Legende SP: Igita i Valderama

Nenadmašni kolumbijski golman Rene Igita i dugogodišnji najbolji fudbaler te zemlje Karlos Valderama ušli su u istoriju svetskog fudbala i Mondijala pre svega zbog svog ekscentričnog imidža i još zanimljivijeg ponašanja na terenu.

Fudbal 18.06.2014 | 16:37

Obojica su svojim pojavama obeležili SP u Italiji ’90 a malo je nedostajalo da zajedno zaigraju i u SAD 1994. godine.

Rene Igita, dugokosi golman još dužih brkova trajno se povukao sa terena, verovali ili ne tek ovog januara u 44. godini života! Sjajni Kolumbijac se nekoliko puta penzionisao, uglavnom zbog problema sa zakonom, i kada bi ga svi u Južnoj Americi zaboravili, odjednom bi se pojavljivao među stativama u dresu nekog prvoligaškog kluba. U dresu reprezentacije Kolumbije, debitovao je 1987. godine i u narednih 12 godina odigrao je 68 utakmica postigavši čak osam golova.

Penali i slobodni udarci bili su njegova specijalnost, a svet ga je upamtio kao izumitelja „škorpion udarca“, kada golman u letu skupljenim stopalima sprečava loptu da, preletajući njegova leđa, ne uđe u gol. Planetu je zaludeo na SP u Italiji svojim manijakalnim istrčavanjima sa gol-crte sve do polovine terena, i velikom željom da u svakom trenutku i on bude opasan po protivničke golmane.
Suviše česti Igitini driblinzi i ludosti koštali su Kolumbiju ispadanja sa Mondijala pošto je na utakmici osmine finala probao da prođe Rožea Milu, međutim, u tome nije uspeo. Narod ga nije zamrzeo, naprotiv – samo je dobio nadimak „ludak“.

Na SP ’94 u Americi nije učestvovao jer je pre toga boravio u zatvoru kao saučesnik jednog kidnapovanja.

Početkom 21. veka nije znai šta će sa sobom, pa je vreme prekraćivao učestvovanjem u rijaliti programima i to tokom čekanja da postane poslanik u skupštini.

Poznatiji, bolji ali ne i atraktivniji fudbaler od Igite, Karlos Valderama predvodio je kao kapiten Kolumbiju na tri Mondijala – 1990, 1994, i 1998. godine. Za nacionalni tim je odigrao tačno 111 utakmica postigavši 11 golova. Valderama je bio i ostao sinonim za veoma uspešnu generaciju reprezentativaca, ali se nikada toliko nije proslavio na klupskom planu. Preferirao je fudbal na oba američka kontinenta, a u Evropi je igrao samo za Monpelje i Valjadolid.

Međutim, upravo u dresu španskog prvoligaša ostao je upamćen po jednom od najsmešnijih fudbalskih klipova svih vremena, kada je u kaznenom prostoru čuvao legendarnog Mičela koji mu je, kako bi ga dekocentrisao, golicao mošnje.

Valderamu je odlikovao skoro savršen pregled igre i oduvek je bio mali selektor na terenu.

Ostali igrači su se prema njemu ophodili sa strahopoštovanjem, što on nije zaboravio, pa je na oproštajnoj utakmici u februaru 2004. okupio velikane fudbala ne samo iz Kolumbije već i ostatka sveta, poput Maradone, Enca Frančeskolija i Hozea Luisa Čilavera.

U video igrama prethodnicama "Managera" ili "Pro Evolution Soccera" iz 1998. Valderama je na omotu, dok je na terenu u igrici bio jedini fudbaler sa nadimkom.

U 1987. i 1993. godini je proglašen najboljim južnoameričkim fudbalerom.