Ko je kriv za Veliki rat

Da li je Nemačka kriva za izbijanje Prvog svetskog rata ili bi se on desio bez obzira na sve, jer je “svaka država imala bar dva neprijatelja“?

Na ovu temu su juče ukrstili koplja međunarodni i domaći istoričari na skupu koji je organizovao bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i njegova organizacija CIRSD.

Jedan od glavnih učesnika bio je australijski istoričar Kristofer Klark, profesor Univerziteta Kembridž, čija je knjiga „Mesečari“ postala bestseler, ali je osporavana kao revizionistička među našim istoričarima.

Već na prepodnevnom panelu “Početak Prvog svetskog rata: gde su bile greške?” diskutovalo se o argumentima 50 godina podržavane teorije nemačkog istoričara Frica Fišera (čija je osnovna teza da je Nemačka kriva za rat) i teze da su za izbijanje rata krivi svi i da je reč o sklopu širih okolnosti koje su dovele do krvoprolića, u čemu ni Srbija nije bila nevina.

Klarkova osnovna teza je da Veliki rat ima mnogo složenije uzroke koji ne mogu da se svedu na krivicu Nemačke, jer je, kako je rekao, “svaka država imala najmanje dva neprijatelja”. Kao dokaz da Srbija i Rusija nisu bile baš nevine naveo je pismo ruskog ministra spoljnih poslova protežeu u Beogradu koje sugeriše Nikoli Pašiću da se “mane Makedonije i okrene BiH” jer Austrougarska slabi i tamo je budućnost (širenja op. a.).

Profesor sa Univerziteta Oksford Hartmut Poge fon Štrandman, nekadašnji Fišerov asistent, objašnjavao je položaj Nemačke uoči Velikog rata, rekavši kako je ona, rastući demografski i vojno, želela da se umeša u red velikih sila koje su tada postojale (SAD, Velika Britanija i Rusija).

- Nemačke elite imale su za cilj da brzo završe rat jer su verovale u superiornost svoje vojne snage - rekao je profesor Štrandman, dodajući da je nemačka svoje ciljeve iz Prvog svetskog rata “ostvarila 1940. godine osvajanjem gotovo cele Evrope”.

Stručnjak za odnose Rusije i Nemačke, profesor Liven smatra da uzroke Velikog rata treba tražiti isključivo u Istočnoj Evropi, ali je i istakao da su se stvari menjale, naročito 1913, kad je Poenkare u strahu od nemačkog demografskog rasta obećao Rusiji podršku.

- Na Srbiju je Austrougarska gledala kao velika sila na malu minornu zemlju, a Nemačka kao aristokrate na seljake - rekao je Liman, dodajući da atentat u Sarajevu nije nebitan povod i da bi rat možda počeo koju godinu kasnije da njega nije bilo.
Istoričar Vojislav Pavlović je istakao da su pobede Srbije u Balkanskim ratovima bile uvrede za prestiž Austrougarske.

- Rat je bio jedini način da se taj prestiž povrati - rekao je Pavlović.

Među učesnicima skupa bili su i Džordž Fridman, direktor Stratfora, privatne obaveštajne kompanija koju zovu još i “CIA iz senke”, te brojni drugi istoričari iz Rusije, Izraela, SAD, Indonezije, Pakistana, Kine, Australije, Maroka, Austrije, Kipra, Italije, Francuske i Japana.

Od naših istoričara, istraživača, profesora, novinara i diplomata prisustvovali su Dušan Bataković, Leon Kojen, Darko Tanasković, Slobodan G. Marković i pomenuti Vojislav Pavlović.

Apis bi poslao iskusne

Tokom popodnevnog panela na temu “Nadolazeći Prvi svetski rat i kraj Starog poretka” govorili su profesor Ginter Kronenbiter, profesorka moskovskog univerziteta Jekaterina Romanova, profesor Lučijano Moncali iz Barija, profesor Džon Kiger sa Kembridžu i Dušan Bataković i Slobodan G. Marković. Povela se diskusija i o Principu, tokom koje je Bataković rekao “da je Apis hteo da ubije Ferdinanda poslao bi trojicu iskusnih”, a ne bi se oslonio na neiskusne mladiće.

Krize iste kao pre 100 godina

U uvodnoj besedi Vuk Jeremić je objasnio zašto je važno, ne samo zbog stogodišnjice, da se bavimo Prvim svetskim ratom.

- Napetosti i krize širom sveta danas se ne razlikuju mnogo od onih sa početka 20. veka, a aktivnosti domaćih i međunarodnih faktora otežavaju rešenja. Pre sto godina, kao i danas, bilo je grubih pokušaja manipulisanja javnim mnjenjem kako bi se ono ubedilo da su isključivo drugi oni koji izazivaju rat - rekao je Jeremić.