Tamo gdje "vri" Amerika pravi biznis

Hanter Bajden je u upravi najveće ukrajinske energetske kompanije. Poslovi zvučnih imena američke politike u brojnim nemirnim krajevima sveta.

Svijet 15.05.2014 | 20:45

Najmlađi sin američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, Hanter Bajden (44), se, tek nekoliko dana pošto je njegov otac posetio Ukrajinu, pridružio upravnom odboru najveće ukrajinske naftno-gasne kompanije "Burisma holdings".

Kancelarija Hanterovog oca, kao i Bela kuća, negiraju svaku pomisao na sukob interesa, u vremenima kada, inače, SAD traži od Kijeva da razvije energetsku nezavisnost od Rusije.

“Hanter Bajden je privatni građanin i advokat. Potpredsednik ne podržava nijednu kompaniju, niti ima bilo kakav uticaj na bilo koju od njih”, tvrdi potpredsednikova predstavnica za medije Kendra Barkof.

Oglasila se i "Burisma holdings", objašnjenjem da će Bajden da pomogne kompaniji u odnosima sa "međunarodnim organizacijama", pored toga što će da nadgleda pravno odeljenje.

Kako će pomoć da se konkretizuje ostaje da se vidi. Ali Hanterov angažman je već sasvim izvesno samo još jedan od mnogih primera uspešnog "međunarodnog širenja" biznisa zvučnih prezimena američke politike i diplomatije u kriznim globalnim žarištima, u kojima SAD imaju aktivnu ulogu.

Našim krajevima bliski su primeri američke državne sekretarke u vremenima predsednika Bila Klintona, Medlin Olbrajt, čija kompanija "Olbrajt grup" se našla u najužem izboru za prodaju 75 odsto akcija fiksne i mobilne telefonije Kosova. A za kompaniju penzionisanog generala SAD Veslija Klarka, koji je predvodio kampanju NATO bombardovanja Srbije, govorilo se da je zainteresovana za kosovsko rudno blago. Sve ovo je navelo nemački Dojče vele da postavi pitanje: "Imaju li Amerikanci protekciju na Kosovu?"

U pokrajini je poslovni interes našao i "arhitekta Dejtonskog sporazuma" i veliki pobornik nezavisnosti Kosova, sada pokojni Ričard Holbruk. Njegov dugogodišnji prijatelj, a posle penzionisanja i poslovni partner, karijerni diplomata Frenk Vizner, postavljen je svojevremeno za američkog izaslanika za Kosovo. Vizner je bio potpredsednik "Ameriken internešenel grupe" (AIG) koja je na Kosovu dobila unosan posao prodaje polisa osiguranja za automobile.

Ovi poslovi, međutim, deluju relativno skromno u odnosu na veze porodice Buš, iz koje su potekla dva predsednika SAD, i krupnih poslova u odbrambenoj industriji. Kada je na čelo Bele kuće došao Džordž Buš mlađi, njegov otac, tada bivši predsednik SAD Džordž Buš, bio je pripadnik "Karlajl grupe", za koju se smatra da je jedna od globalno najbolje politički povezanih grupa, jer je puna bivših vladinih zvaničnika, uključujući i bliskog Bušovog saradnika Džejmsa Bejkera.

Primedbe u SAD na veze Bušovih sa "Karlajl grupom" počele su pre napada na SAD 11. septembra 2001. godine, kada su advokatske firme koje brinu o javnom interesu, istražujući i tužeći vladine zvaničnike zbog zloupotrebe položaja i korupcije, tražile da bivši lider SAD napusti grupu dok mu je sin u Beloj kući. Ali "Volstrit džornal" je 28. septembra 2001. godine, nedugo posle terorističkih napada na SAD, izvestio da "Džordž Buš, otac predsednika Buša, radi za porodicu Bin Laden posao u Saudijskoj Arabiji, putem 'Karlajl grupe', međunarodne konsultantske firme".

Njegov sin je nedelju dana kasnije pokrenuo najduži američki rat u Avganistanu, u kome je Osama bin Laden proglašen najtraženijim svetskim teroristom.