ZOI: Na meniju svega ima

Hranu priprema oko 6.

Republika Srpska 11.02.2014 | 21:08 Hranu priprema oko 6.000 kuvara, dnevno ide 4 kilograma po sportisti. Najviše jedu hokejaši, a najmanje takmičari u umetničkom klizanju. Kada bi se ocenjivala ponuda i raznovrsnost hrane koju mogu da jedu sportisti, ali i gosti ZOI u Sočiju, ove Igre bi mogle da se proglase najukusnijim u dosadašnjoj istoriji. Organizatori svakodnevno pripremaju po četiri kilograma hrane na svakog sportistu, pa svako ko se hrani u “olimpijskoj kuhinji” može “bez naprezanja” da dobije 3.670 kalorija. Hranu priprema oko 6.000 kuvara i njihovih pomoćnika. Osim ruskih kuvara dosta je i stranaca koji su već radili na Olimpijskim igrama, pa imaju bogato iskustvo. Kako kaže stara izreka “kroz želudac put vodi ka medaljama”, pa su domaćini učinili sve da sportisti mogu da biraju šta im je po volji da jedu ovih dana u Sočiju. Kuvari pripremaju hranu iz raznih zemalja, pa se na stolu nalazi mnogo pečenog mesa, ali i raznih supa, pirinča, salata, ali i pica i i špageta. U “ruskom uglu” se mogu probati razne palačinke i peciva. U velikim samovarima su različite vrste meda. A oni koji vole džemove mogu da uživaju u velikom asortimanu. Interesantno je da je takmičarima u bobu potrebno dva puta više kalorija nego takmičarima u snoubordu. Oni koji nastupaju u umetničkom klizanju su, praktično, na dijeti. Ali zato hokejaši “krkaju” kaloričnu hranu. Raznovrsnošću i kvalitetom hrane zadovoljni su i oni koji inače jednu mnogo poput džina, najtežeg i najvišeg učesnika ZOI, slovačkog hokejaša Zdena Hare, koji ima 117 kilograma i 206 centimetara, ali i onih koji kao ptice prezalogaje, poput kanadske klizačice Kirsten Mur, visoke samo 150 santimetara. - Takmičari u umetničkom klizanju uopšte ne jedu sendviče. Sportisti na ZOI, pogotovo biatlonci, najviše jedu paste, pirinač i razne supe. Osim toga, jedu dosta voća, ali i čokoladu - kaže Aleksej Kirpičev, zadužen za ishranu u Organizacionom komitetu Sočija 2014. Takimičari mogu da jedu uvek u toku 24 sata. U sva tri olimpijska sela su restorani gde se hrane učesnici Igara. Zabranjeno je korišćenje nepasterizovanog mleka, sušene ribe ili pečuraka. Takođe, ne jede se ništa iz konzervi. Za doručak se nudi ruska, evropska i azijska kuhinja, a za ručak i nacionalna jela. Osim izobilja hrane sportisti dobijaju i punu informaciju o njenoj kaloričnosti. Domaćini su vodili računa i napravili meni za vegetarijance, kao i za one koji jedu hranu pripremanu po muslimanskim ili jevrejskim običajima. Nudi se i hrana bez glutena. Iskustva na mnogim međunarodnim takmičenjima pokazuju da sportisti vole slatkiše. Zbog toga je veliki izbor deserta. Neke reprezentacije tradicionalno dovode svoje kuvare i donose prehrambene proizvode. Međutim, njima niko ne brani da uđu i jedu u restorane gde i sportisti iz celog sveta. Nisu zaboravili ni publiku. Na svim sportskim objektima su restorani za goste i posetioce. PRODUŽEN KREVET Najviši učesnik ZOI kapiten slovačke hokejaške reprezentacije, igrač Bostona, Zdeno Čara (206 cm) u hotelima ima problem sa kratkim krevetom. U Sočiju su mu produžili krevet, tako što su uz njega postavili dva reda taburea na koji su stavili mali madrac. - Odlično sam spavao u Sočiju, jer je krevet zaista udoban - kaže Čara, koji je na otvaranju ZOI nosio zastavu Slovačke. Interesantno je da ga mnoge sportkiskinje zaustavljaju i traže da se slikaju sa njime. PRVI OLIMPIJSKI MENI ZA vreme prvih savremenih olimpijskih igara 1896. sportisti i članovi delegacija jeli su razne vrste mesa, bareno ili pečeno povrće, sir, masline, hleb, a mogli su da popiju i malo vina. Sada se sportistima nudi mnogo bogatiji meni, ali nema alkohola. U restoranima za goste, publiku i novinare može da se popije pivo i kuvano vino.