Slonovače Sabri Lamuši, ali je otpao sa šireg spiska upravo pred SP u Francuskoj.

U to vreme među istaknutijim evropskim fudbalerima bio je Mark Vilmots, koji sada vodi možda i najtalentovaniju belgijsku generaciju. Vilmots može da se pohvali da je igrao na čak četiri Svetska prvenstva, a sa pet postignutih golova najbolji je strelac svoje zemlje.

Kada je selektor Belgije završavao, njegov kolega sa klupe Portugala bio je u zenitu karijere. Paulo Bento, koji neće po dobrom pamtiti turnir u Brazilu, bio je u Japanu i Južnoj Koreji, protiv koje je odigrao poslednju utakmicu u nacionalnom dresu.

Tada je od njega bolji bio Hong Mjung-Bo, heroj Južne Koreje i treći najbolji igrač na tom prvenstvu. Sadašnjem selektoru Korejaca to je bilo četvrto uzastopno SP, a u četvrtfinalu postigao je odlučujući penal posle remija sa Španijom, kojim je svojoj zemlji doneo najveći internacionalni uspeh. Karijeru je završio posle 135 nastupa po čemu je ubedljivo na prvom mestu večne liste strelaca.

Nema dobrih igrača samo u Evropi i Južnoj Americi, već i u drugim delovima sveta. Stiven Keši koji je na kormilu Nigerije bio je kapiten svoje selekcije u zlatno doba, u prvoj polovini devedesetih. Bio na Mundijalu u SAD, osvojio Kup afričkih nacija, a isto uradio i kao selektor početkom 2013, čime se upisao u istoriju nacionalnog fudbala. Akvasi Apija (Gana) devet godina je sa trakom predvodio ‘crne zvezde’, ali nikada nisu uspeli da prođu kvalifikacije.

Angelos Postekoglu nije igrao za Australiju na prvenstvima sveta, baš kao ni treneri koji vode Argentinu i Meksiko – Alehandro Sabelja, odnosno Migel Erera(obojica igrala Kopa Ameriku).

Sadašnji selektor 'elfa' Joakim Lev dostigao je samo do mlade reprezentacije, ali je zato Fabio Kapelo pogodio mrežu Poljske ’74 u Zapadnoj Nemačkoj.

Mnogi selektori bavili su se ranije fudbalom, ali nisu imali prilike za reprezentativne uspehe. Među njima su Luis Felipe Skolari (Brazil), Luj Van Gal (Holandija), Volker Finke (Kamerun), Čezare Prandeli (Italija, igrao Seriju A), Karlos Keiroš poznatiji kao teoretičar fudbala (Iran), Roj Hodžson (Engleska), Hose Pekerman (Kolumbija), Luis Fernando Suares (Honduras), Otmar Hicfild (Švajcarska), Oskar Tabares (Urugvaj), Fernando Santos (Grčka) i Horhe Sampaoli (Čile).

Ima i onih koji su odlični treneri i pored toga što se nisu aktivno bavili fudbalom, a najzvučniji među njima je Alberto Zakeroni, predvodnik Japana. Pored Zakeronija, od selektora koji se nalaze u Brazilu u ovu grupu mogu se svrstati Ekvadorac Reinaldo Rueda i Horhe Luis Pinto koji vodi Kostariku.