Sudovi zatrpani komunalnim predmetima

Loše ekonomske i socijalne prilike u zemlji, slaba platežna moć stanovništva, te nedostatak socijalne uloge države osnovni su razlozi što je u BiH iz godine u godinu sve više neplaćenih računa za struju, grejanje, gas i komunalije!

Bosna i Hercegovina 05.05.2014 | 08:07

Iako ne postoji zbirni podatak koliko iznose ukupna dugovanja, procene su da se mere u stotinama miliona maraka, pa svako četvrto domaćinstvo ima problema sa redovnim plaćanjem računa.

Takođe, sudovi u BiH su doslovno zatrpani nerešenim komunalnim predmetima i svakodnevno su suočeni sa prilivom novih, a iako tražioci izvršenja insistiraju da se zbog dugovanja pleni imovina dužnika, i nje je sve manje, a ono što se zapleni vrlo često nema nikakvu tržišnu vrednost, pa je sudovi nemaju kome ni prodati!

U Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS) BiH za Press RS su potvrdili da je na sudovima u BiH na kraju 2013. godine bilo ukupno 1,7 miliona komunalnih predmeta, od čega je trećina, odnosno oko 416.000, nastala po osnovu neplaćene RTV takse, dok se većina ostalih odnosi na grejanje, odvoz smeća i vodu.

Predstavnici pravosudnog sistema u BiH predlažu nekoliko novih mera za koje smatraju da bi doprinele smanjenju broja nerešenih komunalnih predmeta, a neke od njih sadržane su i u preporukama datim tokom procesa Strukturalnog dijaloga između EU i BiH.

Predlaže se osnivanje jedinstvene službe za naplatu komunalnih usluga, uspostavljanje registra korisnika, uvođenje jedinstvene uplatnice komunalnih usluga, donošenje novih zakona, te unapređenja statusa korisnika putem zakonskih izmena.

U VSTS-u ocenjuju da bi rešenju ove problematike doprinela i aktivnija uloga tužilaca u smislu ažuriranja njihovih registara, a na kraju i izmeštanje procesuiranja ovih predmeta iz sudova na druga javna i privatna tela. Ističu da bi takva rešenja bila po uzoru na mnoge zemlje u Evropi i svetu.

U VSTS-u ocenjuju da je ovo izrazito veliki broj za zemlju sa brojem stanovnika kao što je to BiH, dok građani više nemaju imovine koja bi bila predmet plenidbe, a da s druge strane niko nije ni zainteresovan da kupuje njihove stare televizore i polovni nameštaj.

- Veliki broj nerešenih komunalnih predmeta posledica je slabe platežne moći stanovništva, te nedostatka adekvatne socijalne politike i socijalne uloge države kada se radi o programima i mogućnostima pomoći socijalno ugroženim kategorijama.

Takođe, nepostojanje mogućnosti za pojedinačnu obustavu korištenja određenih usluga, pogoduje izbegavanju njihovog plaćanja.

Stoga se može zaključiti da su socijalne i ekonomske prilike glavni razlog stalnog povećanja komunalnih predmeta u bh. pravosudnom sistemu, ali i da nepostojanje stvarne opasnosti od sankcije, ohrabruje pojedine kategorije stanovništva da ne plaćaju račune - objasnili su za Press RS u VSTS-u BiH.

U ovoj državnoj instituciji dodaju i da treba imati na umu da je i određen broj predmeta posledica zakonske obaveze komunalnih preduzeća da utužuju potraživanja, te zastarnog roka od godinu dana koji opredeljuje većinu preduzeća da dva puta godišnje šalju predloge za izvršenje na sud, kako ne bi pali u zastaru.

Objašnjavaju da preduzeća koja potražuju dugovanja od neredovnih platiša, najčešće zahtevaju institut plenidbe i procenu pokretnih stvari.

- Razlog je potpuna nemogućnost ili otežano prikupljanje podataka o imovini dužnika zbog restriktivnog Zakona o zaštiti ličnih podataka.

Takođe, vrlo često dužnici nemaju registrovanih primanja. Sudski izvršitelji neretko u zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari konstatuju kako nema ništa što može biti predmet plenidbe, pa se postupak obustavlja.

Dodatan problem je nedostatak skladišnog prostora za čuvanje izuzetih stvari, a potencijalni kupci često ne znaju ni termin kada se organizuje prodaja, s obzirom na to da se gotovo u pravilu, sudske prodaje oglašavaju jedino putem oglasne ploče suda.

Sve to implicira da celi postupak prodaje, u situaciji kada se već unapred zna da popisane stvari nemaju nikakvu tržišnu vrednost, odnosno da ne mogu biti unovčene, dovodi samo do gubitka vremena i resursa - ocenili su u Visokom sudskom i tužilačkom savetu.

Najviše dugovanja po osnovu neplaćenih računa potražuju elektrodistribucije.Samo u "Elektroprivredi RS" ukupan dug za struju iznosi oko 340 miliona KM, od čega polovinu duguju domaćinstva, a ostalo poslovni subjekti.

Višemilionska potraživanja imaju i lokalne toplane, pa tako toplane u Sarajevu potražuju oko 65 miliona KM, u Zenici oko 30 miliona, u Prijedoru pet miliona, dok u banjalučkoj "Toplani" ističu da 15 odsto Banjalučana ima dugovanja prema njima. Banjalučki "Vodovod" i "Čistoća" potražuju oko 11 miliona KM.

Takođe, telekomunikacijski operateri ističu da već godinama beleže značajan pad korisnika fiksne telefonije, na što je značajno uticala RTV taksa i nemogućnost građana da plaćaju račune.

Dragovan Petrović iz Pokreta potrošača RS, koji pomaže građanima u rešavanju ove problematike, objašnjava da je simptomatično da su najredovnije platiše oni sa najmanjim primanjima, posebno penzioneri.

- Dnevno nam se obrati od pet do šest građana zbog problema sa plaćanjem računa ili sudskim postupcima kada su utuženi. Uvek savetujemo korisnike komunalnih usluga da se trude da koliko-toliko redovno izmiruju račune, jer kada oni dođu na sud, iznosi će se samo uvećati, za sudske troškove, takse i slično. Nažalost, veliki je broj onih koji zbog skromnih primanja nisu u mogućnosti da to ispoštuju. Određen broj ljudi izbegava da plati usluge koje su koristili, nadajući se da će, nekim čudom, ta dugovanja nestati. Veliki dužnici su i pravna lica, koji bi u prvom redu trebalo da izimiruju svoje obaveze - objasnio je Petrović.

U Centru za humanu politiku ističu da se redovnije plaćaju računi za telefon, struju i internet, a slabije oni za vodu, grejanje, te odvoz smeća.

- Socijalni momenat uvek je bio prisutan u plaćanju komunalnih usluga, što se do pre nekoliko godina sistemski tolerisalo. Posebno su ugroženi oni kojima kasne plate ili drugi izvori prihoda, kojima plaćaju ove usluge - ističu u ovoj organizaciji.

Jedan od problema leži i u činjenici da se određene osobe koje imaju dugovanja odjave sa adrese na kojoj su ranije boravili, pa im nije moguće uručiti račun ili sudsko rešenje.

Ovome bi se, bar u RS, trebalo stati ukraj primenom Odluke Vlade RS o proveri tačnosti i istinitosti podataka o prebivalištu.

Podsećamo, ministar unutrašnjih poslova RS Radislav Jovičič je nedavno potvrdio da će MUP RS, posredstvom Poreske uprave RS, Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove i sudova, istražiti koliko je pošiljki vraćeno zato što adresa ne postoji ili lice ne živi na tom mestu.

Jovičić je napomenuo da iz tog razloga nije plaćen veliki broj prekršajnih naloga, poreskih i drugih računa.

Potvrda tome su i problemi koje ima Poreska uprava RS, čiji su kuriri u više navrata dolazili na određene adrese gde nisu nalazili poreske obveznike, kako bi im uručili račune za porez na nepokretnosti.

- Najčešće je reč o vlasnicima nepokretnosti u RS koji su nastanjeni u Federaciji BiH, te onima koji zapravo žive i rade u inostranstvu - potvrdili su u PURS-u.